Motivi tih negativaca su uvek manje-više isti, bogatstvo, vlast itd., ali na osnovu područja sa kojih dolaze njihovi mentaliteti su drugačiji.
Rus – On je hladnokrvan, boli ga kurac za sve, ista mu je faca i kad jebe i kad sere, i kad puca i kad pucaju u njega, i kad ga muče, i kad ga ubiju, taj jednostavno ne pokazuje emocije jer ih nema. Latinoamerikanac – On živi u sevdahu, u nekoj hacijendi, fura Pitbulov imidž, u izobilju uvek ima dobrih pičaka i kokaniđe, obično išaran tetovažama. Italijan – Sinonim za mafiju, jeste da je neobrazovana primitivna sirovina, ali je pre svega gospodin i poštuje osnovna pravila poslovanja. Azijat – Organizovan u pičku materinu, ne odstupa od svojih ciljeva ni po koju cenu, ponosit, odlično poznaje borilačke veštine. Nemac – Potomak Hitlera, takođe poseduje hladnokrvnost, ali je istovremeno i izuzetno obrazovan i kulturan. Al Kaida – Njima pripada više nacionalnosti, interesuje ga samo da digne nešto u vazduh. Amerikanac – Domaći izdajnik, svrha postojanja mu je da pokaže da koliko god veliki on negativac bio uvek će se naći mnogo veći patriota koji će ga skenjati. Srbin – Nije da je popularan, ali šteta je ne pomenuti ga. Krvožedna primitivna svinja navikla na ubijanje, te se time bavi bilo zbog tuđih ili zbog sopstvenih interesa. Vanzemaljac – Zelena stoka koja bez ikakvog reda i najave isplanira da sjebe čitavu planetu samo zbog toga što smatra da pripada naprednijoj civilizaciji, naravno, tu se uvek zajebe jer uvek postoji neko ko će ga u tom cilju osujetiti. Ne može to tako zeleni, moraš da naučiš da sedneš da pregovaraš ako treba, da usvojiš demokratiju pa tek onda u intergalaktičke ratove!
Pripadnici državnih službi, koji su tu kako bi gradjanima države pomogli, izašli u susret, zaštitili ih, sačuvali im život ili ih blagoslovili kada dodje poslednji njihov čas. Uniforme su upadljivog izgleda kako bismo ih svi primetili, i u zavisnosti od toga koje su im dužnosti, razlikuju se po bojama i izgledu. Nekada su svi ljudi koji nose uniforme bili poštovani i ugledni, bila je čast imati nekog u porodici koji služi svojoj zemlji, ili udati svoju ćerku za jednog takvog čoveka. Danas medjutim, uniforme su izgubile svoj sjaj, ljudi koji ih nose izgubili su poverenje gradjana, i mada im uloge ostaju iste, gledamo na njih drugim očima:
dužnosti:
- Policajci - lica koja se staraju o bezbednosti gradjana i bore se protiv kriminala. - Vatrogasci - ljudi koji intervenišu prilikom požara, spašavaju živote i trude se da sačuvaju imovinu. - Doktori - ljudi koji se brinu o nama kada smo bolesni, i u zavisnosti od povrede ili bolesti bore se za naš život. - Popovi - ljudi koji na zemlji služe Bogu, sprovode njegovu reč, krste decu i odrasle, osveštavaju kuće, olakšavaju teret na duši i mole se za naše grehe kada odlazimo u smrt.
Kako ih svet vidi:
- Policajci - glupi i neobrazovani nasilnici, koji te maltretiraju za sitnice, a kada su ti potrebni nesposobni su da nešto preduzmu. - Vatrogasci - ljudi sa dobrim platama koji gotovo nikada nisu u akciji, a kada ti se kuća i zapali, treba im sto godina da stignu i počnu da gase, i pošto ne dodju na vreme šteta bude mnogo veća. - Doktori - zaposleni u bolnicama, nose bele mantile, korumpirani do srži, i boli ih ona stvar da te pogledaju ako im ne tutneš neke pare u džep, a ni na pića i bombonjere se ne gade. - Popovi - lopovi! Ne rade ništa, i trude se da te odrape što više kada su krštenja, kada se sveti vodica, kada je venčanje ili u najgorem slučaju opelo. Crkve im propadaju, a kuće im se grade..
