Ono što obično kažemo za nekog ko se očajnički trudi da se svojim nepostojanim umijećem istakne pred drugima.
Taj će sve svoje sile da uloži u nešto, samo da bi time ispao prividno superiorniji od ostalih, ako ništa, bar u očima onih koji gledaju, a ne vide.
Nije ih teško prepoznati, to su oni ljudi koji su u školi učili lekcije unaprijed, da bi mogli da se hvale kako oni brzo shvataju zahvaljujući svojoj nepostojećoj inteligenciji.
Šteta što ih svi razotkriju poslije par puta, jer, osobe koje su spremne da se toliko trude ni oko čega, imaju itekako potencijal da urade nešto korisno sa sobom.. i obično oni budu oni o kojima su nam roditelji pričali kad smo polazili na nov fakultet i posao, uz rečenicu "upornost je bitna, a ne inteligencija."
Vidjeće oni svog boga, čim stave znanje u Slagalici kao kriterijum za zapošljavanje. Ha, tu nema varanja!
- Izabrala me profesorka da idem s njom na seminar u London..
- E, super, baš mi je drago zbog tebe, sigurno si veoma ponosan na sebe.
- Pa da, s obzirom na to koliko učim, a to je ništa, super mi ide, valjda sam talentovan, šta li već..
- Ma, totalno si napredan. Vjerovatno i dvije stepenice preskačeš odjednom...
