Paralisati se od straha. Suočiti se sa nečim toliko strašnim da um ne može odmah sa time da se nosi i par sekundi stajati k'o zamrznut uz osećaj hladnoće makar bili u Jugiću koji je ceo dan stajao na suncu. Dah zastaje, bledilo u licu, nema treptanja, osećaj udarca u stomak, nesvesnost za dešavanja oko sebe pred iznenadnom i smrtnom opasnošću.
- Uh, daj šećer i vodu, hitno!
- Jebote, al' si bled! Šta bi?
- Pa, izašao ja malo sa svojom prijateljicom do grada i učini mi se da sam video taštu!
- Ma, jebali te šećer i voda, drž' dupli vinjak!
- Uh, hvala. Na sreću, ispostavilo se da je to samo neka što liči na moju taštu. Ali preledio sam se u momentu!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Добрааа +
krenulooo
+
HOće to posle hladnog znoja. +++