Trip kod starijih ljude gde oni uvrte sebi ponekad u glavu da su Staljin, Čerčil, Madona ili Bata Živojinović.
Kod mog dede to izgleda otprilike ovako:
Ponedeljak - Staljin - diktator
-Sve bih ja ove lopove u Sibir posl'o!
Utorak - Boško Buha - bombaš
-Kako bih ja lepo uleteo u skupštinu sa jednom ''kragujevačkom kruškicom''!
Sreda - Mojsije - pretvara štap u zmiju
-Aaaa....bežiteeee, zmijaaaa!
-Deda, to je samo tvoj štap!
-E jebiga...izvini, ne vidim dobro danas...
Četvrtak - Tarabić - prorok
-Ovu noć nema da preživim...sutra vam deco, umirem!
Petak - Koštunica - neobavešten
-E znate da je bio zemljotres u Kraljevu, malopre sam čito u novinama!
-Deda, to je bilo pre dve nedelje...
-Nisam obavešten...
Subota - Velja Ilić - sa demonstracija
-Dobar dan! Jel ono vaš deda blokira saobraćaj tamo, leg'o na sred puta i ne mrda!
Nedelja - Branko Ćopić
-Jebem ti ovakav život, odoh lepo ko čovek da se bacim s mosta!
Egzistencijalno obezbeđeni tupikurejci. Pretenciozne drkadžije koje uživaju da dođu na lokalne radio i televizijske stanice i kenjaju o omiljenim srpskim temama: teorijama zavere i SrBstvu uopšte. Ne bave se ničim konkretnim. Često su univerzitetski profesori izopšteni sa matičnih fakulteta zbog nekog sranja, ili doktori nauka, nastali genetskim ukrštanjem Miće Megatrenda i profesora Dabića. Mogu biti i srednjoškolski nastavnici koji su pisali pizdarije u lokalnim listovima, ili ozloglašeni novinari koji su zbog preteranog uvlačenja u dupe bivšem režimu anatemisani. Bez obzira na poreklo, svi do jednog obožavaju da poput vašarskih mađioničara putuju po napaćenoj nam otadžbini, i omađijavaju lakoverni živalj svojim nadahnutim predavanjima, uvaljivajući mu višetomne publikacije po enormnim cenama. Da bi priča imala i klerikalnu notu, koja međ Srbljem uvek pali, sve se radi pod pokroviteljstvom SrBskog Sabora Zveri. Niko pouzdano ne zna od čega publicisti žive, ali postoji nekoliko teorija:
1. deda mu bio partizanski jevrejski oficir, pa mu ostavio deset otetih stanova po Beogradu;
2. ima svog ličnog Džona Milinkovića, neupućenog fabrikanta iz Čikaga, koji misli da preko njega pomaže svoj Houmlend;
3. radi za ciju, majku mu jebem!
Miroslav Lazanjski: "Rusi imaju Teslino oružje i samo je pitanje sata kad će ga prodati Kinezima da se ovi osvete Amerikancima za Hirošimu i Nigasaki..."
Jovan Deretić: "Ali gospodine, Kinezi su Srbi poreklom sa Krita koji nisu voleli da leže dokoni, znate Kritenelezi, Krinelzi, Kinezi....i što bi sad Srbi nešto prodavali Srbima, jer su i Rusi Srbi!"
Dejan Lučić: "Gospodo, samo treba pratiti tokove novca, i sve nas dovodi do Hazara, bez obzira što je Isus bio Srbin iz Smederevske Palanke..."
Miroljub Petrović: "Još u svitkovima sa Mrtvog mora, dok je Zemlja bila mlada, je bilo zapisano da će vojvoda Šešelj pobediti Haški tribunal..."
Marić: "Pobogu Ratibore, opet si mi zapišao tepih u studiju! Šta ćeš ti ovde?! Ajde, mrš u Studentski park, evo ti za dvolitarku...obavezno izdrkaj u klonji pre nego što odeš!"
Jelen Superliga
Ratko Buturović: 'Ej, Rale, Bata ovde. Slušaj, zvao me Šnajder malopre, imaju neke probleme sad za utakmicu u subotu, povređeni im valjda Ilić i Tomić, pa im treba sigurica. Ostao sam mu nešto dužan od pretprošle sezone, a njemu izgleda Tole javio da smo vas pustili prošle sezone u poslednjem kolu da budete ispred Spartaka, pa eto traži mi uslugu sad...
Ranko Stojić: Nema frke Bato, ionako mi još nisu legle pare od onog pedera Lukića što smo im poklonili penal i crveni prošle sezone, taman ću tu da mu ga zavučem... A Toletu ću da jebem sve po spisku, stavio mi onog novog malog Stefanovića da mi sudi protiv Spartaka u prošlom kolu, mali još nije uš'o u štos i izgubismo 1-0, a leglo mu deset Slobodana Jovanovića na račun...
Priloška odredba za špicarojku.
