Muzicari. Uvek pozeljni. Kakvi god da su, mora im se priznati da imaju neki sarm. Nema te ribe koja nije bar jednom pozelela nekog frajera koji tako gotivno svira svoju gitaru, koji proizvodi velicanstvene tonove na svom klaviru, ili sa takvim ponosom uziva u zvucima svoje violine. Oni sa strascu i ljubavlju drze svoje instrumente, ophode se prema njima s postovanjem, ali, kada se malo dublje udje u raspravu kako se svira koji instrument, moze se lako srusiti snesko i doci do razocaravajucih predrasuda. Naglasavam, sve su to samo predrasude!
"Upoznala sam lika... Violinista! Znas kakav je! Osmeh za milion dolara!"
"Violinistu? E, jarebice, zakasa ti, od indzileri i oficiri spade na muzikanti i filozofi! A, jebi ga...imam trip da ti sto sviraju zicane instrumente umeju samo da drkaju... Nekako...znas, ti pokreti ruku...asociraju!"
"Jebo, mater...ti ili nisi normalna, ili si gadno zagorela i hitno ti treba Mr Proper kad si nasla o tome da razmisljas... Al' ajd', bar cu bolje proci nego sa gitaristom, recimo, nekako je veci raspon, ako nis' drugo!"
"Haha, sta ti pada na pamet! Ma pijanista je zakon. Te spretne ruke, ti dugi prsti...to obecava!"
"Pa...ima logike, ima logike...al' opet...nekako su mnogo nezni! A, jebes mi sve, okreni-obrni uvek se kod takvih prica zavrsi na necem onako sirovom, divljem i etno! Idem si za vikend u selo pa cu si nadjem nekog ramonikasa da me izdrma sve u ritmu!"
