
Оно што се веома често дешава у латиноамеричким серијама, али готово никад у животу.
Много пута волимо једну особу а венчамо се са сасвим другом.
И у последњем тренутку пред изрицање судбоносног "Да", глава као да жели да се окрене и угледа тог неког како улеће у цркву, моли да се венчање заустави, како нам говори да нас још увек воли...
А до прекида венчања никад не дође. Тај неко је ту, али ћути тужно оборене главе и не изазива судбину. Церемонија се неумољиво наставља и приводи крају док и ми сами играмо улогу у њој.
На крају остаје само сећање на лажни хепи енд из књиге који се не може применити на животну свакодневицу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
O'ma se razvedi!
Ne zajebavaj čoveka...
Није лично искуство али ми се учинило тужним то чему сам присуствовала и морала сам да запишем. :-(
Baci me u bedak al +