
Izraz koji se koristi kada želiš da kažeš kako te nešto ne zanima ili te plaši uopšte da saznaš. Ne želiš jednostavno. Nije te briga. Došao si do određenih godina živ i zdrav i šta te boli tuki da saznaješ to.
Može biti reč, izraz, događaj, stvar, ma bilo šta. Bitno je da se bez tog saznanja može i da ti nije potrebno baš sve i da znaš.
- Đole, moram da ti saopštim nešto. Jebiga, bolno je malo, ali moram. Prijatelji smo.
- Bog s' tobom Sale, koji ti je andrak? Čemu taj uvod?
- Nezgodno je. Juče sam video tvoju ženu kako izlazi iz kuće...
- Zaustavi se. Stani tu. Ne govori.
- Kako da ne govorim, video sam ti ženu....
- Ne! Ćuti. Nemoj dalje. Ne želim da znam. Dogur'o sam do pedesete godine ne znajući to, mogu i dalje da ne znam.
- Kako bre nećeš da znaš, ne razumem?
- Slušaj. Saznam, odem po tetku, ubijem budalu, izrokam i nju, pa na mardelj. Koji će mi to đavo? Ovako, baš me briga. Jebem i ja njenu sestru, jeb'o sam joj i kevu kad smo se tek uzeli, Bog da joj dušu prosti, a i kumu sam joj krn'o i to više puta.
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Au al' sam se naduv'o, k'o prase.
- I ja isto. K'o konj.
- Vidi Đole, eno ti ga deda.
- Vid' stvarno. Ajde da ga zezamo malo, da se smejemo. O đede.
- O sokolovi moji šta vi radite? Šmekate neke sojke, a mangupi?
- Ma jok deda. Blejimo. Nego da te pitam deda nešto. Je l' znaš ti šta je to dip es penetrejšn vit tojs and obdžekts and fejs fak?
- hehehehe au Đole koja si ti budala.
- Ne znam ti ja to sinko, mada ni ne zanima me. Dogur'o sam do sedamdeset treće ne znajući to, mogu i dalje da ne znam.
- E deda, deda. Ništa vaša generacija ne zna.
- Ništa sinko, ništa, pile moje. Samo da si ti meni živ i zdrav. Idi opet premotavaj red tjub, a deda dok je to radio seljančicama sa krastavcima, šargarepom i koječime, tvog oca još nismo planirali, a kamoli tebe drkadžijo.
Sinonim za manipulaciju uplašenom masom ljudi upućivanjem na pogrešnu stranu, preusmeravanjem njihovog gneva na neki manje-više imaginarni i irelevantni objekat pažnje, najčešće u ostvarenje cilja koji odgovara manipulatoru. Dokazi su krajnje nepotrebni i ne traže se detaljno i zdravorazumski. Na kraju krajeva, bitno je samo neko da najebe i masa zadovoljna.
Analogija na srednjovekovna „istrebljenja veštica“ kada bi neko to pokrenuo, najčešće svešteno lice uplašeno da vera vernika malo popušta, pa da se čisto učvrsti uz „provere“ optuženih kandidata, koje baš i nisu neophodne.
(Nekad)
- Pope, kuga nas podavi, pomresmo iako se svakodnevno po pet puta molimo! Šta više da radimo, to ne funkcioniše?
- Ma, meni se čini da imate neku vešticu u selu koja vam je to napravila vradžbinama. Da mi nju lepo nađemo i ispitamo.
- Tako je! Ali, ko bi to mogao da bude?
- Ma, na zadnjoj pričesti mi nije bila ona krojačeva žena.
- Istina! Ona je! Spalimo je!
- Čekajte, ljudi, treba biti siguran. Prvo da izvedemo probu. Bacićemo je u vodu. Ako se udavi, znači da je Bog hoće, te nije veštica, tražimo dalje. Ako ispliva, Bog je neće, kriva je i spalićemo je.
- Ima smisla! Ljudi, vile, kose i baklje u ruke i idemo kod nje! Možda i muža omađijala pa će da je brani, ponesite i konopac da ga vežemo!
(Sad)
- Direktore, šta ovo bi? Ima li šanse da padne plata, ubismo se od posla, a para nigde. Propade firma!
- Vidi, i ja to primetio. Rek'o bi da onaj računovođa potkrada firmu. Mulja nešto oko računa, garant.
- Uuu, nije valjda?!
- Ma, skoro kupio auto. Dobro, jes' Punto, ali otkud mu kinta sa onom platom? I još parkirao na mom mestu, nisam imao gde da ostavim svog novog Mercedesa, čisto da me zavitlava. Osilio se, bre!
- E, ja video da sluša one metalike i te đavolije :prekrst: mora da ga đavo neki u'vatio.
- Eto vidiš! Nego, prepusti ti sve to meni, sačekaću još malo, pa kad ga namestim, ima da se priča!
- Tako, bre! Jedva čekamo to da vidimo!
Prelepi anđeo...ni dan danas nisam saznao kako se zove. Niko u selu nije znao čija je to ćerka, iz čije porodice. Ni čak da li je iz našeg sela. Ali su je svi pratili bez daha požudnim pogledom kad god prođe glavnim sokakom. Klinci su je zamišljali, a matoriji priželjkivali. Niko joj nije nikada čuo glas, a verovali smo svi da ima upravo anđeoski, drugačiji ne može. Jedini zvuk koji je ostavljala za sobom je bio onaj mekani od slabo napumpane gume i kamenčića koji su pucketali pod točkovima po jako prašnjavom putu. I jedno zarđalo zvonce na toj poniki bez signalizacije koju je vozila neumorno svakog dana...zvonce koje je samo od sebe ponekad zvečalo usled neravnog sokaka...A Ona je gledala je samo pravo, ponekad samo skrene pogledom da bi sklonila dugu plavu kosu s lica, ne obazirući se čak ni na sopstvenu žutu haljinu, na kojoj je čipka po rubovima uvek bila umrljana od lanca...
Verovali smo onda da donosi sreću celom selu. Vila našeg blagostanja, dodola naših plodnih njiva. Te godine prinos nikada nije bio veći, niti je Morava ikad bila punija mladih šarančića i somića. Čak ni većih svađa nije bilo. Šta reći drugo osim da su zahvaljućjući samo jednim njenim prolaskom, dva najbogatija brata, Rade i Aleksa, posle decenije konačno izgladili stvar oko imanja i pomirili se u kafani kod 'Čaponjka'... Nije bila ničija, ali je svakako bila naša, devojka na biciklu.
Kad sam malo stasao, postao momčić od osamnaest leta, konačno sam saznao istinu. Naime, moj stari mi je dan pre punoletstva rekao da ostanem kući, da ne idem u kafanu sa drugarima. Pitao sam zašto. Samo mi je odmahnuo glavom i grubo naredio da ostanem. Morao sam da ga poslušam. Otac mi je to ipak...
Tog jutra sam se probudio umoran, oka nisam sklopio. Što zbog vrele letnje noći, što zbog upornih komaraca, što zbog komšijinog petla Apisa. Ah, kako sam ga samo mrzeo. Ali najviše sam strepeo od večeri. Potajno sam se molio da sunce ne zađe za brdo nikada, da ovaj dan traje zauvek. Nema veze što sam celog dana skupljao seno polomljenom vilom po vrelom avgustovskom suncu. Samo da ne padne mrak...Ali ko sam ja da bi mene Bog poslušao?
