Oni postoje. Među nama su. I to niko drugi nego – studenti!
Ali… Radi se o posebnoj vrsti studenata. O studentima „korisnicima“ čitaonica. Konkretno, to su oni koji dođu u čitaonicu, ostave svoje stvari – i odu. I jednostavno ih više nema. I tu sada niko drugi ne može da sedne. Na stolu su uredno postavljene knjige, sveske i pribor za pisanje, ali njih nema. Samo zvrlji prazno mesto na kojem se savršeno može zamisliti živa i učeća osoba. Ali nje nema… Tu je samo praznina. Duh. Duh koji sedi i čita. Dok njegovo telo tamo negde ispija kafu i bezbrižno toroče o koječemu, on sedi i čuva mu mesto. A ti, otelotvoren i živ, stojiš tu i gledaš, i nemaš gde da sedneš.
Duha ne možeš da zamoliš da se pomeri, jer ga nema, ne možeš da sedneš na to mesto, jer ipak su tu te knjige koje kao da neko čita. Ostaje ti da se smoriš, da se nerviraš, da popizdiš. Možeš da počneš da se svađaš sa njima, ali uzalud… Samo će da ćute.
I na kraju, kada te slomi paradoksalnost cele situacije, i ti ćeš, iznemogao, da ostaviš svoje stvari na jedinom slobodnom mestu u čitaonici (sa stolicom s tri noge) koje si upravo primetio, i polako ćeš izaći napolje… na pljugu, da se smiriš… A ironija će doći po svoje, jer će konačno, i iza tebe da ostane – samo duh.
Braća bluz, prohujalo bez ičega, dva drugara, dobra, stara, pristojni nejebači, neprimetni zatvarači za tegle, tri za dinar, prišaptavači, utišivači, štipaljke izgrebane izbledele šerpa plave boje bez jednog kraka mada feder se drži, još navoj života oće, živa duša još da štipne za vetrovitih dana, vugneš tim zapinjačem vrata još zime šesetpete dole, dole, tiše, tiše, u podrumu dečki spavaju kao sivi hrčki koje niko ne vidi osim oka žutog, maslačkovog, samoće, gumeni dio na vrhu pritiskača postojan, ćutljiv, ddr njemačka a radi li poso, radi, il ne radi, svejedno, niko to ne ceni.
Tandem sredine ili neprepoznatog kvaliteta, ko će to znati,
nikada nećemo znati vredelo li je nešto u zoranu i goranu i milanu koji je dolazio četvrtkom na hrastovom stablu da donese večernje novosti da stavi pod dupe gledajući večiti duel Sušica - Arsenal i da gricne životuljak umotan u smotuljak još jednog dana svetiljke već gore.
Zdravi jesu i dobri i sve al ne vrijedi deco moja takva smo zemlja uništiše ovaj narod svako se sad vata za korijander, đumbir, kurkumu sa onim frizurama ćubastim pederskim i bradurinama a ti peršune nosi karirane košulje preširoke i ti celere farmerke koje nisu plitke: rod devedestreća, rumuni donosili u vršac, a prolazi život i bele rade, cvetaju lepi čoveci i zumbuli al u tu baštu nema cvet koji se Gvozden zove.
