
Игра коју смо сигурно сви, бар једном у животу играли. Тиче се фудбала и сваки кварт, свако друштво има своја правила, разликују се по неким малим ситницама ал' су у принципу слична.
У мом крају правила су следећа:
-На почетку се одређује ко ће бити на голу тако што се гађа пречка, ко шутне лопту најдаље од пречке тај иде на гол.
-Играчи који нису на голу се добацују лоптом у вису и гађају гол, пречку, стативу или рашље.
-Када играч промаши гол, онда он стаје да брани, што такође важи и када голман ухвати живу лопту неком играчу.
-Са земље се може шутати у гол само ван 9 метара.
-Ако неко погоди пречку, то важи 3 поена, стативу 2 поена, рашље 5 и ако да гол 1 поен.
-Игра се до 21 (евентуално до 36 ако смо сви напаљени) и ко први стигне до тог броја поена добија буље (нагузи се и сви га по једном, два, три, или кол'ко већ пута рокају у дупе лоптом)
Ова игра се углавном игра када се не окупи екипица за фуцу.
Дука: Колико нас је!?
Шоми: Шес' !
Ћоми: Ништа онда, пика се пречке-стативе!
Стевке: Први гађам прецу!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
<3