Rešiti naizgled nerešiv problem metodom metode bez. Ubiti, fazon, dvehiljadešestopedeset i dve muve jednim udarcem. Bataliti mozganja, filozofiranja, brejnstormingovanja, stručne konzilijume i Milana Tarota i bez nekakvog preteranog razmišljanja o posledicama saseći rendom uzrok ličnog/kolektivnog nemira. Ha opšte zaprepaštenje prisutnih, razume se.
A da vas davim sa pričom o tome "kako je izraz potekao iz čuvenog događaja u antičkom dobu kada je Coa Makedonski naišavši u drevnoj Frigiji na legendarno neraspetljivi Gordijev Čvor, za koji se verovalo da će ko ga raspetlja zavladati svetom, uzeo svoj mač i pomenuti jednim udarcem lako presekao time ispunjavajući svoju Sudbinu" - nemam ni najmanju nameru.
Ugodno veče uz neki njanjav film želim.
Eto, u jednom od najskorijih događaja, država Srbija je presekla svoj veliki Gordijev Čvor i teritoriju Kosova (konačno) prepustila Šiptarima. Ako dalje nastavi u tom stilu, u jednom trenutku u budućnosti kada bude trebala da (konačno) uđe u Evropsku Uniju, od nje neće ni ostati šta da uđe. U međuvremenu, pak, čekamo Mesiju koji će preseći Gordijev Čvor srpskog fudbala...
To je, priznaćete, daleko važnija kategorija u našim životima.