Večerali smo vruću proju sa trunkom mladog sira i paradajzom. Otac je kasnije upalio fenjer i ćutke smo posmatrali igru senki po ispucalom duvaru. ''Vreme je'', rekao mi je. Ćutao sam. Izašao je u avliju, obitavao oko vraknice par minuta, pa se vratio. Uzeo je onaj fenjer ostavivši me u mraku, pa je ponovo izašao. Gledao je u jednu tačku u daljini dobrih pola sata, izgledao mi je kao đavo u tami koji mami putnika namernika jedinim svetlom. Pozdravio je samo komšiju Avrama koji je svojim vrancem dizao prašinu u punom trku po tom mraku. Vratio se, pomalo ogorčen i ljut. Nisam smeo ništa da pitam. Uz dubok uzdah mi je rekao da idem u krevet...mislim da sam zaspao odmah...
Sutardan, probudila me je graja naroda ujutru u daljini. Obuko sam se na brzinu i popio malo vode. Istrčao na put ne zatvorivši vrata. Ni otac mi nije bio u kući, ali me nije bilo briga. Interesovalo me zašto se skupio toliki narod na stotinak metara od moje kuće. Prvo što sam primetio je parče žute tkanine koje se vijorilo na bagremu pored puta. Jedan od momaka je sklanjao onaj dobro poznati bicikl u šanac, da se ljudi ne bi sapletali o njemu. Srce mi se iskidalo u trenutku tada. Zastao sam i primetio uznemirenog Avru kako sedi i drži nešto u svom naručju nalik na lutku koju je pokojni deda pravio da postavi u njivu kako bi plašio svrake i ostale štetočine. Prišao mi je otac, i sa setom u glasu rekao nešto, ali ga nisam čuo. Otrčao sam prema toj gomili...Haljina joj više nije bila tako jarko žuta, čak ni kosa...Ne, to ne može, ne sme da bude Ona...Moja devojka na biciklu...
Kada samom sebi učinite neku štetu, svojim delanjem sebe osudite na propast.
Pera: Brate, ja samo malo nagazio gas, dal sam išao 140 na sat i on me zaustavio, mamu mu bre jebem pandursku!
Laza: OK, šta si onda uradio.
Pera: A, jebi ga, brate... Rekao sam mu: Šta koj kurac mene zaustavljaš, jel vidiš koliko ludaka na putu, a ti mene našao... jel može neko piće, neka čast das padne, zemljače... i on mi napiše kaznu:(
Laza: Samom sebi si iskopao grob.
...................................
Mika: Kažem ti, rođeni, bio sam kod lekara, znaš da sam polomio ruku pre mesec dana...jao, kako me boli, seme mu kretensko, ko mu dade diplomu!
Žika: Što, šta se desilo?
Mika: Ma, pusti me u kurac... čekao sam tri sata da dođem na red, on mi samo nešto pipao ruku i stavio gips, samo to i znaju, jebem ti lekarsku sortu...al neće ga majci, skinuo bata to posle 10 dana..sve mi puca kurac da slušam doktora, ionako znaju samo da vaćare sestre i da uzimaju pare!
Žika: I što sad kukaš, kad si sam skinuo gips?
Laza: Ma šta znam da li sam dobro postupio...bolelo me ko đavo prošle nedelje, odvela me žena u hitnu pomoć, kad dežurni, neki žutokljunac, ništa ne zna, kaže da ću morati na operaciju. Posle sam išao kod doktora Živote i on mi potvdrio to. Tako da se sad pripremam za operaciju, pijem rakiju i jedem masno i boli me kurac što mi zabranili, da njih slušam ne bih smeo ni da pomirišem duvan, a kamoli da zapalim.
Žika(u sebi): Samom si sebi iskopao grob...
Prvo i poslednje pitanje koje ćeš dobiti pred kavgu sa polu-fabrikatom. Retoričko pitanje u svakom smislu. Ako si jak i dovoljno brz, crvena lampica da odigraš na prednost da ga prvi šljasneš i posle se nadaš nekom čudu koje će te spasiti sigurnog istresanja iz gaća i propratne kontuzije rebara, a ako si pametan znak za hvatanje šture suprotno od sto trideset kila šarene slanine koja ti prilazi, zakrvavljenih očiju i raširenih lopata na ručurdama sa ocrtanim tribalima. Situacija gde je mogućnost razumne diskusije zanemarljivo mala, negde oko epsilon.
Ej, zdravo.
Ćao, Pero. Ček, ček.. šta ti je to z'glavom? Jel ta šljiva plod neke neuspele kombinacije šminkanja i bavljenja pčelarstvom? He-he.
Samo ti zajebavaj. Opet me onaj ludak nagovorio da jurimo neke ljomberke, i završimo u nekom kafiću. E, znaš gde su Tri lepe pizde materine i Pizdinici? - Nije tu, nego piiiičiš još tries' kilometara, pa skreneš desno i ideš makadamom do odvaljene table "Šnjegotina". Dođemo nekako, ispred parkiran Ferguson, ljubačasti Golf kec bez tablica, Apenac i pet bicikala. Iznad vrata, daska sa farbanim natpisom "KAFI BAR MONACCO". Unutra šporet Alfa, električni rešo na šanku sa pristavljenom džezvicom kafe, Panasonik linija i EI Niš televizor. Kraj šanka tri gajbe piva i sepet drva, na zidu kalendar Srpske radikalne stranke. Unutra pet polovnjača, najlepša je bila bez dva prednja zuba i malo ličila na Ćanu. Na njih pet, dvanaest likova meter-sa-meter se grle k'o međedi u vreme teranja i pevaju nešto od Esada Plavog...
I?
Ma ništa. Vidimo da će biti zijan, ali nije dao đavo mira i krenem ja muvati neku curu. Prilazi lik: "Šta je, šta 'o'š? Što mi muvaš rod'cu, krv ti jebem? Došli ovđe da nam otimate pičke, a?".. I ja na to se izlanem: "Pa, rođaka ti je, nećeš je ti jebavati." I on će: "Jer? Jel' ima neki problem sutim?!".... Tako. Sećam nekih svetala oko mene, bi neka plavičasta masa, magma.... Posle čega se sećam su sise medicinske sestre. Tetka dobrrra, 'bem ti ždraku.
E, moj ti, kako ja vidim, izginućeš zbog žena k'o mlad Taliban pred američkom ambasadom. Samo vidi da daća padne u mrsan dan. Na prsa ću ti staviti 20 evra, nisi ti meni svako.
Jedna od najlepsih ljubavnih pesama sa ovih prostora. Delo koje nije samo pesma, u sebi sadrzi celu jednu pricu... Skoro da bi svaka devojka pozelela da joj neki muskarac napise takvu pesmu... Ali jedna je Svetlana Pere Zupca.
Odlomak:
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
(zove se tako po originalnom autoru principa)
Kakvi god da su ti planovi, ostvariće se samo četvrtina.
Posledica Marfijevog zakona.
Na ovaj princip treba uvek računati, i zajebati optimizam. Ili isplanirati 8 stvari, od kojih ako se ostvare samo 2, možete biti srećni.
