U Paraliu vise Leskovčani nego u sam Leskovac. Toj gi je izgleda omiljena destinacija, svi smo si nasi i nema da se ustezamo. U prvi mah ne mož gi raspoznaš na plažu, al' kad zinev odma znaš da su si naši. Usred podne mož gi vidiš kude se cvrliv na sunce, ne ide da si dodjev dom a da se ne faliv sas boju. A ustvari pocrveniv ko rakovi pa idev u lidl da kupujev kiselo mleko da se mazev od opekotine 7.stepena. Uveče gi vidiš u šetnju sas puna usta kude se slikav, da si vidi naš narod koje su jeli i pili.
Sin: Mamo kupi mi krofnu...
Mama: Idi be pitaj tatka da ti kupi u pekaru za 1e, ovde na plazu derev sas tej pare mož kupimo četiri porcije.
Sin: Doro be!
Sin: Tatooo kupi mi pecen mumuruzzz.
Tata: Ček sinko da stignemo do onoga sto dava tri mumuruza za 1e.