Reko mi čovek, on to zna, on je znalac, on to zna u pičku materinu zna, on sve zna, reko mi, kaže, višnja ti stoput zdravija od aronije i onog drugog, kako beše, brusnice al kurac, to je samo bijedna višnja, nije in, nije novo, nije istok promoviso, jebeni sok od višnje domaći što ostane svake godine i uvati vr a stari se dere: niko ovaj sok ne pije samo ja, ni kruške ne jedete, samo ja, ni poljski klozet ne koristite, samo ja, zašto ne pijete ovaj sok nego oćete kupovni nektar djeco moja, ćeri moje anđelije, zato što ćale imaš loš marketing, mirišeš na merima sapun i brion, gajiš titov veles u bašti, računaš kad se pale jeftine tufne na loncu, i sanjaš pihtije, kasno pališ ko i tvoja kola, i nisi čuo za Belog, e to je višnja, to si ti, zastareli preganjač u upitnom motoru, višak od tehnološkog viška pa ono na dnu ostalo sa večite dve godine do penzije ahilovo-kornjačinog paradoksa a traži se novo nešto, razumeš? Ne razumeš, ko te jebe, upiši kurs kod Istoka, nije kasno, ko želi taj i može, budi kopirajter sa mašinskim mozgom, guraj kvadrat gigine glave u trouglastu rupicu liberalnog kapitalizma, budi osijedeli pripravnik kod Nataše PR manegera probuđenog seksualnog nagona pa kanalisanog u jebanje keve svima nižim od nje, samo treba volje i kez belih zuba i dobra organizacija. I protestanska radna etika
Ima nade za peršun i celer, ima, samo ako odrade ribrending, već su se malo izvukli može se reći, dva tri teksta u blic ženi, lisi, leni i reklama na pornhubu pored vuka jeremisa i opala, ješće švaba i naš celer, peršunom će kapiju da kiti kad se Grunvilda bude udavala za kompatibilnog rumenoga prasca njemačkoga Ahmeta.
Lokalna kafana, u kojoj je cuga najjeftinija, dok iz pozadine neki polupijani ciga na harmonici ili na nekoj dotrajaloj kvaijaturi, svira poslednje hitove Saleta Popovica i grand parade,a prati ga pevaljka koja u isto vreme peva, sluzi goste i riba sank i podove pa se vrlo cesto moze, umesto stihova pesme, cuti narudzbina tipa "Stizu cetiri piva za Stevu".
Pricaju dva druga:
- Gde si bio za vikend?
- Ma bili do Mice u bifeu, jeftina cuga, ziva svirka sve na mestu, a i Mica je prava milfara pa ima sta i da se vidi....
- Jel opet svirao Laza Cigan na na onom svom metalofonu od klavijature?
- Nego sta, eeee to ti je pravi Hram Kulture.....
Duhavit način opisivanja situacije, događaja ili nekog kulturnog proizvoda (film, knjiga, album...) koji bi trebali imati nekog smisla, ali nam se čini da ili nemaju ama baš nikakvog smisla, ili smo mi "glupi da to shvatimo". Koristi se uglavnom na ijekavskom području, Republika Srpska i Crna Gora.
- I valja li ta knjiga čemu?
- Ma niđe veze, bolan, nemoj džaba gubit vrijeme na nju, zajebo sam se što sam je uopšte čitao!
- Meni su svi rekli da je odlična...
- E jebi ga, onda sam ja glup, kažem ti, niđe veze knjiga, glupost živa...P.S. Da biste stvarno skapirali šta znači "niđe veze", obavezno pogledajte priloženi video klip.
Živi život praznim plućima. Nema poroke. Spava, radi, jede, sere i piša. Čak se ni ne drogira. Potrošio baterije.
A bio je mangup, švaler.
Ne priča o prošlosti i ne kurči se sjećanjima pred klincima.
Ostale su mu samo osnovne funkcije.
Ko ga nije lično kao takvog doživio, nikad neće povjerovati da je ikada bio faca.
Kao današnji tinejdžer što ne vjeruje da je Nokia 3310 najbolji fon.
"Vidiš Miku-spomenika sine. Taj ti je bio švaler svog vremena. Priča se da je plodio 33% ženskog pučanstva u našem bloku, a i šire. Inače jako dobar prijatelj tvoje majke."
-"Čika-Mika-statista? Ma daj ćale, on samo živi. Ne vjerujem. Nikada."
"Ako te ja lažem, laže te i otac. Živa istina. Samo se vratio na fabrička podešavanja."