Ali, nema varanja, ubacivanje trivijalnosti (tipa: obuvanje cipela, pišanje) u dnevni plan dovodi do tog da će samo one biti u ostvarenoj četvrtini.
I. Planiranje izlaska u grad
1) Napiću se
2) Biće dobra muzika
3) Biće dobro društvo
4) Nešto suprotnog pola ću da smuvam/upoznam/ostvarim komunikaciju
epilog: Napio se. (muzika je, naravno, kao i uvek bila sranje, ekipa je smorila, a suprotni pol je bež'o ko đavo od krsta, i za malo da dobijem batine od jedne muškobanjaste, koju sam onako u očaju i pijan pokušao da startujem, a mož' u zubima da me nosi...)
II. Ispit
1) Izaći ću na ispit
2) Dobiću zadatke koje znam, eventualno jedan će biti s koskom, ali dosta mi je i osmica, pa ako i userem malo na usmenom, izvući ću 6 na kraju... (a spremao sam se mesec dana, prošao sve validne zbirke)
3) Posle ispita izblejim s ekipom s faxa (standardno štrebersko prepričavanje zadataka uz po koje pivce)
4) Uveče u grad da proslavim ili ožalim (ha ha)
epilog: Izašao na ispit. (zadatke je iskopao iz zbirke nekog novog Rusa za kog niko nije čuo, malo sam muljao, al ni jedan nije kompletan. Ekipa se smorila i razišla se. Uveče sam bio smoren i izdrkan, i zaspao na kauču obučen i ukišeljen.)
III. Posao
1) Otiću na posao
2) Biće danas plata (trebala je još prošli petak...)
3) Nema posla, pa ću da zevzečim ili se privatim da radim nešto za sebe - znači opuštencija
4) Petak je, pa ću da zapalim ranije - i gazda će da zbriše, a neće da smara jer nema posla.
epilog: Otišao na posao. (Od plate, naravno, tuki, čeka se neka uplata "a ka' će, ne znamo", iako je gazda baš danas uplatio letovanje na Maldivima. Uleteo je neki hitan projekat koji treba danas da se završi (ono da imamo još 2 nedelje smo loše čuli). Ceo dan mi je neko previsio nad glavom, ni do vecea nisam išao, a kamo li na pauzu. Pošto je to sve jako hitno, a nama je mnogo stalo do firme (ali ne i do plate), gazda je zajahao pa smo ostali još 2 sata duže. I pri tom se pravio pametan, iako pojma nema.)
Popularan modni stil iz više razloga. Životinjski uzorci krzna su skupi i retki, naročito ako pričamo o tigrovima, leopardima ili hijenama.
Simbolizuje status, moć, bogatstvo.
Uglavnom su se pravili tepisi i ogrtači, i taj, nekad striktno kraljevski odevni predmet, inspirisao je kreatore, i 60' godina ga popularizovao pretežno ženskoj klijenteli.
U formi obuće, nakita, odeće, nameštaja, pa čak i donjeg veša.
-Matori, ko brat si mi, šta da radim? Upao sam u neku kolotečinu sa Cacom. Seks nam nije više onako dobar kao nekada.
-Pa jeste nešto eksperimentisali? Ono, neki detalji, seksi krpice, igrice, i tako to?
-A jeste ona, i trudi se i sve to, al nekako osećam da nešto i ja moram da preduzmem. Nije valjda sve do nje? Kapiraš me?
-Apsolutno brate moj. Slušaj, kupi neki seksi muški veš.
-Ja?
-Jok, ja. Slušaj bre, glavna ti je fora onaj Animal print. Žene na to otkidaju. Znaš, ti si divljak, surov, mačo, i te munje. Kao Tarzan ili Bata Živojinović, kapiraš?
-I misliš da će da upali?
-Garantujem životom!
...//kasnije, te večeri//...
-Ljubavi, jel dolaziš?
-Evo me za minut...
-Pa šta radiš toliko?
-SaĆeš da vidiš. TA-DAAA!!!
-HA-HA-HA-HA-HA-HA-HA-HA!!! JEBOTE, SKIDAJ TE TARZANSKE GAĆE, UMREĆU!!!
...//sutradan//...
-STANI!!!
-Koji ti je bre?
-Bolje sam da staneš, jer ako te budem morao juriti, pazarićeš duplo!
-A što bre? Jel nije upalilo ono?
-Ne da nije upalilo, nego sam se izblamirao kao nikad!
-Čekaj, bre... pusti mi vrat... znam gde si pogrešio!
-Gde? PRIČAJ!
-Ti si uzeo neki zverski Animal print?
-Aha, gaće sa leopardovom šarom.
-Pa tu je zajeb! Žene se ne pale više na to.
-Nego?
-Kad kažem Animal print, mislim na neke životinjice tipa Diznija. Ono, Miki Maus, Šilja, Pluton, ili još bolje Pera Kojot, Tviti ili Tasmaniski đavo. Kapiraš?
-I to će da upali?
-100%
Najveći step drhtanja. Parkisnovac je mala riba u odnosu na ovu osobu. U odnosu na Muhameda Alija on ima Parkinsovu bolest. Poznato je da fap teško upravljivo vozila i da stvara velike oscilacije bilo da se kreće ili da stoji i mogučnost da obavite neki posao u kabini prilikom stajanja je ravana onom da Kaizen promjeni avatar. Uzrok ove pojave može biti trenutni strah ili jednostavno osobe koje se tresu prirodno ali nemaju parkinsovu bolest. Često uz drhtanje može doći i do mucanja.
-Jesi ponio pivo?
-Nisam, jeblo te pivo, nije mi ni naumpalo.
-Pa jesmo li te poslali po njega, zašta li ti ta glava služi? Au vidi ga što se trese, da to nisi fasovo Parkinsa i Alchajmera u isto vrijeme. Dajte mu šečera i vode, trese se ko fap u leru.
-Ama šuti izleti mi maloprije nako dijete za loptom jedva ga izbjegoh, nekako skrenem u drugu traku, kad neki autobus se stvori, zakočismo i ja i on u milimetar. Trebalo mi je 10 minuta da se pokrenem smjesta. Nisam se u životu ovako prepo.
-Ajte kolega objasnite nam metod napona čvora i imate šesticu.
-Pa, kod, pa kod metode čvorova imamo pa kod metode čvorova, matrica.
-Polahko kolega, smiri te se udahnite duboko i ajte ponovo.
-Prvo onaj admitansu, matricu, i onda nađemo admitansu.
-Dobro kolega, imate šest popunite taj indeks i dajte da se potpišem. Dobro kolega smirite se. Preporučio bih vam da prije sljedečeg ispita popijete jedan leksilium, tresete se tu ko fap, a nisu svi ko ja da vas puste na lijepe oči.
-Jesi napravio flok, evo izmrvio sam.
-Fala kurcu, treba ti dest minuta da napraviš smjesu, ne znam koji sam đavo tebi dao da motaš.
-Ajd ne seri samo ja i Bob Marli znamo ovaku roru napravit.
-Alo šabane pa hoćeš potrefit tu rizlu nemoj prosipat, šta se treseš tolko.
-Jebiga to mi je od rođenja, de ti stavi u rizlu ja ću oblizat.
