Omiljena disciplina pojedinih reditelja koja odlične knjige pretvara u loše, loše u bestselere, radoznalu decu u debile, a dosadnu u preduzimljive ljude koji imaju pametnija posla nego da čitanjem klasika nabacuju dioptriju.

Medijsko napumpavanje "običnih" stvari koje se koriste u svakodnevnici. Ove proizvode možete kupiti u prodavnici preko puta samo pod drugim imenima.

Težak kašalj, šlajmarski.

Ne, nisam mislio na Imlekovo mleko, mislio sam na ovu činiju. Kontam da je činija bila pravljena po ruskom standardu jer je prosto neuništiva, hiljadu puta mi je padala a do dan danas je čitava. Činija iz koje sam prvi put jeo puding, i nikad ni jedan puding neće biti dobar kao puding iz moje kravice. Činija moja kravica ima i mlađeg brata, šolju kravicu, iz koje sam pio čaj kada sam bio bolestan. Kinder lada nam je dala ovu neuništivu stvar koju i sada žene koriste kao mericu.

đavolja biljka (lat. datura inoxia, datura stramonium)

Onaj ogromni stvor koji vas budi grebuckanjem po vratima da biste ga nahranili. Čim oči otvorite on vam donosi lopticu a vi je brzinski bacite što dalje možete i zatvorite vrata da možete nastaviti svoj divni san. Najveća maza na planeti je, dok sunce sija. Čim ga mjesec zamijeni, vaš dosadni priljepak se pretvara u monstruoznu avet; pa ako se desi da slučajno neko od vaših drugova zakorači prema ogradi, ta noćna mora se zaleti da kida i ruke i noge, pa izazove stampedo u uličici u kojoj obitavate. Zato ga i dalje volite. Priušti vam božanstvenu komediju u kasnim satima koju sa prozora možete pratiti dok pijuckate čaj pred spavanje.

Perverzni i prkosni sumadijski cvorak koji svojim stasom,glasom i iskrenom pesmom obara sa nogu brojne sojke po svadbama i ispracajima(mada je pitanje da li je to mozda i posledica cinjenice da neke od njih imaju probleme sa prosirenim venama na nogama).Nema tog kamiondzije niti ma kog drugog rafiniranog gospodina koji ne zna za motel na ibarskoj magistrali ovog kralja drumova i sirokih seoskih sokaka.Ovaj neizivljeni pastuv pred penzijom koga raja voli jer je cova cista srca i ponosna porekla danas predstavlja jednog od glavnih reakcionara na novi talas u Grandu.Kao stub underground turbo folka, nasa umetnicka velicina(kojoj fali 15-20cm visine da stane rame uz rame sa Milanom Mladenovicem) se u svom stvaralastvu detinjasto ali smelo pogirava sa simbolima svojih pesama, oslanjajuci se na dobro oprobane “kuku lele sudbino!” i “seoski svaler “ lajt motive.Time stvara privid primitivizma u svojim pesmama ali sa ciljem da samo izabranim,predodredjenim osobama prosledi skrivenu poruku o smislu bitisanja i nacinu dizanja duhovne revolucije.Era se ponekad i podvrgava analizi svojih snova (…nocas sam sanjao plavog slona …) kako bi pratio kreativne impulse koja mu salje njegova podsvest.

Ove posude su toliko iritirajće da se zapitate zašto su ih uopšte pravili ako nisu umeli da ih naprave kako treba... Koliko god da se trudite, na koju god stranu da je okrenete, nemoguće je da u svoju šolju sipate mleko, čaj ili kafu, a da vam pola ne iscuri niz jebenu džezvu ili šerpu sa spoljne strane.
Tada počinjete da psujete i oca i majku proizvođaču, dizajneru, a najviše Kinezu koji vam je na pijaci prodao đubre od posude i pitate se što su se uopšte napravili pametni pa zarezali mesto gde se sipa, kad tuda neće; aj' što ste pola isprosipali, nego ste uflekali tepih ili stolnjak, a najgore od svega i svoju garderobu...

