Paralisati se od straha. Suočiti se sa nečim toliko strašnim da um ne može odmah sa time da se nosi i par sekundi stajati k'o zamrznut uz osećaj hladnoće makar bili u Jugiću koji je ceo dan stajao na suncu. Dah zastaje, bledilo u licu, nema treptanja, osećaj udarca u stomak, nesvesnost za dešavanja oko sebe pred iznenadnom i smrtnom opasnošću.
- Uh, daj šećer i vodu, hitno!
- Jebote, al' si bled! Šta bi?
- Pa, izašao ja malo sa svojom prijateljicom do grada i učini mi se da sam video taštu!
- Ma, jebali te šećer i voda, drž' dupli vinjak!
- Uh, hvala. Na sreću, ispostavilo se da je to samo neka što liči na moju taštu. Ali preledio sam se u momentu!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Добрааа +
krenulooo
+
HOće to posle hladnog znoja. +++