Evropa u Malom.
Par mehanički naučenih gitarskih rifova koji ti ulivaju nadu ulaska u svet odraslih. Bićeš kul, i opštićeš, sigurno. Samo da pogodiš pravu žicu i pravi prag, dalje bi trebalo da je lako. Vežbao si. Odmah će se zaljubiti.
Park. Uzimaš gitaru, nameštaš prste na žice, pažljivo. Dobro ih ukočiš, jer ako se omaknu na prvom rifu, imaćeš problem. Ona sedi do tebe na klupi, i ima dugu crnu ravnu kosu i braon oči. Dugo si čekao trenutak da joj sviraš, a ona da se tako zaljubi u tebe. Još par smrtnika sede tu okolo, neko društvo, njeno. Da neko ne bi slučajno naručio neku pesmu i pokvario tok priče, odmah nagoveštavaš svoj repertoar:
- E, je l' znaš onu Smouk on d voter?
- Hej, pa i ti sviraš gitaru?
- Da, nisi znala? Još od... a, sviraš i ti?
- U, super! Taman da ja malo nekoga slušam, prsti mi otpadoše danas u muzičkoj... nego, nemoj Smouk on d voter, to je pičkin dim, daj nešto drugo, molim te.
- Pa...
- Može i neka klasika, nije bitno.
- Ovaj... hajde, evo ti gitara, hajde ti to klasično, samo dok smislim ja...
- Uh, hajde daj... mada već me bole prsti.Uzima akustičnu gitaru i počinje da svira, ustvari počinje da cepa Asturias. Ustaješ sa klupe na pola i krećeš kući.
- Eheeej, gde ćeš? A gitara?! Zaboravio si giiitaaaaruuuu!
I danas, kada negde slučajno čuješ Asturias, pitaš se kakva li je sudbina tvoje gitare i devojke sa crnom, dugom, ravnom kosom, i sa braon očima.
Kulturološko uzdignut, a s druge strane skroz pičkast način da za nešto kažeš da jebe keve, trese staru k'o čiča zrelo drvo šljive, melje orahe očnim kapcima i zavija sarme jednom rukom. Akademski doživljaj nečije nadarenosti i goleme stručnosti.
- Kolega, ovo je zaista dobar rad. Kurac dobar, odličan.
- Hvala, profesore.
- Ma šta odličan, pa ovo vodi ljubav s materom, hnjo hnjo, grok.
Grad u doba posta.
Konsekvence koje snosiš kada handriš unutrašnjost.
-Dje lebac, dje meso, dje mleko! Prekidaj odnos!
Cjelina koja se stvori tako sto se usled duzeg boravka u ekstremno hladnoj vodi kurac toliko skupi da se gotovo sjedini sa mudima.
U vreme moje mladosti ko god je naučio da svira na gitari nekoliko uvodnih tonova najpoznatije pesme grupe Duboko Purpurno postajao je cool lik, a ako je uz to imao i sopstvenu gitaru mogao je da računa na besplatno piće na svakoj žurci u parku ili nečijoj gajbi.
Tada nikome nije bilo bitno da li stvarno znaš da sviraš već da ubodeš prva tri akorda dok ne dođe do pevanja, a kad dođe do pevanja može da se greši do mile volje.
Komadići hleba kojima penzioneri hrane labudove i patke u parku.
Rehabilitacioni period posle sinoćne domaćevače.
- Aloo Ćomi švalerčino, de si zbriso sinoć s onom malom iz dvaestrećeg? Platim fuka da čujem šta yme?
- Jok brate, danas sam na vodi, ubi me ona Džonijeva otrovnjača sinoć.
Apstinencija mornara na prekookeanskim brodovima.
-Dobra pička ova morska raža, dal daje?
Kaze se za devojku koja ima nadmen stav i osim sto hoda uz vrckanje i sa ispršenim grudima, ima blago podignut pogled,kao da gleda u nebo(prati oblake) i ne vidi nista ispred sebe.
A: fina ti ona komšika,kako se zove?
B: a, mira prognoza, vidis da se istripovala da je riba, malo se sredila i misli da je uhvatila boga za muda.
Čitanje Kurira na klonji, uzrokovano opstipacijom.
-Kako me stomak boli, danima nisam izbacio Obamu.
-Lagano Kurir pod ruku i na klonju. Ima da se usereš ko grlica.
Svesno i lukavo ševrdanje levo-desno tokom razgovora, kako bi se izbegla škakljiva tema i umanjila narastajuća neprijatnost.
- I? Kako se osećaš sad kad je otišla? Jel te hvata nostalgija, puštaš sentiše i to?
- Ma jok. Eee, kad smo kod sentiša, u petak nastupa neki bendić u centru, zamolio me pevač da dovodim poznanike...
- Ma ko ga jebe, ja te lepo pitam. Otvori dušu, čo'eče. Nije malo četiri godine, mora da ti je mnogo značila...
- Da, četiri godine zaista nije malo. Čovek prosto da se zapita da li će doživeti sledeće svetsko...
- Što me jebeš?! Vozaš u cik cak sve vreme, odgovori mi k'o čovek!
- Kako kažu, otkad nje nema spavam kao beba: budim se na svaka dva sata i plačem...
- Dođi te zagrlim, bratić moj! :šmrc: KONOBAR, DEDER NASPI JOŠ JEDNU!
rucak na nekom od splavova sa dunavskog keja.
Dobio sam uput za kardiologiju.
Izreka koja verno odslikava naša očekivanja u situaciji kada su nam šanse da se ostvari ono što smo planirali jako, jako male, tj. kada je ono što smo naumili gotovo neizvodljivo.
Ortak: "Šta bi sa onim odlaskom na more što si pričao?"
Ja: "Pa pazi, ovaj mesec sigurno neću dobiti platu na vreme, ako je uopšte i dobijem, šef mi je samo nešto promumlao na brzinu kad sam ga pitao za odmor, a i Jeci nešto keva nije dobro, tako da... trenutno izgleda kao nemoguća misija!"
Ortak: "A dobro brate, nada umire poslednja, ko zna!"
Ja: "Ma da, živim u nadi ko šećer u vodi!!!"
Ovde se misli na kosu koja je toliko oštra i jaka da se jednostavno ne može kontrolisati. Svaka dlaka takve kose ide u onom pravcu koji sama odabere, a ne tamo gde bi vlasnik takve kose voleo.
Ja sam živi primer.
Kažemo za osobu čiji prdež kolje za oči iliti vonja za medalju.
