Rečenica na čije izgovaranje bi se naježili čak i ateisti. Kad ovo čujete, znajte da ste napravili golemo sranje i da vam nikakva ispovest ne može pomoći.
- Brate... Znaš ona milfača što sam je opalio pre metar dana?
- Jao... Znam... Reci, šta s njom?
- Eee, pa zveknuo sam joj ćerku juče, ista majka!
- Au... Pa jesi znao da joj je to ćerka?
- Ma znao sam, de nisam znao!
- Matori... Šta da ti kažem, ideš pravo u pakao!
Početno ubrzanje koji će ti dati mamlaz od izbacivača, iz lokala gde si napravio neko sranje.
I dok u prvom migu praskozorja trčiš kao na krilima vetra, noge su ti lakše od listića ruže, idiličnost trenutka kvari samo dranje gorile koji stoji na vratima diskoteke:
- M'rš u kurac, da te moje oči ne viđe! Ti ćeš gazdinu đevojku za dupe da 'vataš!!!
Šaljivo pitanje koje se postavlja sagovorniku,kada uradi neko žešće sranje,za koje bi se morali izdvojiti dani učenja u školi,da bi sranje ispalo što zajebanije
-majmune,pa šta si uradio,kako ti je uspelo da prospeš jogurt na plafon koji ne možeš da dovatiš,el te to uče u školu!?
-----------------------------------------------
-e,peki,dodji da vidiš šta sam napiso na prozoru stare perse!!!
-(udara ga po glavi)pu pizda ti materina,el za nju našo da napišeš,el te to uče u školu!?
Jedno malo sranje, koje je pokrenulo drugo malo sranje, zbog kojeg sledi treće malo sranje, da bi došli do malo većeg sranja, da bi još koji put došli do malo većeg sranja, da bi na kraju usledilo big bullshit kao šlag na tortu, da ti jebe majku za sva mala sranja koja si napravio.
Odeš na selo, tačnije kod babe i dede u srbiju, kažem selo, jer moraš obići i babino i dedino selo, odakle su, da se malo odmoriš.Prva greška.
Pošto na selu treba raditi, nema odmora, a pošto, ima šljiva, treba ih skupljati. Pošto se šljive skupljaju ceo dan, džaba ti što si jeo, ogladnećeš. Pošto si u šumi šljiva, gladan, bez hrane ko zna koliko unaokolo, jbg, moraš jesti šljive. Pošto si pojeo gomilu šljiva, jer je stomak bio prazan, shvataš da si napravio ogromnu grešku. Pošto si još u selu a mrak je pao, a ti si se najeo šljiva, moraš u toalet. Pošto u selu nema normalan toalet, odlučiš da trpiš dok se ne stigne kući u grad. Greška, još jedared.
Seda se u kola, ali na pola puta shvataš, da izdržati nećeš, izlećeš iz kola i iza prvog drveta bacaš kenj... papira, bilo kakvog, naravno, nema niko... dalje ne treba trošiti reči.
Vrdati, mutiti, bariti samo da bismo izvukli sopstvenu bulju iz problema i istu sačuvali u dosadašnjem položaju ili je čak smestili u udobniju fotelju. Veoma koristan postupak kojem pribegavaju ako ne svi, onda velika većina, lišava vas glavobolje i neutrališe skoro sve vrste sranja koja smo napravili. Čudo pa ga još ne izreklamiraše na Top Šopu.
On - Ćao žemska! Šta činiš?
Neprijatna tišinčina.
On razmišlja - Koji joj je sad pa kurac? Šta li je isplivalo? (Fast forvard svih gluposti načinjenih u poslednje vreme) Poslednji put sam imao onu sa strane u Amsterdamu, pre koji mesec, a i to sam pošteno platio, Moldavka beše, majku li joj jebem, da li je saznala za to? Oduvek je blejala sa ravama, al' ova mi stvarno izgledala k'o gari. Ma ne nije. E do kurca, gola sam voda. Nemoj da puštaš vinile, videće da si se se usrao, a tu je onda kraj, provaljen si.
Nastavlja naglas - Rekoh ćao. Ima li šta novo?
Ona - Bio Mare malopre, tražio neki ške. Kaže nisi mu vrn'o ima šurnaest dana, a sad mu je frka, reče da je dužan k'o Grčka.
On (u sebi) - E mamicu mu njegovu, nije joj valjda rek'o za šta je bila namenjena ta lova. A još gore ako ju je uz to i povalio. Upropastiću ga k'o đus votka maloletnicu. Peder jedan.
Naglas - I šta je još rekao, je l' spominjao još nešto, to jest, je l' bacio još kakvu spiku?
Ona - Što? Je l' trebalo nešto da priča?
On - Ma otkud znam, oduvek je bio govnar, taj laže čim zine, pravi politčar, pa reko' možda je izbaronis'o još nešto. Interesuje me čisto onako.
Ona - A je l' ti kriješ nešto od mene? I za šta ti je uleteo sto evra bre?! Što mi nisi ništa rekao za to? A verovala sam ti. Složiću ja kockice, ne brini se ti ništa.
On, u sebi - Rekao je, odležaću ga, skenjaću ga k'o svinja masan džak. Pederčina jedna, ona klasična gejčina, dukatlija jebeni.
Nastavlja naglas - Ja da krijem nešto od tebe? Šta te interesuje. Sve ću ti isparlati. Dao mi je pare, onomad, u Amsterdamu bre, hteo sam da ti kupim nešto lepo, neku garderobu, haljinu, za sve prilike nešto, znaš. Ne bih ja tebe nikad tovario tako. Znaš valjda?
