Svako dobro i fino seosko dete koje se otisne u nepoznati svet i tamo neki velegrad, u očima seoskih veliko-mudraca.

Čovek ili žena koji ne veruje u Boga jer nije te'o da se kvasi kad je trebalo da se krsti.

Upadica u razgovoru protiv koje ne pomažu ni godine njenog meditativnog iskustva u ignorisanju negativnih misli i reči. Razarajući čin protiv ženske osobe koji pokreće sva njena saznanja o samospoznaji i koji izaziva unutrašnji nemir i nespokojstvo. Upotrebljen bez nekog smisla i logike tokom razgovora, ovaj izraz može poraziti svaku ženu koja to neće odmah pokazati.

Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.

Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!

Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.

E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.

Lokalni starac koji ima preko 90 godina.
Milion puta je umirao, al' nikakvo da umre. Svake dve sedmice sanitet hitne pomoći mu je ispred kuće. Svaki put komšiluk mu prognozira smrt, al' on se održava k'o njima u inat.
Ne vole ga i nigde nije dobrodošao. To je zato što je sa svakom godinom sve veći baksuz. Kad komšijska deca samo pogledaju njegove uzrele, crvene, krupne trešnje zove policiju, a sam ne sme da ih jede jer dobije proliv.
Sa prvim petlovima može se videti na ulici sa svojim štapićem kako šeta i posmatra komšije.

Kaže se za prehrambene proizvode koji su zaista odlični, ali su minijaturni, i nikako nas samo jedan komad istog proizvoda ne može zasititi.

Iliti roditeljska.
Ono čime su nam najčešće roditelji pretili kada smo bili klinci, nešto čega smo se bojali kao đavo krsta i nešto čega ćemo da se sećamo doživotno ako smo ikada dobili.

Naime, vaspitno-popravna je u osnovi šamar ali vaspitno-popravna je evoluirana forma šamara, takozvana šamarčina. Kao takva od šamara se razlikuje u nekoliko osnovnih tačaka.

1. Šamar može imati nekoliko različitih namena. Može biti u šali, igri, zezi ili slično. Za razliku od toga, vaspitno-popravna ima samo jednu namenu a to je da koriguje ponašanje na način da vam više nikada ne padne na pamet da uradite to za šta ste zaradili vaspitno-popravnu.

2. Šamar se udara iz zgloba ruke. Nevažno da li je iz zgloba šake, lakta ili ramena šamar je ograničen na područije ruke. Vaspitno-popravna se udara iz kolena suprotne noge koja uglavnom pri udaranju šamarčine poleti napred da održi ravnotežu kako se roditelj ne bi srušio od siline udara.

3. Šamar, bez obzira da li se udara prstima ili celom šakom je ograničen na područije obraza dok roditeljska ima za cilj da zahvati što veći dio glave tako da pri udarcu centar šake pada negde malo ispod jagodične kosti kako bi udarac pokrio obraz šakom, uši i vrat prstima i po mogućnosti nos palcem ili bar dio tu oko oka.

4. Kod šamara zavisno od toga kako je udaren najgore što vam se može desiti jeste da vas obraz pecka i bude crven nekoliko minuta. Za razliku od toga, kada vam neko udari vaspitno-popravnu to uglavnom ima za posledicu to da vam strana lica na koju je gorepomenuta šamarčina udarena izgleda kao da su mravi atomski rat vodili na njoj, svi unutrašnji organi vam se pomere oko 5-15 centimetara u stranu od udarca i narednih 7-10 dana šepate na nogu na strani udarca.

Večita dilema obezbeđenja utakmice.

Ovaj izraz se koristi kod izuzetno nemirne i živahne dece,sklone raznim,nekad i ne tako benignim nestašlucima.Izraz potiče iz Ličke Krajine,iz vremena kad su konji bili osnovno prevozno i radno sredstvo,pa su kao takvi morali da se pripreme za rad,vuču kola,odnosno da se osedlaju.

Večiti odgovor ćaleta kada prijaviš da ti nešto nije po volji u kući ili u životu

Isceđena. Ispresecana. Napunjena, ispražnjena. Epiteti oko nje lete kao konfete.
Ne postoji mesto na njenom telu koje nije osetilo muški dodir. Nije nevina čak ni u lakat, što bi babe rekle. Dama sumnjivog morala.

Uz jednako zvučni šit meseca, četiri jahača Apokalipse programskih šema na lokalnim radio-stanicama i, ujedno, čvrst dokaz da Darvinova Teorija Evolucije sobom definitivno nije zahvatila baš sve majmune na planeti Zemlji. Neki su, naime, i preživeli pomenuti proces.