Uniforma sa sobom nosi odredjenu vlast i moć, a njih mnogi zloupotrebljavaju. Postoje policajci, popovi, vatrogasci i lekari koji su dobri ljudi i svoj posao obavljaju odgovorno, ali takvi su na žalost u manjini. Zato je uniforma izgubila poverenje naroda.
Sticanje ekspirijensa tj. iskustva i napredovanje u RPG igri zvanoj Život. Uz dobijeni level dolaze i novi skilovi i statovi, doduše, ponekad i određene restrikcije i odgovornosti.
Cane: Jebote, nešto mi čudan mali Ćomi u poslenje vreme. Nekako... nije više toliko njanjav. Brane: Nisi čuo? Levelovao je. Cane: Šta, dostigao je prerekvizit za Master Drkadžiju? Brane: Ma jok bre, umočio. Cane: Ćomi postao bačje!? Lažeš. Kad bre? S kim bre? U kom univerzumu? Brane: Ma ima neku trebu sa sela... Tankosava, Svetislava... 'bem li je, znam samo da je neko ubavo ime. Cane: Šteta. Ja sam se uvek nadao da će Ćomi jednog dana da izađe iz ormana, pa da posle mogu svima da pričam kako sam oduvek sumnjao da je derpe. ... Ćomi: Ćale, sedi! moram nešto da ti kažem. Ćale: Bogtejebo, šta je bilo? Ćomi: Sedi prvo! Ovako ćale... slušaj... levelovao si. Ćale: Šta sam...??? Pričaj bre srpski pička ti materina! Ćomi: LEVELOVAO SI!!! Nisi više ćale, sad si deda. Ćale: Gordana! Ču li ovo? Daj vode i šeće... ma zajebi! Daj rakiju! Faaala kurcu mome! Već sam se spremio na to da mi kažeš da si peder, pa da ti lično presudim dedinim bajonetom što je marno Švabama. ... Pop: Da li ti, Miloše Božiću, pred Bogom i pred ljudima, uzimaš Leposavu Trajković za svoju ženu, da je voliš i poštuješ dok vas smrt ne rastavi? Ćomi: Da! Pop: Čestitam Miloše! Levelovao si u muža! Ćomi: Šta dobijam od skilova? Pop: Moša sine, prazan level.
Preludijum za potvrdu katastrofe. Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo? B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj... A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac. B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji... bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr... A: Kako ne postoji, strelica te fištila?! B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l' tako? A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja... E, e, čašu vode, bra'o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka' vuk. B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti... Evo sad će neko od ove omladine da donese... Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan. A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više? B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu. A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem. B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada. A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali... a vala nije da sam samo gleda hehe... B: Da, da, svakako... Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite. A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe... je l' ovo njeguški? B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate. A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom. B: Ovaj, nije to pljevaljski sir... Da smo znali da volite nabav... A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać' u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca... B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda. A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti... zna se kako se pršut suši čo'če... Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka. B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu. A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što? B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl... A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što'no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta. B: Ovaj, gospodine... Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate? A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće! B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor... Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
Prevod sa srpskog na srpski u određenim situacijama gde se valja biti fin. Google translate ne može da razazna.
