Ja: Bato, vidi, dobio sam 1000 dinara.
Brat: I ja sam, ćuti da ne saznaju matorci, inače...
Ćale: Ajmo, braćo, PUTARINA!

Deda: Krecem ja na posao, napolju -102, okrenem kljuc i vuuuf! Ko mina!
Cale: A sto potrosimo 2 metra drva svaku zimu za podgrejavanje tog krsa?
Deda: Ma joook breee, to je zato sto sam drzao jaje u hladnjaku, ne da mu da se smrzne...

- Jesam li ti rekao da uzmes da ucis? Je li majmune? Tebi se obracam!
- Pa jesam, evo cale, prevodim nesto iz engleskog.
- A dobro, izvini, ajde onda uči ti, samo uči!

2:00h Pokusavas po stoti put da predjes Trough the Fire and Flames na hard i utom ti cale ulece u sobu:
-Majmuncino jedna opet udaras po toj tastaturi kao kreten! Vidi kol'ko je sati,oces i majku da probudis?! Jao pa ti sutra ides pre podne u skolu. GASI TO!
-Evo...samo....jos....poslednji....deo....molim te....
KVRC
Caletova noga je upravo ugasila kompjuter. Dobijas cusku, ili ako je cale dobro raspolozen prolazis bez nje. Lezes u krevet potisten jer si ostao neobavljena posla.

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

Keva i ćale se vraćaju s posla tridesetog decembra. Keva ulazi u kuću, a ćale se još uvek ne pojavljuje. Odjednom, čuje se nekakav prasak, a za njim još jedan, pa još jedan... Zbunjen, pitam kevu šta se dešava:

- Šta se to čuje napolju?! Šta puca?

- Šta misliš? Tata je kupio kutiju petardi.

- Zezaš me...? Pa, šta će mu?

- Čuješ, valjda, šta će mu. Da ih baca k'o malo dete. Šta da radiš, svaka budala ima svoje veselje.

Promoljavam nos napolje i vidim ćaleta sa najradosnijim osmehom na licu...

Keva :
-Zovi sina,pitaj ga kako je,trebalo bi da je na poslu sad.Recice posle da ga nikad ne zovemo.

Cale :
-Zdravo sine,sta ima,Radiš radiš ?

-Da.

Milaaaane ajde kuci sutra ides u skolu
Dragane ajde jesti
I tako ceo blok odzvanja u stilu sastanka u Takovu

-Ko je?
-Ja sam?
-Ko?
-Ja sam bre, tata, otvaraj upišah se.
-Čiji tata?
-Tvoj Stevane, otvaraj da ne razvalim vrata i tebe od batina!
-A ti si Zorane, što ne kažeš.

-Koji bre Zoran, ja sam Tata Milan.

-aaaaa ok, ja mislio komšija Zoran, moj biološki ćale. Upadaj Milane.

Lik1: Mamicu li ti jebem strebersku, opet si dobio devetku!! Nije tvoj cale za dzabe svrsavao. Bice od tebe covek.
Lik2: Hvala, brate...'ajmo na pice.

- Makaze, panjče, nož, sekirica...
- Sine, vreme je za uvod u anatomiju...

Novica: Ivane, šta ti radiš, slušaju li te mama i tata?
Ivan: Nego kako, moraju. Ja kad kaž... sssjaoo!
Novica: Šta je bilo?
Ivan: Ma ništa, pao na fudbalu, pa me sad s vremena na vreme probada nešto u kolenu.
Novica: Hehe, fuzbaleri. Kad sam bio mlađi...
Ivan: Znam, pričao mi tata da te je redovno šamar... AAAAAA!
Ćale: Noco, izvini, mi ćemo da krenemo polako, moram da vozim Ivana da mu snime koleno, vidiš da malo - malo pa vrisne. Ko zna šta je u pitanju.
Ivan: Hehe, ćale, sad si me podsetio na ono kad si pričao za teta Gocu da se... AAAAAAAAAAAA!!!
Novica: Vozi ga pod hitno da snimi to, tako je isto i mog Sašu bolela noga kad smo bili kod kumova na slavi.

Keva - Je li sine, da te pita nešto majka?
Sin - Kaži kevo.
Keva - Jesil ti juče bio u bioskopu sa onom malom, ćerkom od Jove apotekara?
Sin - Aha. Što pitaš?
Keva - Pa pitam onako..... A šta ste vas dvoje?
Sin - Pa prijatelji kevo.
Keva - Samo prijatelji?

Naravno, sa ćaletom je malo žešća verzija:
Ćale - Je li mali, ko ti je onaj što je juče dolazio vamo u onoj tesnoj, roze majici sa minđušom ovde (pokazuje na obrvu) ?
Sin - Aaaa, Đole! Ma prijatelj. Što pitaš?
Ćale - Samo prijatelj? Il...

Imaginarni Ćale:
Bolje da sam te izdrkao.
Mrs.House poštovani gosn. otac:
"Doduše, bio je mrak, nisam ni video šta sam pravio..."

Dajte još primera.

Kevo...gde je ćalkos...?Eno ga sa ostalom stokom ispred marketa...loču...

Otac: Sinko će zabkneš tu pored to sranje, što ne ideš da tražiš snajke neke, gle kol'ki si som!
Sin: Evo ćale krećem iz momenta...
Otac: Ma krećes ti mojega, ja sam u tvoje vreme pod plevnju onu komšiku sa brda ufff...
Keva: Radiša šta si u njegovo vreme?
Otac: Mhmm kažem imao sam šta da jedem, stavljaj tamo ručak da ti ne dodjem, skapa gladan!

- Ćale, šta je bre ovo, pa ovo je gore od pomija, ko će ovo jesti!?
- Ajde ćuti, magarčino, to su or'ginal iz Švajcarske čokolade, vidiš šta piše, "super alpine".
- -.-.

hrk-hrk---prc
hrk-hrk---prc
hrk-hrk---prc

Preživeli su devedesete i prvu deceniju 21. veka i još napraviše čoveka od mene!