Preživeti, doduše, muzičko-radioaktivne kategorije iz naslova spada u daleko teži i opasniji poduhvat. Bar za jednog iole homo-sapiensa, mislim.

Jer, koliko oštećenje ili tumor na mozgu moraš da imaš da bi kroz svoje uši propuštao emisije u kojima se pušta verovatno najkancerogenija muzika još otkako je J.S.Bah napisao svoj opus magnum, da ne kažem petočasovni ciklus fuga i kanona na jednu temu, odgovarajuće nazvan "Umetnost žrtve"? Odgovor je verovatno onoliko koliko odgovara +30-ogodišnjem redovnom konzumiranju domaće i najčešće prepečene rakije. Otprilike rečeno.

I dok na Grandu ili na talasima narodnjačkih radija sa nacionalnom frekvencom možemo posmatrati tj. slušati koliko-toliko umivenu muzičku produkciju, koja ipak zadovoljava opšte standarde i tradiciju odnosa izvođač-slušalac, na valovima seosko-brdskih-od-lokalnog-maligana-sponzorisanih emitera radio-signala muzika je upravo namenjena upotpunjavanju gorepomenutog oblokavanja džibrom...ali nikako NE! svojom atmosferom, sentimentom, porukom ili, nedobog, lepotom kao u, na primer, zdravoj provinijenciji jedne kafane ili rendom privatnog slavlja, već pre kao zvučna podloga izumiranja nervnih i ostalih ćelija tokom čina "utapanja duše".

Foršpil odsviran k'o levom nogom, tekst napisan k'o levom bradavicom Marine jebene Tucaković, refren otpevan k'o...pa, otpevan je isuviše optimistična reč za nešto što pre liči na riku vepra ili njakanje magarca nego li na artikulisani zvuk jednog ljudskog bića (verovatno i drugovi umetnici cepaju onu rakiju od gore;prim.prev). Uglavnom - svi potrebni elementi da se popuni programski prostor između čestitanja kumovima na kupovini novog kombajna i najsvežijeg izveštaja AMSS-a za teritoriju pičke materine kroz koju verovatno ni jebeni Mirko Alvirović nije prošao testirajući nasumični model Dačije.

Još da napomenem da razlika između pojmova iz naslova i nije nešto specijalno istaknuta; voditelji sleš vlasnici ionako sami i glasaju i vode evidenciju. I uzimaju eventualnu kintu od ambicioznih pevača i pevačica koji bi da se proslave svojim novim šito...pardon, hitom...

Čovek koji prvo kupuje, pa onda razmišlja da li mu to treba

Osoba koja je kriva za sve. Prosto šta god da uradi, ne valja. Čim nešto krene po zlu sva krivica se na nju svali. I što je takođe neizbežno osobe sa ovim epitetom su glavni predmet ogovaranja kod rodbine ili komšija…

I u verbalnom smislu može da nervira, ali u fizičkom smislu izluđuje. Bilo da se pojavljuje u vidu pijane komšinice poznih godina, druga iz vojske ili škole koji smara ili ose u lepljivim letnjim danima, stvar koja strašno ume da nervira čak više i od kamenčića u patici ili trepavice u oku.

Nenadjebivi lik koji u nekim svojim pjesmama pjeva o tome kako, zašto i od čega je propao, svesrdno afirmišući dotične poroke, učeći široke narodne mase da to ipak treba tako, po principu ko ga jebe jedan je život svi smo mi gubitnici, što masa sa oduševljenjem prihvata.

Dar sa neba.
Otelotvorenje svih Vaših želja spakovano u vitko telo anđeoskog lica, crne kose i plavih očiju.
Ona je još uvek nevina, kao cvet na proplanku, sa svojih dvadeset godina, neukaljana uticajima surove realnosti današnjice. Buduća doktorka.

Kod nje nema laži, nema prevare, vama iznosi sve crno na belo. Nikada nije dovela zeta narkomana u kuću. Njeni momci su svi bili sinovi prestižnih i uticajnih ljudi iz prestonice, (su)vlasnici preskupog auta, roditeljske firme, veštačkog osmeha, lažnih obećanja, i ambicija koje se svode na nasledstvo koje će dobiti jednog dana.

Ali ona i dalje čeka na svog princa na belom konju. Prethodni momci nisu bili dovoljno dobri u Vašim očima, i ako su bili uticajni i flafičasti, takoreći po vašoj meri. Ipak ona zaslužuje više, i Vi to znate. Ne želite da Vaša mezimica prolazi kroz muke i patnje današnje okoline.