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

To je ono sto narkoman kaze da pravi kad ga navataju sa kesom caura od maka.

One su zimogrožljive, one su tračare, one upravo idu sa ispijanja kafe s jednog na drugo mesto, one su predajnici i prenosnici, frau gabrijele, one su brižne, one misle jao samo rat da ne izbije, samo repetitor da nam ne padne na glavu, one lako zaplaču, one lako mrze, lako vole, lako zaborave, one čuvaju mačke, one šmrknu često, one traže šećer po komšilku, one imaju neku slamnatu kosu, one imaju probleme ženske prečesto, one piju čaj od nane, one su mršave, one su ispijene, one idu ulicom u veče i nestaju, gase se, sijalice sa bandera redom kada prođu, one idu prekštenih ruku ulicom, ruku sakrivenih u prsluk i idu i strepe i žure i ne znam kuda žure, ćerki žure, da joj odnesu margarin da ga razmazuje razmažena ćera ispod džema od letnjih večeri žudnih.

Malerisanje

Nekada davno, kada onlajn timske igre kao što je "Warcraft" nisu ni bile u planu, naša (i ne samo naša) siva emigracija je u dugim pohodima po belosvetskim, velegradskim ulicama tragala za mrvicama bilo kakve hrane, kako bi spojili jedan dan sa sledećim.

Bili su azilanti, begunci od režima (neki su to zaista i bili, a neki su se bogme malkice folirali), bez igde ikoga svoga da im pomogne, nisu znali jezik i nikoga nije briga za njih. "Eto vam", reći će im službenik zemlje u koju su pobegli, "evo vam ulica, mogućnosti su mnogobrojne." Ako posla i ima, kako ga naći? Kako se prehraniti.

Kockice šećera. Bele se kao biseri na ogrlici supruge lokalnog aristokrate, bogatuna. Primamljive su, tako bele i tako slatke. Stoje u posudi, samo čekaju da ih uzmeš i, umesto u kaficu ili čaj, sve strpaš u usta. Da tako prevariš stomak, da obmaneš sebe da nisi gladan.

Kockice šećera - samo neka ih u posudi bude. Makar samo jedna, ako već ne dve...

Ljudi prošli sito i rešeto ali ne i cediljku za čaj. Sve znaju, u sve se trpaju, da - sve oni razumeju. Imali ste sreće. Naleteli ste na prvu pomoć bez ambulantnih kola, nekoga ko će vam promeniti život svojim stavom o protivgradnim raketama i šljivama u Dobanovcima. Ova grupa ljudi terapira po kafićima, parkovima, kućama, na svim zamislivim, pa i nezamislivim mestima gde ste se obreli baš VI i što je najvažnije - svoje usluge naplaćuje jedino neuronima zaposednute žrtve koju treba, svakako, usmeriti ka pravom putu.
Sudeći po zabeleženim brojem slučajeva koji su se nakon sličnih terapija ubili skočivši sa prvog mosta, isekli vene u gradskom vc-u ili obesili o vodokotlić, zaključujemo da se ova profesija grana u više nivoa čineći neverovatan doprinos oblasti neuropsihijatrije i sudske medicine.

Sakriti svoju tamnu stranu.

Debela. Ne namjerava da prikoči.
Nema veze sa elektrikom.

Osnovni dorucak u vojsci

Koristiti preparate od kojih se mršavi tako što se dobije dijareja. Naravno, kilogrami se nakon odležane bolesti opet vrate.

Pića za mazohiste. Za razliku od pravog piva koje je ružno, al bar zna da sjedne, a možeš i da se napiješ, i prave kafe koja je ružna, ali zato daje volju za životom i razbuđuje, bezalkoholno pivo i kafa bez kofeina su samo ružni i ništa više. Čak mogu da bace čovjeka u depresiju, jer kad ih pijemo, bar se podsvjesno nadamo nekom efektu, a jedini im je efekat da ti se počne ići u WC.

Mala, kockasta etiketa, spojena kanapom za kesicu čaja. Služi za lako i jednostavno odstranjivanje iste iz šolje.