Vreme u kom se događaju razna čudesa, kad utvare, ale i ostale nemani bivaju viđene na lokaciji toj i toj a čestit svet ostaje da lupa glavu i razmišlja šta nosi dan a šta nosi noć. To je vreme kad Sveci i Bogovi (posebno Srbima) na razne načine poručuju da se sprema neka nevolja ili da se mora na oružje dići i ne žaliti krvi prolivati. Aman, budući da gore pomenuti, nemaju drugih briga ni zanimacija svojski se trude da Srbima nekako dočaraju da se spremaju neka (za)jebana vremena. Pošto naravno nije fazon da to učine na neki razumljiv način obični smrtnici se moraju malo pomučiti kako bi razabrali šta nam to više sile poručuju. Tako kroz istoriju može desiti da seva munja na časne Verige, grom zagrmi na svetoga Savu i udara more o mramorje ili neka druga zbivanija božemeprosti. Sve ovo doprinelo je da ako se neko čudo desi pred Rat prestaje biti čudo i biva prihvaćeno kao sasvim normalna pojava. Ako se u priči spomene da se neubičajena situacija dogodila pred Rat, to razoružava sagovornika i isti mora samo potvrditi ili barem klimniti glavom.
Primer prvi:
baba: .. i tako je ta bukva sišla sa brda i zaustavila se kod potoka.
unuk: Klizište neko bilo?
baba: Jok..
unuk: Narastao potok pa ga doneo?
baba: Jok..uspravno je sišlo..
unuk: Uspravno sišlo, pa koliko je to drvo?
baba: Veliko, dva čoveka ga nemogu obuhvatiti sinko.
unik: Ma baba, dovukli ga ljudi s traktorom da zajebavaju narod...
baba: Jok more, to je bilo pred rat.
unik: Ahaaa..Primer drugi:
čiča: I tako je to bilo čičino, ovde je čiča kao mlad orgijao, da si bio malo stariji i tebe bi čiča zvao...
sinovac: Bravo čiča, nisam nikad sumnjao u tebe a čuo sam da si đavo bio.
čiča: A čuo si kažeš, jesam jesam, aaaaee da si čiču vidio... dvije jebem a jedna mi puši, jes, jes...
sinovas: E čiča sad ga pretera, to je fizičko neizvodljivo...
čiča: Ali, to je bilo pred rat!
sinovac: Aha, dobro onda, što o'ma ne kažeš..