Toliko insistirate na tome, da niste ni svesni da Vaša mezimica nije anđeo, da je to samo obična maska, i da se ispod te maske krije đavo, koji ne pije kiselu vodu, kao što ima običaj da to radi u Vašem društvu, već konzumira sve moguće vrste (isključivo) alkohonog pića. Ne ostaje kod drugarice da uči čitavu noć, kao što Vi mislite, ne.
Ona je zapravo kao kuče pušteno s lanca kada nije u Vašem prisustvu. Voli sve što vole mladi.

Vremenom postajete svesni tog problema, ali ga potiskujete. Nadate se u bolje sutra, koje ne postoji za nju, nakon nekoliko ispiranja u bolnici i abortusa za koji su zaslužne lokalne propalice.

U Vašim očima, ona je i dalje nevina, buduća doktorka, koja čeka svog princa na belom konju, i ipak dozvoljavate joj sve, uprkos prethodnim greškama, jer neke stvari vredi čekati.

I dalje potiskujete surovu istinu.

Otkad se pojavio u obliku u kojem je i danas - a to je bilo prije tridesetak godina, pa sve do sada, internet je izrastao u jedno nepregledno, sveobuhvatno okupljalište. Postao je dostupan svima, mreža raste iz časa u čas, rastu i apetiti al ponuda vodi. Svako ko se pridruži mreži srasta sa njom, daje joj je neku svojinu, ili briše prašinu sa nekog značajnog djela, prepisuje ga i dijeli sa narodom. I opet, koliko god taj svijet kolosalno izgledao, prelazi se u nekoliko klikova. Tako danas na Youtube-u postoje tutori koji nas uče izbacivanju krugova od dima - kroz nos, Google-ov pretraživač iz arhiva, na crvenom jastučiću, iznosi svežanj u kojem se nalazi objašnjenje kako da izazoveš pijetlove na borbu do krvi, klik, ''Vrela Una, 23 godine, diplomirani stomatolog, živi 4 km od tebe, željna'', klik, ''Prodajem kartice za telefonske govornice'', i tako dalje, i dalje, dalje nego što možeš da zamisliš. A zamisli na kojoj se tek kurčevoj dubini nalazi ono čega nema ni na internetu.

Figurativno mesto na kojem se nalazi onaj koga moramo saslušati ili poslušati. Kao radnik direktora, zidar arhitektu, mlad i perspektivan lopov predsednika stranke koju niko neće u koaliciju.
Pozicija sa koje se može neograničeno upravljati slabijim od sebe. Do trenutka kad se i oni uspeju popeti pa najpre nastupaju ravnopravno, a posle ti se osvete za sve.

Jebena rabota. Može se pogine od nje. Zapinje WoT ko golf 2 na Bjelašnici, muči se i ropti ko poslednje siroče. Gledaš, memorije ima, procesor sa 4 jezgra boga bi gonio da ovaj sme sići, grafa nova a sva podešavanja u skladu sa monitorom i rezolucijom ma raj božiji samo igra zapinje, sve se sporije kreće na desktopu a pretraživač kuneš majčinim mlekom dok gledaš njegov napredak u task manageru. Koj mu đavo brk mrsi? Slučajno odeš na My computer kad tamo se HDD crveni, ostalo samo 3,6 gb prostora. Taman za sezonu "Walking dead" i mađarski pornić. E sad dilema nastaje. Šta obrisati? Odeš na folder pod nazivom VAŽNI PODATCI, uđeš i čvrsto rešiš : kompilacija probranih dela Angelike Black MORA ostati nek je 3 gb +. Sestrine slike sa ekskurzije (svih ikad igde) ne idu u recycle bin već direkt shift+delete jerbo gde to smeće svo da stane u tako malu kantu. Virtual dvd-ovi za WoW sa sve pečevima od cirka 20 gb se ne brišu jer šta znaš šta sutra nosi šta ja da radim ako mi dune da igram a vamo prc nema obrisao. Op vide vide snimi de "Domaćice". Zar za kurve ja odvajam 50gb HD prostora a vamo U "Svašta" folderu HD Jinx Maze bukvalno radi svašta. I to ide. Dalje, tu je moj program za vežbe P90X od nekih 20 gb. Jesam se usalio ko morž ali stara mu majka pa jednom ću prekinuti ovaj luzerski život i oblikovati svoj sexy body hell yeah! Ali od sestrine bikram joge i 17 gb polugolih pički koje se ne skidaju i ne ližu ja realno nemam ništa. Koliko još da brišem? Odem na sistem req za WoT kad tamo kao potrebno barem 10 gb. Ja obrisao preko 100. Prekriva me jeza dok čujem vrata od sobe i sestrine papuče kako se vuku po parketu. Instinktivno sklanjam makaze sa stola.