-Daj ti to meni dijete, kako je krenulo nećemo se mi ni do sutra naduvat, treseš se tu ko fap u leru. Ima kad zapališ ovo odmah ćeš uradit cijeli remont sebe, bit ćeš miran ko Federer.
Mlada, tek napupela cigančica Zišan Džupra se šeta sama poljem pirinča. Sunce je u zalasku, monsuni su odavno prošli, iz prikrajka je gleda mladi lepi nosati Dipak Ghurpa i zamišlja kako će im život biti lep kad se uzmu. Naravno, vidimo scene iz njegove glave.
Pesma
Zišan peva nešto lagano i nežno, dok mazi klasje pirinča sa par slonova u pozadini.
Kraj pesme
Odjednom se pojavljuje zli Satiš, sa brkovima ko Musa Kesedžija:
-Hahahahahaha Zišan, bićeš moja!
-Ne, ne, nemoj, ne!
Obara Zišan na zemlju, prebacuje je preko ramena, i ubacuje u svoj džip. Krajičkom oka gleda Dipaka i kezi mu se. Zlatan zub zasija. Dipak kreće da trči prema džipu, ali se ovaj odveze. Dipak se dere.
Premotavanje u budućnost: Dipak, sada malo stariji, sa brkovima ko Marko Kraljević, lep i jak, u tesnim pantalonama i braon kožnoj jakni puca na neke automobile, eksplozije, dim, i na kraju hapsi neke huligane i ubacuje ih u policijski auto. Zum kamere na Dipaka, kez sa zlatnim zubom u ćošku.
Dipak se vraća u stanicu pobedonosno, i dolazi do dramatičnog razgovora sa šefom:
-Dipak, ovo je zadnji put! Zadnji put si postupio van protokola.
-Ali, uhapsio sam bandu silovatelja i ubica, zar ne?
-To nije bitno. Bitno je da uvek kada si ti u pitanju, uvek mora da bude van pravila. Daj mi značku i pištolj.
-Videćete da sam bio u pravu.
Baca pištolj i značku na sto. Izlazi iz policijske stanice, ponosno, ide kući. Sprema večeru, u krajičku oka mu suza, ej, takav čovek a meka srca majku mu.
Zamišlja:
Grli se sa Zišan, ona šarena u pičku materinu, on u nečem belom, ko kroz maglu, govore jedno drugom kako se vole.
Pesma
Odjednom kreću da pevaju i da igraju. Pojavljuje se još jedno 50 cigana iza njih da ih prati. Zišan se sklanja pa sa nekim indijkama rotiraju glave ko kokoške i zavijaju. Dajdigidajddigidajdigi tajngtajngtajngtajng džipra gurta digidigi tajngdigitajng. Dipak izvodi solo igranje, jebe keve, Zišan mu prilazi, grli ga taman da se poljube san gotov.
Kraj pesme
Dipak uzdahne i upali televizor. Kad na njemu, niko drugi do zli Satiš! Priča kako je postao glavni političar u jednoj pokrajini i kako će se obračunati sa svima koji ga ne vole. Zli osmeh u pičku materinu (naravno zlatan zub).
Dipak se dere: “aaaaaaaaaa Satiš, sad si ga najebao, majke ti ga ciganske, još ti pamtim to što si ukrao moju voljenu Zišan, idem po tebe!!!”
Dipak se sam zaputi da sjebe Satiša, i usput u jednoj kafani se napije od tuge, i reši da pravi kavgu. Pobije se on tako sa jednim debelim što gnjavio nekog mršavog cigu upadne cela kafana u tuču. Prebije on sve redom tu, i ode sa ovim mršavim cigom, koji saznajemo da je i sam imao probleme sa bandom zlog Satiša. Zove se ajd, Giriš.
Sad krenu oni zajedno da sjebu Satiša.
Pesma
Voze se njih dvojica u džipu ovog debelog nasmejani i pevaju. Džatra kaaaa, bole miiiii, guptra gaaaa, soske tiiiii!
Kraj pesme
Naidju oni u selo zlog Satiša, i kreće karanje. Pucanje, eksplozije, dim, prevrtanja, još eksplozija, lukovi, strele, noževi, pucanje, eksplozije, i tako jedno 15 min. Strada x statista.
U jednom trenutku, Giriš se uhvati za krvav stomak.
“Joooj Girišu, prijatelju stari kao celi život da te znam, joooj, nemoj još nije ti vreme, kuku lele”.
Giriš mu kaže da ga ostavi i da ide da spasi Zišan. Ostavlja ga tu, i kreće još motivisaniji da jebe kevu zlom Satišu.
Opet karanje, pucanje, eksplozije, pičke materine i u jednom trenutku nailazi na zlog Satiša, koji drži Zišan i izgledajući kao sam đavo kažće Dipaku da će morati da se bori za Zišan, ali da ostavi oružje pošto hoće sam da se obračuna sa njim.
Opet karanje, samo sad bez oružja. Tepanje do daske, razbijanje stolica, ogledala, escajga, Zišan gleda sa strane drži se za obraze i navija i vrišti, još malo karanja i Dipak je na kolenima. Satiš ga gleda i taman se sprema da mu zada konačan udarac, kad Dipak pogleda Zišan i odjadnom vadi neku snagu iz muda, i kreće da roka ovog Satiša ko sveti Ilija ciganin, obori ga na zemlju i uzima pištolj da ga ubije. Zišan prilazi i grli ga.
-”Neću da te ubijem, pacov kao ti to nije zaslužio”.
Sledeća scena, hapse ovog zlog Satiša, zbog toga što se saznalo za njegova zlodela i dodeljuju neku nagradu Dipaku, daju mu značku nazad, izvinjavanja na sve strane, a šef sedi i iz prikrajka zlo i ljubomorno (ali ipak poraženo) gleda. Dipak se zahvaljuje svom najboljem drugaru Girišu, koji izlazi iz publike, živ i zdrav, sa umotanom rukom. Milina.
Pesma
Fešta. Šareno, eksplozije, vatrometi, slonovi, tigrovi, narod, žene, muško, deca, glumci, statisti, kamermani, sve ripa igra i peva, Dipak izvodi još jedan ultra uber dens, Zišan rotira glavu digidajgdigidajg tandaratandara tandara kurbla gurtna tandaratandara, kreću Dipak i Zišan da igraju i pevaju, sviredom iza njih, onda se kao uozbilje na trenutak pa uspori kao ples, pa opet tandaramandara igranje pevanje, klovnovi, slonovi, cirkus, ovo dvoje se uhvate i ljube se kao siluete. Aukurac.
Kraj pesme
Poslednja scena, posle izvodne špice koja traje dok traje neko novo igranje u ćošku kao manji kadar: Vest kako se desila eksplozija u zatvoru gde je zli Satiš, ali da nisu uspeli da nađu njegovo telo. Vidi se deo iscepane zatvorske nogavice i zalazak sunca. Moguć drugi deo ako dobro prođe film.
Prvi korak ka ludilu, životinjski instikt koji se ne da zadržati. Mišići se stežu i budu tvrdi kao hleb za pravljenje mrvica, nema više te sile koja ga može zaustaviti. Oči zakrvare brže nego što ijedna žena može da uradi dok je dobila. Mozak potpuno zatupi, dokle god vidi metu neće stati dok ne uradi ono što je hteo, pa makar crk'o. To je jedan cilj koji vodi bes, što na umu to na drumu: Uništiti.
