Govor koji je uglavnom nepotrebno proširen. Traje besmisleno dugo (iako bi se mogao reći u jednoj rečenici). Čisto otezanje sa velikom dozom ozbiljnosti. Okolišanje u punom sjaju.
Aragorn: Ratnici Gondora, ponosno idemo u poslednji boj...
Gondorci: (u sebi) jao ne opet ovaj bolid! Al će sad da nas smori.
A: ... jednog dana čovenčanstvo će biti na rubu propasti...
G: (između sebe) što lepo čo'ek ne kaže da idemo d'umremo zbog nekih midžeta što se kilave oko burme.
A: ... Ali to neće biti ovaj dan!!! Danas mi...
G: (između sebe) - ja ću lično da ga utepam, ako me ovi gubavci ne sjebu pre toga!
- ja ću možda i ovog fegeta, Zvončicu, da roknem, dabog mu ork strelu u dukat nabio!
-------------------------
A: Sad oću da budete mirni, kulturni, dolazi mi devojka. Ok? Vi sve onako polako, hvalite me , al' ne preterano, da ne posumnja. Umereno, dostojanstveno. Ti Džeri nemoj da je smaraš o sportu, a ti Tarzane, opsuj jednom pa ćeš sa ježevima orgije da vodiš. Ima da ti...
Tarzan: Dobro bre! Jebo te, mojne mi tu praviš predratne govore. Skontali smo oćeš da jašeš pa ti treba naša pomoć. Što lepo ne kažeš?!
