Dobar odjeb kada te neko posmatra onako radarski, kao da ti snima sve slabe tačke u telu i sprema se da nasrne na tebe nožem, ili mentalnom torturom. Ne znaš ni sam šta si uradio da tako nešto zaslužiš, ali se skener urokljivog oka opasno oseća, kao snajper. Beng, beng, gospođice, da vam se iz kurtoazije izvinim što postojim?
-Preporučila bih ti otrov, znaš?
-Molim, draga?
-Ma, ništa. Posmatraš me tako krvnički već duže od sat vremena, sve se mislim da nemaš nekih problema da mi nađeš slabe tačke, pa da ti pomognem. Običan mišomor bi upalio, ionako nemam izoštreno čulo ukusa, a kušač hrane mi je na odmoru. Ili uzmi malo semena mrazovca, divan cvet, a i sam miris mu je otrovan, kolhicin, a? Ah, egzotično i prefinjeno...
-Hm... Ja sam mislio da te ubacim u bazen sa piranama, ali ima jedan problem.
-Koji?
-Pa, želeo sam da se smeju, ali je to nemoguće, nikako ne mogu da ih nateram da se smeju! Stalno imaju tužnu grimasu!
-Zašto me ne obesiš iznad bazena naglavačke, kada gledaš tužnu grimasu odozgo, ona se pretvara u osmeh, ne?
-Pa ti si genije, ali sada je to tvoja ideja! Smisliću ja već nešto svoje.
-Samo napred.