(Lokalni kafić, 6 muškaraca sede i tračare više od babe koja gleda špansku seriju...)
Lizalica: Jedva čekam da pokupim ribu sa posla pa da idemo kući, spremio sam joj iznenađenje.
Avatar: Koji si ti papučar, samo se nadam da nećeš pogrešnu glavu ubaciti ako bude bilo seksa.
Ostali se smeju, svi osim Grmalja, koji polako počinje da se malo trese...
Avatar: E, koji je đavo sa Grmaljem?
Lizalica: Ah, žena mu je trudna, već je u 6. mesecu, prva ljubavnica je dobila, a druga, ona milfača kod koje možeš samo da bacaš salamu po hodniku, nju je poslao na infuziju.
Avatar: Auuu...
On primeti da su Grmalju oči crvene, ali kad je primetio šta gleda tim očima, lice mu posta' zeleno brže nego što bi semafor promenio boju...
Obližnji voćnjak koji je bio po godinama još zelen, spažen je od terminatora.
Avatar: Drž' Grmalja!
Njih petorica se uhvatiše za Grmalja kao da je sisa Pamele Anderson, ali džaba, on ih je sve vukao sa sobom kao junac koji pokušava da ore njivu sa prevelikim ralom. Bez ikakve reči i izraza lica, on je samo vukao njih, grabeći što je više mogao, pritom lomeći zemlju svakim korakom.
Lizalica: Alo, devojke, voćnjak, bež'te!
Avatar: No-no Grmalj, fuj to, to je premlado za tebe.
Devojke pobegoše, a oni nekako smiriše Grmalja.
Grmalj: Izvinte ljudi, ja...
Avatar: Nema veze, znamo kako ti je, ali dobro je što smo te zaustavili, mogao si pocepati njihove kliće na pola, mogle su umreti od toga.
Sredstvo za trajno postizanje prividne prihvaćenosti.
Glup si. Ružan. Pojma nemam šta si još - smušen, smotan. Dosadan k'o sam đavo. Ne snalaziš se sa riječima baš. Sporo razmišljaš. I gledaš njih iz svog mrkog ćoška: razgovaraju, smiju se, plešu, ljube se, grle, odlaze u mrak. Ti si i dalje u kutu, zaleđen, u sebi trčiš po rubovima svijesti. Goriš. Hoćeš da učiniš nešto, da napustiš sjenku, ali si tup, nijem, stran svima njima. Pokušavao si već ranije - nije išlo. "Točeno, malo." Ispijeno s nogu. "Izvini, je li slobodno mjesto?" Slobodno je, već si za šankom, već imaš rečenicu na kontu. "Još jedno." Stiglo. Euro i dvajes. Toliko trenutno košta karta za raj, ekonomska klasa. Previše dobro, jeftino, lako. Baš kako ti odgovara. "Živjeli!" Kuc, kuc. I to je to. Eto te. Par promila i više nisi skamenjena, ružna tvorevina iz prikrajka. Sada se zezaš, družiš, nazdravljaš. Otkrio si i djevojke oko tebe. Dodaješ mu malo na zajebanosti, gledao si filmove. Žestinu neku, muško piće, viski neki zajebanog imena. Trgni ga pa se zaputi jednoj, bilo kojoj, sad su ti sve dobre. One su previše dugo blizu tebe da bi odbijale bilo koga. Tvoja je, koja god. Ipak ništa, pretjerao si. Ispustio si žutu dušu na pločniku, murjaci su zaprijetili 'oratacima' da te vode kući da te ne bi oni lično vodili... Sjutra se budiš mamuran, srećan, zajeban, stekao si gomilu pajtaša, zamalo i da privedeš nešto, idući put ćeš... Oblačiš se brzo i krećeš da završavaš taj moleraj na zgradi i misliš da tvoj život konačno vrijedi više od života slatkovodnog, debelog, sporog i ružnog soma. Some.
Veoma zanimljiv skup ljudi sa kojima provodiš vreme samo kada te uhapse pripadnici Ministarstva Unutrašnjih Poslova.
Naravno, dobro ti dođu da ubiješ vreme između dva ispitivanja a još plus ako je neki prošvercovao pljuge, odmah ti je i najbolji drug. Naravno neki budu kraće, neki budu duže ali svako ko uđe u tvoju ćeliju ima neku svoju ludačku priču i razlog zašto je tu.
Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.
Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.
Najčešće čovek koji apsolutno ništa nije skrivio, ali kada počnemo da sumnjamo čini nam se da se čitav univerzum složio tako da on bude kriv.
U prvom osnovne nestane nekom dečkiću mobilni.
- Učiteljice, ja sam ga, majke mi, stavio ovde, ispod klupe! I onda smo se vratili sa velikog odmora, a on nije bio tu!
- Deco, moraćete sami da pronađete krivca, ja neću ovde da budem inspektor. Ako je neko uzeo telefon, neka ga vrati, nije lepo uzimati tuđe stvari.
Deca su počela da se presabiraju, oduzimaju, množe i dele, ali obrni-okreni kao i za bilo koju drugu krađu okriviše malog cigu Ronalda. Mali je tako izgledao kao lopov! Onako je lopovski hodao, lopovski se oblačio, lopovski se ponašao. Čak je izašao na odmor sa svima njima i vratio se da ga niko ne primeti. Profesionalac! Ubica! Lopovčina! A i ima vaške. (Ko laže taj i krade, ko krade ide u zatvor, ko ide u zatvor ima VAŠKE!) Dakle, već je bio u zatvoru, ološ jedan propali! Nabijte ga na kolac! Vodite ga u zatvor! Razapnite ga na krs'! Odsecite mu glavu! On je Princu ukrao iPhone koji mu je tata Milutin Milijarderović kupio za sedmi rođendan!
- Ali... Nisam ja tako mi Bog. Nisam! Evo majka da mi umre ako lažem, kume! Evo u sestru da ti se kunem! Glavu moju da ubiješ ako lažem... Ja nesum lopov!
Džabe je bilo sve to. Odmah mu odrediše razne kazne i jadničak ode kući sav uplakan...
Avaj, Princ se vratio kući i ugledao svoju predivnu ciglu kako sija na stolu! Nije bila razjebana, ni ukradena, samo je bila zaboravljena na stolu. Ipak, nekoga je trebalo okriviti, a Ronaldo je baš tako lopovski izgledao.
Taj Ronaldo ti je posle postao neki fudbaler, đavo ti ga znao, čudni su putevi ciganski...
