kompliment koji prihvatam u ime "manjine" u ovom gradu, koji nam je uputila "čuvena" spisateljica Biljana Srbljanović, jer nisam glasao za njenu LSD ili LDP/isti kurac/.
Da je podsetim da se francusko državljanstvo ne "zaradjuje" samo preko kreveta, kao u njenom slučaju.
Verovatno nema pojma da je jedna žena koja je u penziju otišla kao čistačica u jednoj beogradskoj banci, bila dvostruki nosilac legije časti/po automatizmu ona podrazumeva i francusko državljanstvo/, osam puta ranjavana. Jedina žena oficir koja je doživela tu počast, da istog dana u isto vreme sve jedinice SILA ANTANTE u stavu mirno slušaju pohvalu o njenoj hrabrosti. Ta žena je bila Milunka Savić i sramota za Srbiju što ju je zaboravila.

Višestruko profitira koristeći se rečima:”Ajd ja ću platiti, posle ćemo se raskusurati”. Prvo, ispada baja pred svima jer nonšalantno pruža konobaru nekoliko “crvenih” i još ga časti bakšišom od 50-90 dinara. Drugo, u “raskusuravanju” koje kasnije usledi taj sve onako preko kurca jedva prihvata pojedinačne čipove od ljudi koji sede za stolom, gde većina prisutnih zbog griže savesti jer je on platio sve sam, daje više kinte nego što je vrednost njihovog realno popijenog. Time se u njegov novčanik vraća sav plaćeni ceh plus čista zarada od par stoja dinara. I treće, impresionirana njegovim nastupom, dežurna sponzoruša u ekipi će pri izlasku baš njega zamoliti da je otprati kući ili bar razmeniti s njim brojeve telefona.

Rado prihvaćeno piće od lika koji čašćava kafanu.

Poslednji, očajnički pokušaj spasavanja makar časti u trenutku kad situacija dođe do gaća i košulje.

Protivnički tim vodi pet-nula, petarda je izvesna ali taj jedan gol u mreži čini se u tom trenutku velik kao planina, kao cilj ka kojem treba usmeriti svo svoje znanje i moć, pa i položiti život ako treba. Bulvaj kreće iz svog šesnaesterca, skida pancir i šlem dok mu kiša pljušti po nezaštićenoj glavi. Ide laganim hodom ka protivničkom golmanu dok oko njega nadiru horde neprijatelja, svestan je da nema šta da izgubi. U daljini prepoznaje svoj cilj po Rogovima Moći, baš kako mu je stara proročica predskazala. Poslednjom snagom, Bulvaj podiže svoj teški mač i jurnu mu u suret...

Kad novopečeni Sr(B)ski patriJota objavi status za Božić na fejsu : HRISTOS VASKRSE , pa poslije kraćeg vremena shvati da se zaje*o pa ga obriše i prepravi ga u: HRISTOS SE RODI SRBI BRAĆO PRAVOSLAVCI. A zatim ode u kuhinju i psuje ženu i Sveta Tri Jeraha jer mu nije spremila čvaraka i pršuta da se najede i napije za SRBIJU i Sr(B)ski narod koji je pod okupacijom SrBske vlade ... inače , živi u Minhenu već 20 godina,a kad dođe u Srbiju časti sestriće sa 10 evra ... Redovan je patriJota i bori se za SrBiju preko tastature i miša , kaže - Nikad nam nije bilo gore... Vozi Mečku otkako se preselio za vreme rata...

Floskula koju mahom lošiji učenici upotrebljavaju s ciljem maskiranja evidentog neznanja, na perfidan način. Eufemizam, koji ima cilj da vešto oboji činjenicu ''Pikao sam PES čitavu noć, puca mi kurac za tvojim integralima'', a sve sa ciljem izvlačenja od usmenog odgovara i neminovnog upisivanja bandere u dnevnik.

Postoji i druga, nešto ređa varijanta, a to je kada, ovaj put, mahom štreberi, koriste pomenutu floskulu u razgovoru sa kolegama iz razreda, jer im je ispod časti da kažu kako čak ni oni nisu naučili poslednjih deset poglavlja iz istorije, te se nadaju da će se svojom retorikom vešto izvući i sačuvati status sveznajućeg.

Kultni lanac radnji. Postojale su od devedesetih pa sve do ranih dve'iljaditih. Ostale su svima u lepom sećanju jer su to bila najjača mesta za bleju, u svakom hudu, skoro bez izuzetaka. U to vreme se nije mnogo izlazilo, najviše zato što je Pekabeta svima bila vr' vrhova. Ti isti likovi što su gluvarili tamo svako veče i dan danas su prijatelji, ma koliko omatorili. Takođe je bilo i popularno mesto za nalaženje riba jer su neretko tu i pice iz kraja blejale. 'Nači, to je bila vrhovna bleja, čak i meni i dnas danas potekne koja suza kad se setim toga. Ih.

