Направити наизглед добар и комплексан план али занемарити основе испитиване ситуације.
Као што је Стаљин, Бог да му крваве руке прости, давне 1924. дошао на власт кад је одапнуо малко поштенији Владимир Иљич. Стаљин је наиме хтио да од привредно заостале совјетске државе направи модерну индустријску силу. Након стављања готово свих приватних посједа под државно окриље, те стварањем колхоза и совхоза држава је профитирала али народ је био у курцу. Јебеш ти уздизање изнад привредне биједе кад просјечан руски сељак има само неколико ари окућнице којима може да управља без да то државна власт не проњушка. Стаљин успједе да до 1929. године оствари Први петогодишњи економски план, а до 1942. и друге двије петољетне замисли. Међутим, кључна ствар у којој се зајебао је форсирање тешке индустрије запостављањем лаке што је резултирало да животни стандард СССР-а нагло опадне. Тај Јосифов чин је резултирао да и дан данас државе насљеднице Совјетског Савеза буду препуне људи који једва имају за леба.
- Не ваља ово Милутине јебему!
- Па шта је сад проблем? Јесам довео малог Перишића из Суботице да игра крило и оног Крагујевчанина као центарфора? Са оваквим нападом има да не знају Билећани шта их је снашло.
- Ама отрцано је то до крајњих граница. Правиш тактику као Стаљин индустријски план. Немамо ниједног голмана тренутно у тиму, ђе ћемо онда с икаквим нападом?
- Ех, да. Сметнуо сам се.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ovde sam prestao da čitam, jer znam da obavezno sledi neko antikomunističko proseravanje
Ај одјеби у скоковима дауноретардирани мрмоте