Postojao je uvek i svuda, u ovoj ili onoj formi... Zakonodavac je uvek gledao da ostavi rupe ne bi li verbalni delikt kao najsvetije i najomiljenije čedo svake vlasti mogao da se primeni pod zakonskom maskom. Ipak je najbezbednije i najpravednije kažnjavati po zakonu, zar ne? Vekovečiti dokaz da je sloboda govora mit, prazna i ničim potkrepljena misao za zavođenje vrlih idealista i dobronamernih društvenih kritičara koji se nadaju da će svojom delatnošću uspeti nešto da promene, da pokrenu stvari ka boljem cilju- prosto rečeno, za utopiste koji su oboleleli od lakšeg oblika koštunjičavosti i koji ne vide prostu naturalističku i sofističku realnost u kojoj ,,jači tlači". Hoće, isto kao što će ti onaj ortak vratiti pozajmljenih dvesta jevreja koje je spiskao na moldavske kurve i flašu visikija pre nego što popričaš sa njim... Prosta istina je da niko i nikad nije bio slobodan da kritikuje, pogotovo ako je njegova kritika imala smisla i ako je neko želeo da ga sluša. Ako kritika nije imala smisla, vlast ga je puštala da lupeta i tako je gradila svoju poziciju po principu ,,sjajni smo ako nam je to najbolja zamerka''. Ako nije imao ko da ga sluša, na njega se gledalo kao na mesečara i ,,intelektualnu dvorsku ludu savremenog vremena", pa je opet puštan da mlatara... Ali, ako se poklopi da umeš da misliš i govoriš, to već neće valjati. Zašto? Zato što time može ozbiljno da se naškodi bajama na vlasti. Dovoljno je da rulja poludi, a onda nema spasa od njenog destruktivnog delanja u vidu par otkotrljanih glava koje lete kao glavice kupusa... Nije lepo da kraljica troši astronomske cifre na dijamantsku ogrlicu ako sirotinja nema šta da jede. Ali rulja ne želi da poludi, niti da misli. Rulja želi da sluša. I šerifi žele da sluša. Samo se ti praviš pametan i zato po običaju zaglaviš na robiji ili , u tradicionalnom duhu, iznenada ti se dogodi neka čudnovata i misteriozna nesreća.
Počne tako što dobiješ neki mali podstrek. Onda shvataš svu odvratnost sistema koji je očevidno nepravedan i favorizuje svoje igrače (takođe svaki sistem oduvek). Potom se napraviš pametan i izlaneš se pred komšijom drukarom, koji te prijavio kod vlasti u nadi da će se uštekati za neku malu privilegiju ili državni posao. Ili jer je pizda. Naravno, ljiga će dobiti šipak, ali bar neće večno da premešta kamenje sa jedne na drugu gomilu na nekom egzotičnom ostrvu bez jednog drveta i spava u upišanom wcu, trpeći iživljavanje fanatičnog upravnika zatvora.
Onda će doći oni. U pola noći. Kao kod Kafke, odvešće te negde bez ikakvih objašnjenja. Sklopiće to u već čuvenim izjavama. Kazaće da si uvredio tradiciju, da si nelojalan i da si izdao kralja, da pljuješ na Boga i da si jeretik, da si veštica, da si neprijatelj države, da si širio paniku, da si zlonamerno prikazao političku stvarnost u zemlji, da si strani špijun, da si staljinista ili element stare građanske klase, da si finansiran spolja i da si planirao pobunu protiv narodne vlasti. Za poslednje neće slagati - tvoja je pobuna u tome što si ispravno i kritički počeo da razmišljaš i imao muda ili naivnosti da to javno kažeš. Držaćemo se prve varijante, ipak lepše zvuči da si postradao kao heroj.
Makijaveliju se pripisuje čuvena misao da je podjednako opasno pokušati da se oslobode ljudi koji žele da žive kao robovi, kao i da se porobe oni koji žude da žive u slobodi.
(Stari Rim, Senat, 24. godina pre nove ere)
Oktavijan: Šta je bilo sa onim šarmantnim i smelim mladićem koji je rekao da ja hoću da ukinem Republiku i prigrabim svu vlast za sebe?
Agripa: Udavio se u Tibru, nesretnika su pronašli ribari jutros.
Oktavijan: Šteta, šteta, kako su okrutni bogovi. Nedostajaće mi. U kakvom svetu živimo...
(Jug Francuske, XIII vek)
Kmet: Zašto da puštamo vlastelu da nam jebe žene? Zar je to pravedno? Zar oni da nam prave decu ženama, pa da ih vraćaju da ih mi hranimo i podižemo?
... sutra je na glavnom gradskom trgu obešen opasan razbojnik.
(Suđenje Galileju)
Kardinal: Tvrditi da se Zemlja okreće oko Sunca podjednako je pogrešno kao tvrditi da Isus nije rodila devica! (Pokazuje sprave za mučenje.) Ti si, dragi moj, bio lekar, shvataš efekat ovoga na živo meso. Da li je istina da su tvoje priče protiv učenja Svete Majke Crkve čiste laži i zlonamerne klevete sa ciljom unošenja razdora? Đavo te je zaveo, zar ne?
(Saslušanje prosovojetskih izdajnika posle rata)
Islednik: Juče si pred narodom rekao živeli Tito i Staljin... Ć,ć,ć... Prvoborac tako da izda svoju zemlju i druga Tita. I Partiju si zaboravio, antidržavni elementu!
Optuženi: Ali prekjuče ste i Vi vikali isto.
Islednik: Pet godina. Prekjuče je bilo prekjuče, danas je danas.
(Poplave u Srbiji)
Klinac, 18 godina: Kevo, slomio sam se, daj jedno pivo, ceo dan punim džakove...
(zvrrrr na vratima, ulaze panduri)
Hajde sine sa nama, vidim da si dizao paniku i govorio protiv Vučitelja... Neće da može nekažnjeno, mora red da se zna!
Onaj koji govori ono što drugi ne smeju.
U svetu komformista i pičkica, ovakve osobe su one koje utiču na druge, prave mišljenja i oblikuju ponašanje. Zavisno od nastupa, masa ih izdiže na prestol ili ih potpuno izopštava iz društva i etiketira kao izrode.
- Drage moje ovčice, pripadnice stada mog...Sutra obavezno da dovedete decu na krštenje!
- Molim?! Šta obavezno?
- Da ih dovedete sutra, to sam rekao...
- Ko si, bre, ti da naređuješ?
- Ja? Pop ovog sela.
- Pa, pope-lopove, moju decu nećeš na silu da krstiš. Kada odrastu i budu sposobna da sama odluče, onda nek' se krste, ako 'oće. A tebi bi bilo bolje da radiš neki koristan posao, nego što jebeš u nezdrav mozak ove hipnotisane debile!
- ...(đavo uš'o u njega)
==========
- Je l' ste se fino smestili? Je l' vam udobno? A?
- Ovaaaj, pa jeste...
- Baš je dobro...
- Dobro je...ima i TV...
- Bogami, gospoja, da vam pravo kažem - nije mi udobno! Prvo što su me oni pede... pardon, federi, celu noć boli u dupe. Drugo, soba nije uopšte očišćena, a ni TV ne radi kako treba. 'Fata jedino neki jemenski porno-kanal. Sve u svemu, govno od hotela i usluge. Tačnije, govnurda! Nadam se da sam bio jasan!
- ...
- Pa, sad kad reče, i meni smeta malo onaj krevet...
- ...a i TV je kršina...
- ...da, gospođice, nismo ni mi zadovoljno hotelom, kao i gospodin...
==========
Profesor: Deco, da vam ispričam jedan vic. Dođe puž u prodavnicu i kaže: "Daćete mi kremu za sunčanje."
...
- AHAHAHA...Profesore, sabili ste!
- ahahahaha, odlično!
- ah ah aaaaa
- Profesore...profo! Vic je gluplji i od tvog načina predavanja. Premašio si sam sebe.