Auto je u odličnom stanju, milina ga voziti. Jednom malo zakačio bankinu branikom. Nisam materijalista,pa je zato malo jeftiniji. Troši k'o upaljač, (Veće sranje u životu nisam vozio, toliko sam ga puta peglao i farbao da sam mogao 3 nova auta da kupim. Autobus manje trošio od tog sranja). _______________________________________________________________________
Vaš sin je odličan igrač, jako je vredan, ima precizan šut, igra za tim. Košarka je definitivno sport za njega. (Majko moja, k'o mi poslao ovu budalu, ne bi bazen pogodio sa 2 metra, a i majci ne bi dodao loptu. Neka ide da baca kamena s'ramena). _______________________________________________________________________
Ma boli me bre kurac za nju. Ja se malo zezao sa njom, ima žena kolk'ko voliš. (Jebem joj majku, glupa kurvetina. Hteo sam vene da sečem, pijem ko sunđer, samo što dizel nisam probao). _______________________________________________________________________
Da, da, kako da ne, vaše ocene su odlične. Vi ste najbolja kandidatkinja za posao. Nije ovo firma za one što se utegnu, a veze nemaju sa poslom. (Svaka tebi čast na ocenama, al šta ću sa tobom, niti sisa, nit dupeta. U šta da gledam ceo dan). _______________________________________________________________________
Hhahahahahaahahahahahahahahhahahaa... Kako je dobra fora, umro sam od smeha. (Odakle je ovaj ispao, ovog bi i kursadzije izbacile iz ekipe). _______________________________________________________________________
Baš ti je slatka ona sestra od tetke, šteta što se vratila kući. Da sam znao, napadao bih je. (Sunce ti jebem žarko, jel ono bio hobit)?
Reših da ostavim poslednji trag Srba onim narodima koji ostaše. Voleo bih da nikada niko nije imao tu nazovi - čast. Voleo bih da se makar ovo sve desilo mnogo kasnije, ali tako je - kako je.
Ja ostadoh poslednji Srbin otkad mi pre dvadesetak godina tetak stade na zaostalu neutronsku nagaznu kapislu iz grenlandskog rata... Uvuče ga ono sranje, ostaše samo gumeni vazdušni Đonovi Air Muhameda3077, retro edicija. Ispričaću vam kako smo se obreli na Grenlandu u pokušajima da spasemo našu malu hordu od 150 preživelih Srba Trećeg svetskog rata, koji dedovi vojevaše zajedno sa celim svetom do pre dvesta godina. Koliko je rat bio uspešan za nas Srbe možete već i sami izvesti zaključak.
Vučem prst preko ekrana, a prst drhti..
Čitajući istoriju sveta, žalim što nisam živeo u nekim lepšim vremenima. Nekada je sve bilo bolje. Badava nam ovi teleporti kad samo gospoda može da ih priušti, a mi sirotinja se i dalje guramo po konzervama za tunelovanje iz pretprošlog veka.. I to na bonove, ojj živote, protraćio sam ovih sto osamdeset leta na seljakanje, bežanje od bombi i kojekakvih čuda za koja ni sam ne znam kako funkcionišu, al' žeži u pizdu materinu.. Stalno nerviranje, cimanje, obećanja - ''biće bolje''.. Da sam znao da će mi ono sokoćalo koje ti ubace u krv samo produžiti patnju ne bih nikad pristajao na to. Ljudi su bili srećniji dok su kraće živeli.
Kažu spisi da je taj Treći svetski rat počeo u Jajcu, u jednoj pekari. Ko je tu šta kome rekao, ko je koga ubio nije nikad razjašnjeno, tek ubrzo posle toga svetske sile počeše da bacaju zabranjene bombe, koje se ispostavilo da je mnogo jače nego što su mislili,... ehh da se tu stalo... Ne bi nam Zemlja sada ličila na ogrizoljak jabuke.. Nastavili su da tuku jedni po drugima dok konačno ne prestaše pre dvesta leta, uz ogromne žrtve na svim stranama fronta..
