Visok stepen nervoze u ekipi, već je nastalo neko napinjanje, pa još samo kap nedostaje da dođe do kulminacije. Pogodna situacija za uključiti autocenzuru, jer svaki pogrešan komentar, pogled, šala (nekad i ona na sopstveni račun), može da dovede do nekog sranja, u najboljem slučaju prevremenog razlaza.
Sreće se sa većom ili manjom učestalošću u svakoj družini, obično nakon mnogo alkohola, loše trave ili baš u situacijama kolektivnog navijanja kada nam rezultat uopšte ne ide na ruku, kao onomad 1998. u Francuskoj.
Finale SP u košarci, SAD – Srbija, 2014. godina, okupljena ekipa negde u Srbiji...
- 20 i nešto (ne odnosi se na temperaturu vazduha)...
Kuc, kuc, kuc...
Boba: Ajde ulazi, šta lupaš!
komšija: Dobro veče komšija, ako biste bili ljubazni da smanjite malo ton na vašem TV-u? Moja žena... znate, ustaje sutra rano...
Raja: Da smanjimo ton, ustaje rano? Mamu li ti jebem onu izdajničku, papučaru jedan!
komšija: Biću primoran da zovem policiju!
Raja: E sad ću da ti...
Boba: E stani, stani... Komšija, kao što vidite prečka je već pogođena, nemojte da pravite probleme ni sebi ni nama.
komšija: Kakva prečka, narkoma...
Raja - pljus! (intimni kontakt šake i poglavine).
komšija - tras! (u smislu lupiti vratima).
Boba: Doviđenja komšija, prijatno!
_____________________________________________________________________
- Bole oćemo malo do paba, smorismo se ovde?
- E bolje je da ne idemo.
- Zašto?
- Pa znaš Coa bio do malopre tamo, mislim da je Džonijevoj ekipi uzdrmao prečku.
- Aaaaa, pa dobro nije toliko loše ni ovde.