Obavezan deo nameštaja na svakoj žurci, rođendanu ili u sličnim prilikama. Grupa mladića - paćenika karakterističnih po tome što stoje sa strane - obično uz neki slobodan zid - ćutke cirkaju svoje piće i bledo posmatraju ostale prisutne koji, za razliku od njih, te večeri ŽELE, HOĆE i MOGU da (se) JEBU. Čak i kada se dovoljno napiju da skupe hrabrost da urade nešto zdravo za sebe i svoje telo, ovi specifični kibiceri života su se već previše navikli na gorepomenuti zid pa ostaju uz njega dok ih neko ( najčešće jadni domaćin ) sa istog ne sastruže.
- 'Ajmo tebra u akciju malo! Vidi, bre, kako nas gledaju ove dve crnke - pa to je gre'ota živa...
- Neka, drugar. Ostaću još malo ovde dok ne popijem ovo pivo pa ću...
- Nezavisni posmatrač, a? Ok, brate. Gledaj onda kako sad to radi pravi 'osvajač'...!Pa šta i ako ga na kraju ispuši?! On je bar zaslužio titulu ČOVEKA!
Gost na slavi/žurci tokom pandemije.
- Kako ćemo ako bane policija?
- Opusti se, neće niko prijaviti od komšija, niko nije valjda toliko govno...
- A dobro, a šta ako...
- Onda se zavuci gore na spratu iza kreveta, ne bi te niko video osim ako se baš ne priđe... da se Ana Frank tamo sakrila, možda bi i dalje bila živa.
Na žalost umro. Sve zavisi od načina na koji se to saopšti.
Tetka da si ti živa i zdrava, daleko bilo čika Mile, znaš onaj fini dekica je preminuo.
E, ljudi znate šta ima novo? Mile prn'o u čabar.
Onaj što nam bušio lopte kad smo bili klinci. Da, Taj.
Jebi ga, žao mi čoveka.
Ma i meni je.
Aj'd sipaj onda po jednu za pokoj duše.
Fin način da vam neko kaže da je beba debela.
Jaoj komšija , što ti je beba ovaj, napredna !
Jeste komšo , i napredna i nazadna.
Kako nazadna?
Pa vidiš komšo kolku guzu ima. Cepa 700 ml "Aptamila" i kaša kolko oćeš! Ljubi je taja, sa par godina ima zajedno kilo pečenja da ubijamo...
Ako komšo , nek ti je beba živa i zdrava.
Rezime bezazlenog gušta. Nije bilo preke potrebe, al' što da ne.
- Zašto si me lupio po dupetu?!?
- Pa čisto ono, tek da se nešto čuje za vreme seksa, a i nisam bio siguran jesi li živa.
--------------------------------------------------
- Pitanje za premijera, Enjedan televizija. Zašto stajete u odbranu onih koji su očigledno krivi za rušenje jednog dela grada?
- Nije da mi iko išta može, pa čisto ono.
Prle i Tihi Jugoslovenske vojske u otadžbini, heroji otpora fašističkoj okupaciji i komunističkom totalitarizmu, stradali u borbi protiv nadmoćnog neprijatelja, oklevetani, ispljuvani, gurnuti u zapećak istorije, junaci koji još čekaju da se nađe režiser dostojan njihovih poduhvata.
Nad Kraljevom živa vatra seva,
Da vidimo kog četnika nema!
Nema Sime, nema ni Deroka,
To su Draži dva najbolja momka.
Našeg Simu ubili su Nemci,
Presekli ga mitraljeski meci.
Tako Simo, tako mili sine,
Tako Srbin za slobodu gine!(pesma se peva na melodiju partizanske "Mila majko budi me u zoru...")
Sindrom majki koje uvek dižu u nebesa čedo odbeglo iz porodičnog gnezda u potrazi za slađim i lakšim životom. Koliko god joj drugi sin (ili ćerka) bio dobar, sin iz inostranstva je uvek bolji, vredniji, poslušniji, pažljiviji,... Ne uzima se u obzir činjenica da je sve odjebao i da ga ne zanima niko živi iz njegove rodne grude.
