Pojava koja stvara dvoboj da li to treba tako da se radi ili ne, dovodeći raspravu do granica pretnji o postojanju posebnog kruga pakla za ljude koji preskaču uvodnu špicu serije ili filma. Ona temeljnija strana će u stilu Vudi Alena dokazivati da nema smisla gledati filim, ako se propusti uvodni deo i sve to sa neurotičnim nošenjem, dok će suprotna sa apatijom dokazivati da je to čisto smaranje i gubljenje vremena, bitna je suština. Taj apsurdni antagonizam neće prestati da izaziva dubiozne rasprave dok bude bilo dugmeta za ubrzavanje snimka.
- Daj brate što prebaci?! Pa sada neću da gledam...
- Šta bre nećeš, ako sam premotao špicu nisam ne znam šta uradio, inače gledao si Hausa 100 puta i video si uvek tu špicu. U čemu je problem?
- Ne volim kada se to premotava, hoću sve da vidim, tako mi sve ima smisla. Hoću da vidim ko glumi, režija, kontemplacija.
- Daj ne seri, gledaš ovo opet i kao ne znaš. I uvek ovakva rasprava samo zbog špice, večito ti nešto filozofiraš.
- Ja ne mogu drugačije, to je kao kada tebe neko hoće da upozna i ti mu ne kažeš ime.
- Ma nemoj! Evo vraćam na početak da ne idemo u dalju raspravu.
