Onomatopeja pevačice i đak generacije pačije škole za biznis i pesmu.
Reciklažom Madonnine muzike i garderobe, eto nama novog čuda.
Bljesak koji ne pogađa dušu, ali pravi lovu.

Rečenica kojom roditelji, rodbina i prijatelji odobravaju našu odluku, najčešće vezanu za izbor dečka/devojke… čak i kada nisu oduševljeni istom.

Kad sveprisutni smrad dođe na naslovne strane i, gle čuda, uđe svima u nozdrve.
A dotle svima bilo dobro: u govnima su osećali miris pokošenog sena.

Kad je ženska mala šaka,

velika je kita svaka...

(Samo za jebandere

na Fejsu)...

Da smo antički narod on bi bio naš antički heroj sa bezbrojnim bistama i skulpturama u prirodnoj veličini koje obitavaju po parkovima i muzejima. Umanjene Marjanove kopije bi se prodavale turistima na svakom ćošku, a one u mermeru i sa pozlatom bi se poklanjale inostranim političarima. Američki stručnjaci za pornoarheologiju bi radili mnogobrojna istraživanja, rekonstrukcije, intervjuisanje potencijalnih svedoka i potencijalne rodbine, DNK ispitivanja .... i sve bi to sručili na History kanalu. Možda bi pala čak i poneka ekshumacija i donošenje zaključka o legendarnim mudima na osnovu zakrivljenosti butnih kostiju.
Čuda bi se dešavala kada bi mi naše brendove bolje promovisali svetu. Ili možda ne bi?

Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.

Dvostruka licnost....kad je trezan zajebava sve u odeljenju sto slusaju narodnjake a kada se napije Sinan i Semsa su za njega bogovi i gle cuda zna sve njihove pesme

Potpuna letargija koja vodi do atrofiranja mišića od dosade. Osećati se kao zmaj koji u savremenom svetu nema devica za kidnapovanje i razdjevičavanje, vitezova sa kojima bi igrao žmurke i šuge, pa čak ni poštenog sela za spaljivanje. Zavući se u pećinu i sećati se dobrog starog srednjeg veka i prohujalih vremena sa vatrenim žurkama, sada svedenih na plamičak nade da će nešto da se desi, koji polako bledi...

Svaki put koji vodi u kuhinju.

Neprisvojivo vlasništvo zgodne žene. Puko koračanje nema veze sa ovim izrazom, jer ko je video debelu ženu da graciozno gazi, ma koliko se trudila. To je teško i zamisliti, možda čak i nemoguće.

Totalna kulijana od čoveka. Takva osoba se ne tangira da li će je neko "lajkovati" ili "dislajkovati", totalno je zabole tukson za to. Ustvari, čak ni tukson.

Korača mirno, ne govori tiho ali tako deluje, opuštena je kao list koji se leluja na vetru. Ništa je ne dotiče, a ako se to i desi samo slegne ramenima.

Takva osoba zaista zna kako da živi.

Visokoobrazovani mladi čovek, u RL se bavi veb dizajnom. Poznat u "svojoj okolini i šire" samo sebi i eventualno najboljem drugu. Pošto je čitavog života bio štreber, ostao je bez drugova, pa sada to nadoknađuje praćenjem poznatih političara, TV lica i čitanijih online magazina. Redovno izbacuje statistiku onih koji su ga "zapratili" i velikodušno vodi na pivo svakog 'iljaditog pratioca.

kad ne znate da l' bi pre jaukali, skakali , vristali, grlili sve oko sebe, pa cak i zaplakali. kada pocnu da vas bole obrazi od osmeha. kad srce lupa tako jako, da vam se bukvalno cini da ce da iskoci,a pritom se sve istovremeno desava u roku od 10 sekundi. kad vas bas briga za sve muke, jer je bitno samo to sto je srecu izazvalo.

Jedan od najčudnijih najuvrnutijih mađioničara na svetu. Bio je seckan, probadan, spaljivan gažen autom, hodao je po vodi, hodao horinzotalno po zgradi, levitirao od jedne zgrade do druge, bio u vodi nekoliko dana sa maskom i još milion uvrnutih stvari. Kao da je prokleti demon ili da je prodao dušu djavolu zbog svih ovih čudesa! Jezivo...

Apsolutni antitalenat za svaki oblik rekreacije s loptom, ne računajući pilates. Na malom fudbalu zapinje za liniju, u košarci ne tapka loptu, ali je zato u odbojci vodi. Trijumfom nad njim nasladjuju se samo još teški mazohisti. Njega peru, njega šiju, njega razbijaju, njega... ne žele u svojoj ekipi. Ne žele ga ni u protivničkoj, prestalo je da im bude zanimljivo još pre par godina. On stvarno misli da je važno samo učestvovati. I što je najgore, uspećete da ga ubedite da ste mu dali gol kroz noge na fudbalici.

Pojam koji postoji već nekoliko hiljada godina. Od kad je pećinskog čoveka i Bate Živojinovića, ljudi su uvek pokušavali da simplifikuju druge ljude tako što su uzimali brojne kriterijume kao sredstvo za ocenjivanje. Odelo čini čoveka, cipele čine čoveka, novac čini čoveka.. Srećom po nas, niko nije rekao da sloga čini čoveka inače bi svi mi Srbi mogli da se teramo u tri lepe.. Ali kako se razvijamo tako, ironično, naši kriterijumi postaju sve apsurdniji, pa smo postali mašine za besmisleno profiliranje ljudi i mislimo da ih znamo u potpunosti kad ih vidimo.

Srpska čarobna reč, nešto kao abrakadabra, kojom se čuda postižu u raspravi sa nevernicima. Često se upotrebljava uz dodatak posrbi se!

Čovek kojem je svakim danom sve manje jasno zašto je Čak Noris taj o kojem se govori u superlativu, a ne on.

Najomrženija pojava u Srbiji. Bilo da je sudjen za Zvezdu, Partizan, Vojvodinu, uvek će biti pritužba na račun sudije koji je to učinio pa makar igrač bio zaustvljen i rvačkim zahvatom. Umesto da se igra fudbal, kod nas se posle svake utakmice vodi polemika da li je pojava pomenuta u naslovu bila opravdana ili ne, pa je čak i nekoliko puta prekrštena u imena večitih rivala (Zvezdanaesterac i Penaltizan).

Nebeski narod koji je u stanju da vodi ljubav sa zvezdama.