Mir je došao, ali ne onakav kakvim smo ga zamišljali i očekivali. Onde gde je život mogao da se nastavi, dolazilo je do velikih sukoba preživelih. Ja sam rođen u jeku takvih borbi u jednom ogromnom krateru koji je imao povoljnu dozu radioaktivnosti u čijem centru se obrazovalo divno prirodno jezero, a koji uz to bio opasan pojasem šumske vegetacije. ''Zemlja slobodnih'', tako smo nazvali našu oazu mira gde su bili uglavnom ljudi sa prostora ex-Balkanskog poluostrva, Arapi, Indusi, Kinezi, nešto Hrvata i nešto Srba. Ovi ostali su se ili pokinezili ili poarapili.
Za kratko vreme preživeli sa svih krajeva sveta su uspeli da se udruže, obnove sva znanja i okrenu novu, vedriju stranu istorije.
Ali ne i mi iz Zemlje slobodnih. Pre pedeset leta, nakon dugog mira, ali doduše pritajene tenzije, puklo je sve u jednoj pekari.. Ko je kome tu šta rekao, ko je koga ubio ni danas nije poznato, tek izbi građanski rat u krateru i mnogi od nas krenuše da beže i spašavaju glave...
Grenland je jedno od retkih mesta koje je preživelo udare bombi tokom Trećeg svetskog rata i jedno od retkih mesta gde je demokratski sistem bio na visokom nivou. Tamo smo krenuli da tražimo azil. Pola nas se podavi u onoj konzervi što tuneluje jer smo se zgurali više nego što je predviđeno, a kad tamo stigosmo, dočekaše nas komšije Hrvati koji su stigli ranije i počeše da nas gađaju nekim laserima, pobiše nas ko zečeve. Teško sa njima izađosmo na kraj, osta nas dvadesetak kojima dadoše azil, skloniše nas na sigurno lokalne vlasti, a od onih Hrvata ni dan danas niko nije odgovarao za zločin koji su počinili.
Godine su prošle, jedan po jedan smo odlazili, da se razmnožavamo nismo mogli jer su nas sve do jednog sterilisali. I evo, nakon silnih godina ja ostadoh poslednji da napišem poslednje slovo o Srbima. Šta reći... Šteta jebiga..
Prema legendi i mnogim nepotvrđenim istorijskim izvorima, prvi srpski košarkaš. I ne samo to, već preteča velikih trojkaša poput Đorđevića i Kecmana, koji su svojim bombama u zadnjim sekundama rešavali velike mečeve. Razlika je u tome što je Steva bukvalno rešio nešto bombom- tačnije đuletom- i to ne meč, već bitku. Konkretno, onu na Ivankovcu, 1805. godine, što je bio prvi sukob ustaničke protiv sultanove vojske. I nije gađao koš, već odžak kuće u kojoj se nalazio turski komandant, Hafis-paša. I razdaljina nije bila nekoliko metara, već nekoliko kilometara.
(prema istoričarima) Ivankovačko brdo iznad Paraćina. Ustanici su uspeli da odbrane veliki šanac posle turske navale. Sultanova vojska se povukla u Paraćin, naredni napad se očekuje u zoru. Karađorđe sedi i pije rakiju. Prilazi mu već pripit Steva pisar. S: Voždu, da li bih mogao iz ovog topa da opalim jednu na Paraćin? K (gleda ga, pa kaže): Ti si pijan... S: Ali voždu, samo jedno! K: Prođi me se, pijana budalo! S: Samo jednooo! K (gleda, pa pomisli: "Kakva šteta može da bude, taman da se Turkešanje malo useru"): Dobro, ali samo jedno! Steva prolazi pored usnulog tobdžije, uzima đule, stavlja u top i okreće ga prema najvećem svetlu u gradu. S: Pali! Top gruva, tobdžija se budi i jebe Stevi mater, Karađorđe ih razdvaja. Za to vreme u Paraćinu udaraju talambasi, sviraju zurle, niko ne čuje top. Hafis-paša se opružio ispod odžaka, ni ne misli na bitku. Samo odjednom nešto silovito pogađa dimnjak. Svi su zbunjeni, pa paša ni ne stiže da pomeri noge. Đule pada direktno na desnu. Narednog dana, turska vojska se povlači iz grada, a na putu prema Nišu, paša umire.
