Neizbežna peckanja simpatizera Partizana i Crvene Zvezde posle derbija.
U 21. veku se ta provociranja uglavnom odvijaju na globalnoj mreži.

Pojava da ako poredjaš 15 ljudi različite nacionalnosti ispred jednog psa i pustiš ga da laje, njegov lavež će svi drugačije čuti. Jebem li ga, ne znam zbog čega je to tako, ali ja i dalje čujem av av.

Opis izuzetno teškog fizičkog rada. Crnci na američkom jugu su tako radili, kao i seljaci u feudalizmu. Rad koji vodi potpunom iscrpljivanju radnika, pošto jadnik nema vremena ni da prdne, a kamoli da se odmori.

Moto naših prepoštenih radnika kojima plata nije dovoljna.

Inteligencija na nivou sobne temperature (21°). Vlažnost je najmanje 80 procenata dok se pritisak održava na konstantnih 101,3 kPa.
Priliv alkoholnih (OH) jona je konstantan. Celulozni polimeri se odbacuju sa njene površine dok se na vašoj stvara sloj hidratisanog NaCl. Pritisak vam skače i osećate tahikardiju. Uporedno sa uklanjanjem jedinjenja Au, Ag i Pt (zlata, srebra i platine) sa njene površine spadaju i pamučni polimeri otkrivajući tako najskriveniji epiderm.
Uzorci postaju crvene boje. Ubrzana razmena telesnih tečnosti utiče na brzi porast hormona u telu (naročito adrenalina i serotonina). Zapremina muškog subjekta se uvećava na račun gustine. Zapremina ženskog subjekta se širi na račun elasticiteta.
Receptori finog dodira posle izvesnog vremena bivaju nadraženi krajnjim pragom tolerancije otpuštajući masu neurotransmitera širom tela koji potom aktiviraju sve ostale receptore. Javlja se blagi tremor mišića...
Po prestanku delovanja najezde hormona zapremine oba subjekta vraćaju se na stare vrednosti i dobijaju polisintetički sloj koji se lepi za sloj sada već na oba subjekta, hidratisanog NaCl-a.
Plućne alveole se i dalje brzo šire i primaju najezdu, sada nikotina u sebe. Epifiza počinje da luči svoje hormone. Otpočinje i lučenje TRH hormona i melatonina. Kapci se sklapaju i mozak prelazi u REM fazu...

Kad materi daješ da ti zašije komad garderobe i izađeš iz sobe da joj ne smetaš, da može na miru da zakrpi rupe.

Ultimativno opravdanje za tvoj šupalj džep, hroničnu neispavanost i "a la Ruška Jakić" stajling.

Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.

Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.

Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.

Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.

Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.

Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.

Ali zlo ne spava…

Obavezna situacija u svakoj sladunjavoj istražiteljskoj TV kreaciji. Lik pobio pola Central Parka mačetom i zapalio benzinom, savatali ga kul istražitelj koji ne skida cvidže za sunce i njegove kučke pomoćnice na osnovu toga što se popišao na obližnje drvo, a ovacije na sve strane. Pravda je zadovoljena. Čak i ptice radosno cvrkuću, a drveće se radosno njiše. I američka zastava isto, u svakom drugom kadru. Ko ga jebe kad piša na drvo.

Neko kaže i brijaža. To je party, žurka i gida u jednom. Ali nije dernek, jer to je još viši nivo.

To su okupljanja mladih na kojima se troši dosta alkohola, popraćeno elektronskom muzikom i ležernom odjećom. Najčešće lokacije su ljetne bašte, plaže i noćni klubovi.

Uglavom je korišten među tinejdžerima, mada se može čuti i kod nekog zalutalog starijeg wannabe-admin momka sa sve bubuljicama na licu, koji kad ode jednom godišnje na neku briju, priča o tome do sljedeće godine.

Ciganče je najbolji psiholog. Igra na kartu sujeverja i sažaljenja. Procena mu gotovo nikad ne omane. Ima tu raznih već smišljenih kombinacija, od ´daj neki dinar, lepa si k´o Kasandra´, preko ´ispit da položiš´ do ´živ´ti deca´. A za izgubljene slučajeve, tu je i improvizacija.

Davitelj protiv davitelja. Figurativno. Ali tačno.
Sada ćeš da vidiš. Pa ćeš da vidiš.
I prolazi, nema ko te neće razumeti da si to hteo da kažeš.
Čist dokaz da nam mnoga slova otežavaju komunikaciju.
Izbacimo ih! Pravda za siromašan vokabular!

Kad ti nešto dobro sjedne, dobro izgleda na tebi, i slično.

Kontrolni zadatak, a može i da znači kontrola GSPa. I kontejner takođe.

Baš puno.

Izraz koji se koristi kada neko naprasno postane debeli peder...

Najviši stepen koncentracije.

Modifikacija poznate pijačne rečenice. Tužan, ali istinit pokazatelj kulturnog i obrazovnog stanja u Srbiji.

Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!

Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.

Prijatno!

Ako je sudeći prema predstavnicima Sedme Sile, odsek za žutu štampu - ovo je ono što poznate ličnosti iliti "viajpiovci" čine kada se barem za jedan trenutak opuste u provinijenciji javnog života i, regradirajući na taj način u normalne ljude, upuste se u rendom vid emotivne interakcije sa svojom lepšom polovinom/personalnim fitnes trenerom/mačkom, idemo na plavu iguanu. Ljubljenje, grljenje, držanje za ruke, značajni(ji) pogledi upućeni jedno drugom, razmena kezova, deljenje slamčice/jogurta/pljeske, krljanje jezicima, laki ulični peting...i ostale kategorije koji potpadaju u, inače, uobičajenosti međ' zatelebesanim ortodosknim svetom, elem - sve su to "izlivi nežnosti" u očima idiota sa početka ovog teksta i u objektivima njihovih jebenih fotoaparata.

Pomenuta terminologija tek posebno ide na kurac ukoliko u okviru iste "vesti" nesluteći čitalac-žrtva naiđe i na one famozne podrige novinarskog uma, u vidu "U javnosti se šuškalo...", "Do sada su bili samo kolege..." i "Nesvesni prisustva naše kamere...". Želja da nekome rascopate lobanju maljem nikada nije bila tako primamljiva, zar ne?

Ili, barem, dok na Jutjubu slučajno ne naletite na izvesni Kvartet "Nevski". Au, jebote, šta majka rodi...