Redak, ali veoma samouveren primerak kompletne budale. Za razliku od ambicioznog čoveka, on je svoje ciljeve zacrtao na mesto koje ni sa hoklice ne može da dohvati. Ciljeve koji mu nisu u puškometu.
Dok se ambiciozan, ali racionalan nada da će kresnuti komšinicu sa najvećom sisom u kraju -on se nada da će karati Mariju Karan. I to u oba slota. Neće stalan posao sa redovnom platom dovoljnom za sve što mu treba. Hoće da bude šef -odmah. Hoće komisije, upravne odbore, službena putovanja, mesto u žiriju izbora za mis podunavlja. Neće pičku prve pratilje, hoće pičku pobednice. Kućerinu sa bazenčinom i punu garažu, kućnu pomoćnicu i poslovnu pratnju. Nije mu dovoljno da ga poštuju, hoće da ga se boje!
Na kraju krajeva možda to i nije loše. Možda se takvim razmišljanjem može postići više. Doduše, samo ako za takve zalogaje možeš dovoljno da zineš. Inače će sve to đumle završiti na mešalici.
-Tajo, ja bi hteo da igram fudbala u Engleskoj.
-Pa i tajo bi sine da jebe Anu Nikolić -pa trpi.
-Ali ja bi teo...
-Zaposliće tebe sine tajo k'o viljuškaristu u Neoplanti. Da metiš prs' u uvo i pevaš Jašara.
-Jel to ono brm-brm, brm-brm?
-Jeste sine, videćeš kako će ti biti lepo -k'o na Vembliju.
-Brm-brm, brm-brm.