P.S: Ne mora da znači da je bilo ovako. Naime, moguće je da je Steva kao jedini pismen u vojsci zloupotrebio položaj, pa dopisao ovaj deo. U svakom slučaju, pre 2 veka se isplatilo biti pismen. Za razliku od sada.
Sintagma za koju su njeni tvorci rekli da joj je značenje nešto najnemoralnije, najogavnije što je ova naša civilizacija iznjedrila, a znači - intelektualni lopovluk.
primjedba: Može se govoriti o pljački intelektualnog vlasništva, ali stavljati atribut intelektualna uz imenicu pljačka na tragu je romantičarsko-oksimoronskog uljepšavanja stvarnosti.
Prof. V. Pusić o krčmarsko-trgovačkom načinu polaganja ispita na nekim hrvatskim fakultetima:
"Nema tu ničeg intelektualnog, radi se o najobičnijem lopovluku, o najobičnijoj pljački ."
Riječ "najobičnija" ne treba implicirati da postoji i neka druga pljačka, neobična pljačka vrijedna poštovanja baš zbog svoje neobičnosti. Riječ "najobičnija" tu je da dodatno do najcrnjih dubina sroza aktere navedenog lopovluka. Da im slučajno ne padne na pamet podići kut usana u smiješak. Smiješak pun prezira prema onima koji se nisu dosjetili kako unovčiti svoj intelektualni naboj i potencijal. Kažu neki ljudi koji mnogo razmišljaju (pa na kraju nešto smisle) da je intelekt sposobnost donošenja odluka. Drugi neki definiraju isti fenomen kao žarište kroz koje ego postaje svjestan materijalnoga svijeta. Sve je u redu: veliki ego postao je više nego svjestan veselja koje mu donosi materijalno i … donio je odluku!
Paradoksalno je i tragično što je tom odlukom uništena svaka intelektualna vrijednost. Omalovaženo je sve ono o čemu mladi čovjek sanja dok žarko želi postati član akademske zajednice. Ne generalizirati! Nisu svi! Nije svugdje! Nije uvijek! Ali… šteta je učinjena. Ogromna! I trebat će mnogo vremena da sve sjedne na svoje mjesto, da sve opet bude vrijedno drhtanja mladih, pametnih, vrijednih studenata kada nakon mora neprospavanih noći čekaju svoj red pred kabinetom profesora kojeg poštuju i vole.
Čovek koji voli njene mane, mazohista. Lud, zbunjen, normalan.
Malena, pišem ti jer ti nećeš meni da piseš. Tužan sam od kada smo izgubili svaki kontakt pre 92 sata i 39 minuta. Ne znam zašto, ali nedostaješ mi. Možda zato što si jedina budna ceo dan i noć. Mislim da si vampir. Ne pitaj me zašto, jer ću ti reći. Iako si mala, ja te zovem crvena. Ne znam zašto. Takodje mislim da preteruješ sa učenjem. Ne ostaje ti vremena za druženje i razmenjivanje mišljenja sa vršnjacima iz zemlje i regiona, a kamoli za jelo. Uvek imaš vremena za piće. To je verovatno razlog zašto si stalno vesela i imaš crveni nos. Mislim da poričeš da si alkoholicar, jer si uporno tvrdila da imaš beo nos. Priznanje je prvi korak ka rešenju. A i ko priznaje pola mu se dodaje. Verovatno bi morala da se priključiš AA. Fini su oni narod, čuješ svakakve priče tamo. Totalno si moderna mačko, majke mi! Voleo bih da si malo manje urbana. Od urbanosti više ne stižeš ni da posetiš društvene mreže u kasne sate. Sve jos miriše na tebe. Nadam se da ćeš mi se javiti na mobilni kada vidiš ovo. Ako ga već nisi prodala i kupila drogu. Ma rekla keva da će me zvati, pa rek'o da žena ne brine, zato ja to. Nemoj da misliš da se ja žalim zbog tvoje plenidbe mog mobilnog od 200 jevreja. Nikako. To ne bi bilo korektno, a ja sam sasvim korektan. Mislim da si lepa. Crveno lepa. Što je zaista lepo. Živiš daleko, al' i ti si čovek. Šteta što živim na kraju sveta. Da stvari nisu ovakve kakve jesu, mogao bih da jedem palačinke. Volim što si debela. I ovce site, i vukovi na broju. Koze ne računamo, njih si odvela kad si prošli put otišla. Zbog tebe mi je dnevnik pun kečeva, a rubrika za ukor prazna. Naučila si me da se suočim sa problemima. Zato nemam neopravdane, nego samo kečeve. Kaže profa da sam beznadežan slučaj. Mislim da si me iskvarila, totalno. I mislim da me nerviraš. I mislim da 'oću da se vratiš. Kao krava luda si, a ja grozan kao Čečen, i zato ću ostati nedorečen.