-Šta se samo drcaš na mene, eh da mi je tu Jovan!!!
-Šta da ti je tu Jovan, taj i ne zna da si živa!
-On se nikad ne dere.
-Pa kad ne mora da te trpi ni dva dana godisnje!
Stadijum zahvalnosti/divljenja u kojem si spreman da odbaciš sveca kojeg su ti nametnuli tradicija i đedovi, i slaviš sveca sa imenom spasitelja ti. Ili u slučaju da ti se spasitelj zove recimo Krstivoje, onda samo negde umetni, ko ga jebe.
-Daj dinar, živa ti deca pls?
-Evo staramajko.
-Hvala ti sine živ bijo dece imo deca dabogda zdrava bila slaviću te umesto krsne slave!!1
-Hvala staramajko, ne moraš da me slaviš, a dece ne mogu da imam, sterilan sam...
-Će sredimo i tu gerilu sine ko joj jeben mater!
Onu strana brda koja je osunčana tokom celog dana, naš narod zove prisoja. Za razliku od osoje, ona je pod uticajem našeg toliko voljenog sunca, poprimila takve karakteristike koje su upravo ono što čovek prvo pomisli kada mu spomenete prirodnu idilu. To je uglavnom proplanak okružen brojnim listopadnim drvećem poput breze, hrasta, bukve, javora... Prepun raznobojnog, mirisnog cveća i najzelenije, najmekše trave u koju bi se čovek uvaljao, ušuškao i spavao kao u devojačkom krilu. Okupan vrelim letnjim suncem, i istovremeno osvežen povetarcem koji na proplanak izbija noseći svežinu koju je pokupio milujući nežne vlati trave, šumsko lišće, i mirisne behare, svaki živi stvor oseća svu ljubav naše majke prirode. To je mesto koje nekom iskonskom snagom vuče ka sebi sva živa bića, nesebično dajući neku okrepljujuću prijatnost i preko potreban duševni mir. To mesto smiruje, opušta i istovremeno puni nekom unutrašnjom snagom koja toliko naliči na plamen ljubavi i strasti.
Nju poseću srne, srndaći, raspevane ptice, umilni zečići i lukave lije. Ali i jedan mladi momak goneći svoje malo, belo stado. Šta on zapravo radi tu? Vodi ovce na ispašu i da odspava? Ne, on je tu došao privučen pesmom. Umilnom pesmom koja dolazi iz prelepog, belog grla, rumene, plavooke pastirice. Prilazi joj da zajedno pevaju na prisoji, tom jedinstvenom čudu prirode.
Stari Miroljub ulazi u dvorište, suče brke i podiže šešir u znak pozdrava.
''Pele, druže stari, Miro, kako ste, šta radite?''
''Evo, kao što vidiš, ugrabili malo slobodnog vremena da uživamo. Ti, kako su ti kući, šta radi tvoja mala Milica?''
''Eno je gore na prisoji, oterala ovce malo da me odmeni. Bole stare kosti.''
''Stvarno, i moj Jovan je otišao tamo, kaže, da se podseti kako je kao dete uživao pre nego što je otišao u grad u školu.''
U jednom trenutku, dok su se prisećali kako su oni, dok su bili mladi, čili i veseli odlazili na prisoju da obavljaju jedan od težih seljačkih poslova, poskočiše i porušiše sve sa stola otrčavši uzbrdo.
''Brže Miroljube, postaćemo dede pre vremena.''
''Kuku, ima da pukne bruka po čaršiji.''
Za to vreme, na Mirinom licu se pomaljao zagonetni osmeh koji kao da joj je podmlađivao odveć izborano lice.
''E, moj Pele, pusti decu na miru. Zar si zaboravio kako smo mi zajedno pevali, čuvajući ovce na prisoji.''
Naime reč je o stereotipu male sredine. Dovoljno je da par besposličara vidi
prvog uličnog nesrećnika i da o njemu rodi legendu koja ce da živi u našim srcima i sećanjima bar 20 godina .