Klingonci su jedna od izmišljenih svemirskih rasa iz naučno-fantastičnog serijala "Zvezdane staze". Odlikuju se po krupnoj konstituciji tela, veoma (ali veoma) agresivnoj i ratobornoj prirodi. Kada se zbog nečega ražeste, adrenalin im u saradnji sa pojačanim izlivom ponosa, časti i herojstva (borba do smrti po svaku cenu) toliko skoči da oko njih ostaje samo pustoš. Da, to znači i da im ni osećaj za humor nije previše razvijen.

Zato rečenicu "Alo bre Klingonac!" upućujemo osobi koja ne samo da ide glavom kroz zid, već mnooooogo voli da ide glavom kroz ceo stambeni blok. Takvoj osobi ne možeš objasniti neke stvari jer već na prvu reč počne da besni, na drugu da peni a na treću ne zna šta će sa sobom.

To nije obican seljak,cak ni seljacina!To je uber seljak,koji koji slavi i unapredjuje primitivizam ,tako sto spaja nespojivo,mesa stilove koji nisu srodni i generalno nema ukusa.Obicno se dzudze povezuju sa ljudima sa sela,ali to je greska,posto najvise dzudza egzistira u velikim gradovima nase zemlje,a najvise u Beogradu.Nije samo Srbija rasadnik dzudza,vec je to i Bosna i njen najbolji predstavnik ,uz mnoge druge je Halid Muslimovic,kompetna "Renome" produkcija.....Nasu zemlju ponosno predstavlja Mile Kitic,Tarmi Ricmi i Seka Aleksic ,Baja Mali Knindza i jos mnogi drugi.Ubedljivo najveci rasadnik dzudza nisu nasi prostori,vec Austrija i nasi ljudi koji zive u istoj.Oni se prepoznaju po skupim kolima,bundama ,kada im vreme nije,skupoj i sarenoj garderobi,kao i po ogromnim kolicinama zlata,koje se nose na sebi u vidu verskih simbola .
Dzudza ce uraditi sve ono sto je i seljacini ispod casti....

Ono što očekuje svaka krimi-boranija koja je kupila Air Max, navukla ih prvi put (što se vidi po njihovoj glanc beloj boji) i počela da se šepuri kao da je oslobodila Jugoslaviju je:
- Da mu se svi sklanjaju sa puta jer ih mrko gleda.
- Da svi pomisle: koga je morao da prebije, ucmeka, ojadi, da bi kupio te precenjene i preskupe patike.
- Da se ima i može i da dolaze u kompletu sa Čirokijem i Plavušom.
- A podsvesno on lovi po gradu reporterske ekipe ne bi li ga neka neiskusna novinarka pozvala u emisiju u kojoj bi pričao kako se kalio na ulici u borca kakav je sad, da je doktorirao preživljavanje, dok ga majka čeka kući sa toplom večerom, punim bojlerom i raspremljenim krevetom čiste posteljine.

Kartaroški sleng u sedmicama, kada protivnika pobedite u jednoj ruci sa nulom.

Prvi seksualni odnos.

Tip kojeg svako od nas ima u svom okruženju.
Ne mora biti ružan, glup, debeo, mršav, snob, siromah, itd. mada uglavnom ima brdo para i zbog istih ga ljudi trpe, odnosno koriste. Bitno je da uvek ima neku svoju spiku koja apsolutno nikoga u okruženju ne zanima.
Uglavnom je dobroćudan i spreman da pomogne, ali to podrazumeva provođenje određenog vremena sa njim, pa ga ljudi obicno ne pitaju za pomoć.
Gušač nema mnogo prijatelja, ali on to naravno ne zna. On je ubeđen u to da je omiljen u društvu i da svi vole njegove fore i fazone.
Poželjan je samo u trenucima kada fali kinta za odlazak u neki klub, kada niko nema fudbalsku loptu, kada časti ortake u kraju, itd.
Neretko se na žurkama pojavljuje kao privala.