Zastitno lice sos kanala, cuvar od zaborava nizerazrednih fudbalskih liga u nas, koje prenosi sa tolikim poletom i elanom, da bi mu i komentatori finalnih utakmica lige sampiona veoma lako zavideli.
Neke od Lokijevih izjava, posto je je nadasve poznato ko je on, i vec je bilo raznih primera na Vukajliji o njemu, ali evo jos nekih nepomenutih izjava:
I veoma lepa ambijent u Bacincima, velelepno zdanje ekipe Big Bull-a je ovog nedeljnog popodneva ugostilo vise ok 5 stotina vernih gledalaca domace ekipe! jos pristize reka ljudi prema stadionu, pa se stice utisak da broj gledala moze da dodje i do hiljadu!! tu je i ogroman broj pripadnica lepseg pola, sto ovoj fudbalskoj predstavi daje specijalnu draz!
I kakav prodor ovog mladica, koji po svojoj fizickoj gradji ne deluje kao neko ko je ovako brz ( ima pivsku stomacinu i 38 godina) ali kada ga vidite na terenu, prava prima balerina! Ostavlja iz nedelje u nedelju bez daha ljubitelje Sremske lige!!
(posle utakmice Srem-Fruskogorac iz Mandjelosa, ekipa se preselila kod gazde kluba u ugostiteljski objekat) I posle velike fudbalske predstave na stadionu pod Promenadom, fudbalski znalci su ostali na sportskom i toplom druzenju, na "trecem poluvremenu" kod renomiranog ugostitelja Pepea, ali ne Barseloninog Pepea, nego Mitrovackog!
Kakvo fudbalsko umece ovog momka, dugo Borca nije imala ovakvog igraca, jos od popularnog Moce Sokolovica koji je ostao upamcen po svojoj jednogodisnjoj karijeri u rumunskoj drugoj ligi, u Oradei!!!
Velelepni stadion ekipe Veternika, na kojem bi im pozavideli i mnogi prvoligasi!! (iza stadiona kuca iz koje tuce muzika "bez Krajine ko bez roditelja" i dva rundava kera, koji jedva cekaju da lopta preleti preko da mogu da je izgrizu)
Steta sto je kisa pokvarila ovu sportsku predstavu danas, ali ipak se skupio veliki broj ljubitelja ove igre, na stadionu pod Lozom ima preko dve stotine vernih navijaca, koje nista nije moglo spreciti da propuste ovu fudbalsku poslasticu!! (za popunu moraske zone, sever)
Kakva hladnokrvnost mladog sudije Milenkovica, pokazao je Radeljicu put u svlacionicu, i time svima stavio do znanja "ne, ne gospodo, sa mnom nema igre" Bravo Milenkovicu, to je duh, tako se stize i do Srpske lige!! (samo sto je posle utakmice bezao kroz kukuruze da izvuce zivu glavu)