Dakle potrebni sastojci : Čovek je završio neki višu , ili stručnu srednju školu , Imao je prosečan posao i neki prosečnu platu a onda je odjednom prsao s mozgom .
A: haha vidi Jova kakva prsotina!!!!
B: Ne mlati kad pojma nemaš , Jovo je ziva legenda grada . Jedan od retkih u svojoj struci . Završio je dva fakulteta i "Marksizam" ako se to računa , pričao je 4 jezika još 2 nabadao i onda odjednom je poludio.
A: (zevajući , sa nevericom na licu, hvatajuci se za glavu osoba konstatuje ) NE SERI (a zatim prvom prilikom ispriča nekom sledećem prolazniku praveci se pametan kao i njegov ortak B.)
Nusprodukt,valjda fermentacije mlijeka,uglavnom nalazi se po površini mlijeka pa se skida kašikom.Veoma popularan u Bosni i Hercegovini,gdje ga stavljaju na sve,i slano i slatko.Paprike sa kajmakom,ćevapi sa kajmakom,sve sa kajmakom,marmelada sa kajmakom...
ISTINA ŽIVA:
Poslije rata,među NATO vojnicima je postao popularan kajmak.I dođe jednom vojnik na pijacu da kupi teglu kajmaka.Da on onoj babi 20 dolara da plati ,a baba će njemu,prvi put vidjevši dolare:-Da ti mene,sinko,nećeš zajebat'?
-Onaj vojnik nako zbunjeno odgovori:-NE,NE ZA JEBAT...TO ZA KAJMAK...
= ni (u)pola strasno, ni (u)pola steta.
napomena:
pri izgovoru zvuci kao jedna rec!
Poplavila mi masina celi stan dok sam bila napolju, al ni po' jada to, nego sam i komsijama ispod poplavila! Plafon samo sto im se ne sruci na glave!!
Ni po'jada sto se nejavlja, nego sto ne znam da'l je ziva!
Davanje do znanja nekome da si bolji od njega u svakoj igri.
1. Brate gde ćeš s' lopatom na bager,Bog sam u ovom pes-u ?
2. Ne kurči se šabane,ovo sam poslednji put igrao sa mojom babom Radicom dok je bila živa.Batali ovo,ae dođi na Nid for spid da te razbuncam !
1. Ae bre babune ne pali se i tamo ću da te karam.
Kad svi pričaju o istom ku*cu, a niko ga direktno ne pominje.
Ž1: I? Kakav je?
Ž2: Auuu, predobar!
Ž1: Je l' velik?
Ž2: Ogroman!
Ž1: Širok?
Ž2: Aha..
Ž1: Je l' mogo da stane?
Ž2: Jaoj jedva..Muka živa! Morali smo preko terase da ga ubacimo. Ali sva garderoba moze da mi stane, čak ima i deo za cipele i tašne! Za razliku od prošlog, ovaj orman vredi svaku paru.
Onaj koji posle dve ćerke dobije i treću!
Predanje kaže da majstori imaju i sina i ćerku,švaleri imaju dve ćerke,a velemajstori tri ćerke.
Samo velemajstori mogu napraviti rupu u rupi,tri puta za redom.
Het-trik,rekli bi fudbalski komentatori.
Postoji i narodna izreka za onoga sa dve i više ćerki:
Ceo život će samo za tampone raditi.
Pera dobio treću ćerku,kum Đoka ga zavitlava:
Đoka:-E jebo ga ti kume,pa i na lutriji svaka treća dobija,a ti i treće pa žensko?!?
Pera:-Ma nek je ona meni živa i zdrava!
Đoka:-Više sreće u sledećem izvlačenju,ajd u zdravlje!
Pera:-Lako je kume napraviti sina,treba biti velemajstor pa napraviti rupu u rupi.Ajd u zdravlje!
-Radi pojedinih crnogorskih velemajstora Marta Keler je postala poznata kao Virdžina iz istoimenog filma.
