Najveći mogući stepen poniženja koji može doživeti muška osoba sa pretenzijom na alfa stanje. Bilo kakav blam da se desi, da te išamaraju zbog dugova, da popaseš kaznu od saobraćajca, da gologuz prođeš pored crkve jer su ti pijanom sinoć maznuli odelo, ništa od toga nije zapravo toliko strašno ako s time nije upoznata najuža familija. U fazonu ko ga jebe, bilo pa prošlo.
Ali ako tome prisustvuju žena i deca, dobro znaš da te nikada više neće gledati onim istim očima kojima su gledale svog dojučerašnjeg heroja, zaštitnika i najboljeg jebača. (*Potonje se odnosi na ženu, najčešće.)
A: Aman čoveče smiri se šta ti je bre?
B: Šta šta mi je, on će meni pred ženom i decom kako meni manja kita od kvake na spoljašnjim vratima. Mor'o sam da ga izvadim, čast je bila u pitanju.
A: A žena i deca, stric, strina, familija cela gleda...
B: Sve je to u redu, priroda je priroda, al' čast je čast.