Pre bih se 300 puta smejao kad Čarli Čaplin udari nekoga nogom u guzicu, nego da slušam tvoje bedne pokušaje humora. Care, ne smaraj me više! Dogovoreno?
...
- (svi u sebi): Napokon da mu neko kaže. Svaki čas smara, smarač jebeni!
Jako opasna rečenica sa skrivenim značenjem. U većini slučajeva ne znači ništa dobro.
Fala bogu ova moja dobila dozvolu. Sada mogu ko čovek da se opustim i popijem, ima ko da vozi. Dobru rakiju ima kum, a i onih nekoliko piva je posle klope je bas leglo. Ali brate kumova seša je praznik za oči. Dobar minić nema šta. Sela, prekrstila noge i samo gužva vevericu.
Jbte ova moja kao da ne vidi crveno. E sad kad nisam dobio srčku, prodje kroz raskrsnicu nije ni trepnula.
-Ovo misli on.
Koji me đavo terao da položim za auto. Kao da je flašu prvi put u životu video. A i onoj kumovoj sestri njbću se majke samo kada je vidim. Obukla dopičnjak i crne čarape i samo se namešta. Svaka dva minuta prekršta noge. Ovom mom samo oči i ona stvar što nisu ispale.Oni će mene da zajebavaju. Ona da mi kaže da sam se malo ubucila, a ovaj skot umro od smeha. Samo da dođemo kući idu mu muda u mengele.
-Ovo misli ona.
Ej Šumaher, a onaj semafor?
Koji semafor?
- Po pogledu koji mu je uputila znao da je bolje da ćuti.
Sada više nije važno. - reče ona.
...................................................................................................................
Kume proveli smo se do jaja. Cirka, cave svaka ti čast gde si me vodio, još samo kada bi stao da se ispraznim. Pući ću.
Izdrži još malo kume za pet minuta smo kod tebe kući.
Stani kume inače je gotovo.
Gde da ti stanem, nasred smo Terazija, a eno i pandura. Ako nas zaustave i otvorim prozor oni će da se napiju kako ovde bazdi na rakiju. Stisni zube kume. Izdrži.
Evo kume stigli smo. Trči kući, vidimo se.
Sada vise nije važno. A ti smisli kako ćeš ženi da objasniš mokro sedište.
Ti nisi normalan. Treba da vozim taštu i tasta u banju a ona voli da sedne napred.
Hmmmm... Da, da... Tako, dakle, stoje stvari? Danas si razočaran skoro svim i svačim, u kurcu si nekom, još malo pa totalnom, pa širiš negativan vajb kao pčele polen. Simpatično je to, simpatično. Mislim, žalim slučaj i saosećam sa tobom, sve je to normalno i svako ko se iole smatra humanoidom prođe kroz to u nekom trenutku svog ovozemaljskog života. Neko i po par desetina puta, ako ćemo da budemo pošteni u preraspodeli bolnog bremena.
Ne znam kako da ti pomognem, stvarno ne znam. Ne, nije za poželeti tvoje trenutno psihičko stanje. Ne bih te čak ni poslao na posmatranje, da tokom psihoanalize tvojih misli, mladi psihići ne bi, kojim slučajem, pošandrcali. Jeste, sad te poprckujem malo, ali šta ću kada si savršen materijal za to. Ne, nije lepo, ali ovakav dril je sasvim na mestu, jer od nas stvara bolje ljude. Ja sam kroz slične dril seanse već prolazio i, kao što možeš videti, ništa mi ne fali. Da, znam da je tek dva i trideset popodne i da mi je ovo treća šljivka, ali meni je danas slobodan dan i ja sam odlučio da ću da čiliram i uživam tokom celog dana. Pijem domaće, nikako stranjsko – takav mi je standard.
Da, da - svakako: zbog ovakvih kao što sam ja i jesmo u kurcu kakvom jesmo. Jeste, jeste - takoe! Vidiš kako ti sve znaš, kao prava 'čelica Maja Marijana. Murš, bre i sikter pride! Nisam na radnom mestu da bi mi pridikovao. U svome sam domu i rešio sam da ovaj resto od plate iskoristim kako treba - za svoj pležir. Ćef mi je, eto, da uživam u plodovima svoga rada. Uostalom, ti si došao kod mene i krenuo da mi jadikuješ kako ne jebeš. Dobro, dobro, Džeremi, izvini - znam da jebeš. Možda ne ženske, ali mene sada sigurno jebeš u mozak, penetriraš mi u psihu samo tako.
Dobro, bre, čoveče - koji je tebi đavo? Ti se non-stop nešto žališ, non-stop nešto kukaš, non-stop sliniš kao neka trinaestogodišnja tinejdžerka koju je simpatija iskulirala kao da i ne postoji. Da te neko ko te ne zna vidi tako skrušenog, pomislio bi (o, mučenik) da su sve muke sveta na tvojim plećima. Oplakuješ sudbu kletu što je tebi podelila loše karte i što su se nebesa urotila protiv tebe i što ti svi rade iza leđa. To je zato što si ti tako jebeno bitan i mrze te jer si tako kul.
Hej, hej - ja tvoju švecu pominjao nisam, te stoga ni ti moju staru da nisi uzimao u usta, da ti ne bih zavalio jednu roditeljsku šamarčinu sada, jes' čuo? Ne treba mi tvoje izvinjenje, budalo, već mi treba da zaćutiš i da pokušaš da obradiš barem deo ovih informacija koje ti pružam. Svestan sam da je to nemoguće, ali moram da pokušam. Ne, ne govorim ja da si ti debil, već da se ponašaš tako. Jao, izvini što nemam obzira prema tebi i tvom trenutnom "u kurcu sam strašnom" stanju.
Ti bi voleo da si se rodio u vremenu kada svet nije bio u ovakvom šitu ili kada barem ova zemlja nije bila u ovakvom sjebivitisu? Nema da brineš, sa' ću da u "Večernjim novostima" u rubrici „Pisma čitalaca“, ostavim tekst sa tvojom žalopojkom, a Marti i profesor će doći da ti pomognu čim ga pročitaju u toku nedeljnog popodnevnog čaja, kada inače prelistavaju stare novine.
Kakav razlog? Čekaj, čekaj! Ti 'oćeš da kažeš da je nekada bilo razloga što je sve sjebano, a sada je sve sjebano samo sjebanosti radi? Na kojim si ti drogama? Vidi, svet nikada i nije bio sjeban sa razlogom. Sve je to do ljudi koji imaju potrebu da u svemu sjebanom pronalaze neki razlog koji opravdava lošu situaciju. Kada jednoga dana budemo proživljavali zombi apokalipsu, sigurno je da nećemo tražiti razlog zbog čega mrtvi ne ostaju mrtvi, već ćemo pokušavati da na kraju dana sačuvamo glave na ramenima.
Šta to znači? To znači, brajko moj, da je ceo jebeni ljudski rod oduvek bio u nekim sranjima, bilo većim, bilo manjim. Oduvek se sve svodilo na očuvanje glave na ramenima na kraju jednog i na početku drugog dana. Radiš, znojiš se, krvariš, dobiješ kintu, platiš šta imaš i onda dođeš doma, otvoriš pivo i uživaš u onom prvom, najhladnijem gutljaju, najlepšem od svih. Izgaraćeš na dva posla da bi skupio kintu za dažbine i za vraćanje jebenog kredita (jeb'o ti dan kad si se opek'o i uzeo ga) sada, a sutra, kada skineš tu bedu sa vrata ćeš moći da malo odahneš. Kažem "malo", jer odmora nikada dosta, a obaveze i računi pritiskaju sa svih strana. Sutradan će situacija biti još gora, pa će neki likus koji se vratio iz mrtvih pokušati da te gricne.