Uz rukavicu bačenu u lice nevospitanom subjektu od prekoputa, inicijativa kojom se u 18-om i 19-om veku međ' gospodom izazivalo na dvoboj zarad "odbrane časti". Jer, jebiga - slučajno si se očešao o mene u prolazu, iskritikovao mi plašt na balu kod madam Vakur, uputio nedefinisan pogled prema mojoj kočiji, pljuvao po sestrama Bronte i Johanu Sebastijanu Bahu...i učinio još toliko gnusnih neljubaznosti u mom pravcu, da je jedini način da skinem ljagu sa svog grba&imena to da te proburazim mačem, odnosno da ti prosviram lobanju iz udaljenosti sa koje bi i Nik Vujičić ub'o olimpijsko tozla.

Čast. Ponos. Porodično ime. I dva debila kojima je do jaja dosadno a zbog vekovnog jaza nisu u mogućnosti da pikaju "Engri brdz" na rendom fonu korejanske proizvodnje. E nek' se poubijaju!

Potpuno različita devojka od tebe. Jedna od onih, kod koje su ti šanse za prolaz kao na tiketu sa Romom. Dok si ti polagao matematiku i fiziku, mučio se sa sabiranjem hipoteke u monopolu, ona se zanimala Plankovom konstantom i proučavanjem Aljehinove odbrane. Dobrovoljno volontira u Tiršovu, dva- tri lokalna staračka doma i radi kao knjigovođa u slobodno vreme. Sa svojom pojavom može za manje od dva sata prodati kirbi usisivač. Jedna od najpoželjnijih riba u komšiluku, a opet devojka za kojom ne zvižde. Svi sem tebe.

Tuča iz davnih vremena koja je ostala u kolektivnom sećanju neke zajednice. Po pravilu se radi o tuči ''jedan na jedan'', ali to nije bila tek obična čarka između dva pojedinca, već su akteri tuče osim svoje časti branili i čast svoje družine, razreda, škole, kvarta itd.. To je sukob koji se dugo naslućivao i koji je morao da reši neke stvari od presudnog značaja( npr. čija ekipa polaže pravo na lešnike sa drveća kraj parkinga ili koji razred je jači: VII-2 ili VII-4?)
Naravno, svi su bili prisutni kad se tuča desila i svako ima svoju verziju događaja, a oni malobrojni koji priznaju da nisu prisustvovali se tačno sećaju zbog kakve su to gluposti propustili duel mitsko-epskih razmera.

Najzajebaniji način da se iskaže tačno vrijeme. Svojstven ljudima od struke, ne znam tačno koje struke ali i to zvuči nekako zajebano. Čo'ek od struke, brrrr.

Kliše je klasičan. Američki film,pozitivac je brižni prezgodni osjećajni policajac,sjajan muž,predivan otac,požrtvovan i vjeran partner svom policijskom kolegi. Negativac je najgora moralna spodoba bez časti i svijesti,ružan,lukav,zavidan, ne preza ni od čega nikada. I naravno pozitivac pokušava uhapsiti negativca čitav film jer je on kidnapovao ili ubio sina/ćerku,ženu ili partnera odnosno neko nevino janje. Negativac biva na kraju konačno uhvaćen,uperen mu je pištolj u glavu no nema pucnja jer je pozitivac-pozitivan. On ipak ne može upucati ni takvu ništariju i bitangu. Tada negativac kaže ključnu riječ koja izazove i najsmirenijeg od najsmirenijih da mu raznese tintaru. Da li bi bilo ko osim negativaca u američkim filmovima riskirao glavu jer će reći nešto jako kurčevito?

Emisija na TV Pinku, pažljivo osmišljena kako bi izmamila osmehe, a boga mi i podstakla na žučne rasprave i razbila mnoge tabue. Dragulj ove televizije, neprevaziđeni predstavnik svega što bi ona trebala da podržava, odobrava i gura u narod kao svojevrstan kvalitet. Posebno bih izdvojila "rialiti" momenat u samoj ideji, koji uvodi spontanost, stavlja pošten, prosečan svet pred kamere, gde nam je jasno omogućeno da sopstveni narod sagledamo iz jednog sasvim drugog ugla, ugla čoveka vanvremenske empatije i ljubavi za sve koji su spletom nesrećnih okolnosti ostali uskraćeni za zadovoljavajuću količinu razuma.
Takođe, istakla bih i to da je emisija dodatno oplemenjena pravilima koja žene, kao čuvari, inventar i verne sluge svakog srpskog domaćinstva poput kerova, postavljaju nakon što uđu u svoj novi dom, jer normalno imaju prava na stimulaciju, i time nam omogućavaju da jasno spoznamo, zatvorimo krug... uokvirimo... svu prizemnost koja isijava iz naših plamtećih okica, dok razmišljamo o tome da li je bolje prvo ostrugati šerpu žicom, ili je daleko pametnije odmah je ostaviti da se kiseli.

dobiti unuke ili postati deda.