Ona - Znam, znam. A gde je taj poklon sa predumišljajem od sto jevreja? Da nije beba možda, pa da sačekam još samo dva-tri meseca, bože, bože, sa kakvim sam đubretom ja zaglavila.
On - A što ti uvek misliš na ono najgore, stvarno si, ma nemam reči. Pa bre mi krenuli taj dan pred put da ti uzmemo poklon, ganjali to, jurcali i zaustavi nas drot. Odrao nas, boleo ga kurac što žurimo, sisa ona crnačka, crnčuga raspala, morali smo da mu iskeširamo na ruke po sto jura harač, preselo mu dabogda, ma dabogda mu za lek trebalo, nek' crkne.
Ona - Da, da. I šta je onda bilo?
On - Pa ispuših za poklon, ostali smo bez đunte, jebiga prebijene pare nismo imali. Vratili smo se u bus i za Srbiju, pa veruješ mi valjda, nikad te nisam lagao.
Ona - Nisi nisi, sem onih dvadesetak puta, kad si pričao da si zaglavio na poslu, a vraćao se p'jan k'o dupe, ogovedao se. Klasika - šio mi ga Đura.
On - Pa dobro, nemoj i ti sad da cepidlačiš, to su bile sitnice.
Ona - Ajd' ajd', znam da me driblaš samo tako, al' jebiga, opraštam ti ovaj put. Mada ćeš morati dobro da se iscimaš da bi spasao obraz.
On - Srce si, kaži šta treba da radim. Mislim je l' da operem suđe, ili operem govna iz VC šolje, da se tako duhovito izrazim. Samo kaži, sve ću da uradim, samo da moja devojka bude srećna, ako me razumeš.
Ona - Ajde nemoj tu da mi izigravaš papučara, k'o najgora klompa si, dođi da mi ispoliraš picu, ajd' brzo vadi močugu i dolazi u krevet. Brzo!
Najveće sranje koje može da te strefi na putevima...
Vraćam se motorom iz škole. Vidim u retrovizoru neki beli skuter koji me sustiže. Uglavi tripujem : "Vidi ga baja što se kurči oće da me stigne na prdavcu!" Dodam gas u nadi da ću ga ostaviti kilometar. Baja me i dalje uri, usporim, da vidim šta oće. Na skuteru sedi gos*n polismen! Sranje! Nemam vozačku, istekla mi registracija, nemam ni pare kod sebe! Ne šljaka mi zadnje svetlo... Otera me u grob...
Standardni odevni predmet vozaca Yuga. Za razliku od ostalih vozaca, oni ovaj prsluk ne drze neraspakovan u nekom zabacenom cosku auta, vec ga oblace pre nego sto udju u njega, znajuci da ce se kurva pokvariti, izdati ih, ostaviti na cedilu na nekoj uzbrdici, bari, kisi, snegu, ledu...te da ce onda taj isti pouzdani jugic traziti kontrauslugu za voznju (sta 'oces bre, dosad sam ja tebe vozio, ajde sad malo ti da guras mene).
U najboljem slucaju, ako je Yugo vrlo ocuvan, fluorescentni prsluk koriste u svrhu kontramalera, tj. bezumnog optimistickog pokusaja da Marfijevom zakonu doskoce time sto ce ocekivati sranje, sto bi sranje trebalo da spreci da se i pojavi.
Naravno, to vrlo retko upali - sta zna Yugo sta je kontramaler!
Bako, evo ti ona fluorescetna farba 17487 sto si trazila za farbanje vune! Zahladnela jutra, bogami ce taj zimski prsluk ove godine da se nosi jos u novembru! Ne forsiram te, bako, samo kazem.
Objašnjenje za svako sranje koje se dogodi ili nekom ili svim Srbima. Da nas oni nisu bombardovali '99., verovatno bi Švaba bio kriv za sve.
-Deda, kakva je ovo buba?
-Pu, majke im ga okupatorske, tih buba do devedezdevete nije bilo. Amerikanci su nam to bacili.
-Baba, je l si čula da je komšija Dragan dobio tuberkulozu?
-Ju, Bog ih ubio, sve te boleštine su nam Amerikanci bacili, serem im se usta...
-Ćale, obnovio sam godinu, treba mi 90 000 za školarinu.
-Jebem ti mater nesposobnu, ja te teram da učiš, a ti 'vataš zjale.
-Tata, Amerikanci su nam bacili nešto da mladi polude, nisam ja kriv.
-More, jebem i njima mater, sad nek' ti daju oni 'iljadu evra.
Ne upadaj u sranja!
- Deda, deda...evo mi krenuli na utakmicu.
- Čekaj dete, čekaj da ti deda da jedan savet.
- Hajde deda, može.
- Ne upadaj u sranja!
- Pffff, ja sam mislio da si ti deda mudriji od kada si advokat u penziji.
- Sine, ovo ti je najbolji pravni savet.
- Mogao si da budeš malo slikovitiji. Da nas malo slažeš, kao: "Deco, Bog vidi sve." ili tako nešto.
- Lazare, nemoj da jedeš govna, nisam ja teologiju završio, nego pravo.
Eksperiment kuvanog jela, koje moja keva povremeno pokušava da napravi, u kom prednjače boranija,brokoli ili neko slično sranje od povrća.
ja: ''Daj bre, kakvo je ovo sranje, odvratno je? ''
mama: ''To se zove Ćuti i jedi! Ne zanovetaj, ne može stalno mesina. ''
sestra: ''Ne znam za tebe, ja odo' praviti sendviče, ostalo je još malo one salame i paštete ''