Znam, jeb'o me Romero da me jebe - neka. Bolje i da me on jebe nego da budem patetični, cinični nihilista koji kuka. Da, govorim o tebi. Što? Pa, zato što si veoma naporan i zato što mi kvariš auru i unosiš sivilo u toplinu doma moga. Od te tvoje životne epopeje dobijam dijareju. Sam sebi si iskopao raku uzimanjem kredita; daske za sanduk si sastavio onda kada si rešio da finansiraš onu malu sisatu i sve njene hirove, 'mesto da si lepo uložio u svoju budućnost. U sanduk si legao onog trenutka kada si pomislio da si mnogo jak, pa si počeo da se bahanališeš svojim odnosom prema drugima – spalio si većinu mostova iza sebe bez da si zastao i razmislio makar na tren. Ekseri u tvom kovčegu bili su svi oni događaji koji su usledili od kada si dobio voljno od svoje drage, kada je kinta presušila i kada si ostao bez šljake – kada si bukvalno sam sebi postavljao nogu i samog sebe degradirao.
Zato te molim, ljudski te molim, da me poštediš svog daljeg prisustva u mojoj bližoj okolini, od sada pa nadalje, na neodređeno vreme. Ne mogu, brate, više da se zamaram sa tobom. Idi gledaj u sunce ili idi po uput, pa posle nastavi pravo do psihijatra - oni barem imaju naknadu za baktanje sa tvojom sortom, dok ja to radim na volonterskoj bazi. Da sam neki NVO-ovac, pa da i ima neke logike da to radim. Ovako - ne. Putuj, igumane - u svet vrli ti pohrli. Pusti mene, ubogog mediokriteta jajarskog, da uživam onako kako mislim da treba. Sajonara!
popularno mesto za pravljenje sedeljki penzionera, koje je opasno ugrozilo nekad najpopularnije mesto - pijac. Uglavnom su prisutni u čekaonici pre dolaska lekara i sestara, a odu do kraja smene, da spreme ručak. U selima se vrate opet pa budu tamo, dok ne dođe vreme da se napoje svinje. Teme razgovora su brojne - visok pritisak, bol ispod desne sise, aktuelne seosko-čaršijske priče, niske penzije i kriza u državi i najglasnija tema - bahatost mladih koji nemaju obzira prema njima starima, pa ih ne puštaju preko reda. Ukoliko zaskoče nekog slučajnog prolaznika, koji je došao da se zaista leči, isti će biti obogaćen za jednu životnu priču.
Ambulanta, 05.53h
Baba Cica: E, Maro, otkud ti kod doktora. Šta ti je jadna ne bila?
Baba Mara: Joj, ćuti, grom te ubio. Ništa nisam jela od sinoć. Došla da doktor vidi, da nije želudac. Šta je sa tobom?
Baba Cica: Ma, pritisak, jado moja, pritisak.
Baba Mara: Pa jel piješ leke?
Baba Cica: Ma, pijem kiselu, ne verujem onom doktoru od juče, danas radi ovaj drugi, možda on potvrdi da je bolja kisela, nego lekovi. O, evo i Mile. Pa, Milo, jadan ne bio, što ćeš ti ovde i danas.
Deda Milo: Joj, oslabio mi nešto vid, evo i vas jedva nazirem. Da nisi progovorila, mislio bih da je brkati Čeda opet došao, ne naneo ga đavo i danas ovde.
Baba Mara: Pa gde su ti naočare, Milo?
Deda Milo: A, ja... Ja zaboravio da ih stavim. Eto, šta je starost dame moje, zaboravi čovek. Al da ipak izmerim pritisak kad sam tu. Možda mi je skočio, pa da ne dolazim džaba opet. Ču li ste da uhapsiše Mladića?
Obe babe: Čusmo, čusmo. Neće nama penzije biti ni za život. Jujuju, grdni smo li, šta dočekasmo u ovoj starosti.
Baba Mara: Vide onu lepojku, što sedi kraj vrata, prva je došla, da ne bi slučajno bila posle nas.
Baba Cica (na sav glas): Odvratna je ova omladina. Ni kulture, ni vaspitanja. Mi starci možemo da crknemo. Pokopali bi nas na smetlište. Bog zna ko ih je vaspitavao. Sve bih ja to prvo po dupetima izlupala, pa onda naučila da poštuju starije. Neka, neka, biće i oni jednom stari. Pa će im se njihovi unuci rugati.
Doktor otpočinje smenu, poziva devojku da uđe, u međuvremenu stiže i brkati Čeda...
Ljudsko poimanje pravde uvek je bilo suprotno stvarnim zakonima prirode. Pravda po ljudskom shvatanju u osnovi se odnosi na reciprocitet, toliko sam dao očekujem toliko i nazad. Ali malo morgen rođaci.
Ćovek umro od srčanog udara jer nije popio tabletu na vreme, dolazi kod Boga.
Bog: Milisav Simović?
Milisav: Jeste i imam primedbu gospodine Bože.
Bog: Još jedan sa primedbom, ajde okini.
Milisav: Ovako, ceo život sam gradio, radio, štedeo paru na paru, jeo koske i kačamak, pušio najgoru krdžu i šta sam uštedeo? Ništa! Al nije ni bitno. Elem, hteo sam da kažem sledeće: Tog dana kad sam umro, čitavo jutro sam spašavao neke prasce iz reke što pobegoše komšiji pa uleteše u Moravu. Popodne sam unucima uradio domaće zadatke, a uveče opremio babu i dao sinu celu penziju da ga žena ne tuče. I jebeš ga zaboravim to da popijem. Hoću da kažem, dobar sam čovek Bože, što me uze zbog te jedne tablete, nije fer?
Bog: Isuse čuješ li ovoga?
Isus: Jašta.
Bog: Vidi Milisave, stalno mi dolaze slični tebi. Jel tebi doktor rekao da redovno piješ tablete inače cvrc?
Milisav: Jeste, ali sam mislio...
Bog: To što si ti mislio možeš da okačiš Đavolu o rog.
Milisav: Slušaj Bože, što si tolko jajo, ako sam bio OK lik jel ne možeš da mi oprostiš jednu jebenu omašku?
Bog: Aman čoveče tako sistem funkcioniše. Ako staviš tukidida pod motornu testeru on ode. Nema odstupanja. To što si ti dobar čovek nema veze sa obavezama koje treba da ispuniš. Šta si ih bre ti Isuse učio tamo?!
Isus: Pa ja krenuo po nekim crkvama fazoni i tipa dođe neki lik Juda i donese neke džidže i fazon krenemo neke tripove da im prodajemo, ma ludilo bilo.
Bog: facepalm Slušaj Milisave, sad će tebe malo čika Đavo da prevaspita, pa ćemo posle da vidimo. A ti Isuse da se spremiš i kaldrmu pod noge pa na Zemlju.
Isus: Joj koja smorina, nema Jude više, aj sledeći vek ću.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.