Fudbalski termin koji se obično upotrebljava u ruralnijim sredinama gde vezaru mogu da ubiju drvenom ambalažom za jabuke ukoliko mu, BAR U JEDNOJ SEKUNDI, padne na pamet da vrati loptu i zadnju liniju ili golmanu, pu, pu, daleko bilo. Najlakše i jedino ispravno rešenje jeste samo napred, što dalje od sopstvenog gola.
Četvrtak, 21. avgust 2014. 21:04
Partizan : Nefči...Svlačionica Partizana, negde u poluvremenu...
Marko Nikolić: O, jebem mu mater! Vulićeviću, sine, pa kakve su ono lopte?! Pa zar da te vukljam iz Novog Sada k'o Nikolica Prikolicu, da vidiš glavni grad, a ti onako ispadaš.
Miroslav Vulićević: Pa nisam...
Marko Nikolić: Šta nisi?! Rizičniji si mi od Brašnjavog i Stankovića zajedno. Šta mrsiš, koji moj? Nabodi je na prs' ka tribini po izboru pa nek' je Kimi traži do ujutru, inače će sve da nas iznabada glavom, zajedno sa Darkom Gruborom.
Brašanac: Treneru, mogu da pitam nešto?
Marko Nikolić: Pitaj Brašnjavi.
Brašanac: Ne hrane me dovoljno loptama ovi iz zadnje linije. Gladan sam.
Marko Nikolić: Ma jedi govna.
Sada ću vam pričati kako sam proveo letnji raspust. Letnji raspust je dobar. Možeš da ne učiš i da se ceo dan igraš sa decom. Kod mene u ulici ima mnogo dece. Zovu me da se igram i onda mi mama i tata kažu idi igraj se i ja odem. Ja volim da se igram sa starijom decom, ona mi kažu uvek šta da uradim, morao sam da ukradem od tate rakiju i pare i cigare pa sam posle dobio batine, jednom sam morao da poljubim žabu u usta, jednom sam morao da skinem gaćice i devojčicama pokažem pišu pa su se sve smejale, i dečaci su me onda popeli na drvo pa je bilo visoko i nisam mogao da siđem. I kad sam plakao, onda su mi se svi zajedno smejali, a ja ne znam zašto je smešno kad neko plače. Volim decu ali ponekad i ne volim jer mislim da je njima smešno kada ja plačem.
Na ovom raspustu najviše volim da se družim sa mojim bratom. On je deset godina stariji od mene i njega ja mnogo volim. Kad su mama i tata otišli na selo, njemu su došli drugovi i onda su oni sedeli i puštali muziku i pušili cigare i smejali se. Ta muzika se zove Eka Ve, i oni onda žmure i i polako prave krugove glavom i polako pričaju. I tad su me isterali iz sobe, i posle kad sam se vratio oni nisu pričali, samo im je glava teška i zatvorili su oči, i onda me niko nije terao kao da nisam tu, samo je svirala muzika a oni su samo malo klimali glavom i pričali nešto što ne razumem. Onda je odjednom došao tata sa sela i počeo da viče, ali ništa nisam shvatio šta su pričali i izbacio ih je napolje i tata je mnogo psovao. Volim mog brata i bojim se, tata je rekao da će da mu slomi kičmu, a učiteljica je rekla da čovek bez kičme ne može da hoda.
Jedan dan sam išao sa tatom i mamom na selo. Tamo mi je i baka, a deka je umro prošle godine, kažu da ga je kod Hadžića satro voz. Baka leži u krevetu i ne može da ustane. Nekad ne može da me prepozna, i to mi je mnogo smešno jer kaže mi da se zovem Radislav, a posle me zove Miroslav, i onda priča šta je bilo kad je bila mlada, i ja je hranim, ali najsmešnije je kad se upiški i ukaki u krevet pa mama viče na nju. Ali nju ne bije. To je nepravda, jer ja se stalno upiškim pa me onda biju i mama i tata, po glavi i prutom. Mama je rekla da baki treba neka eutazija, mislim da je to neki lek, a onda je tata udarao mamu po glavi i svuda. Ja mislim da je je to skup lek a da mi nemamo para, i zato je tata ljut, jer su ga otpustili iz firme što dolazi na posao pijan. Volim tatu i bojim se, jer sam čuo mamu kako kaže da će da mu sipa mišomor u kavu, i onda sam mnogo plakao, i tata više ne jede kod kuće.
Prošle nedelje došla je tetka iz Švajcarske. Ja mnogo volim moju tetku. Donela mi je čokoladu i mazila me i pričala kako će da me ukrade i odvede u Švajcarsku pa da budem čovek jednog dana. Tetka nema dece i tetka se svađa sa tatom i priča kako mama spava sa drugim čikama, a to nije istina jer kad god vidim mamu na kauču, ona spava sama, a tata je na drugom krevetu. Mnogo volim mamu i bojim se, jer sam čuo kako je tata rekao da će da presudi prvo njoj pa onda sebi, a ja sam čuo na teveu da kad nekom presude, onda on ode u zatvor i ne daju mu da izađe.
Prošlo veče sam zaspao i sanjao sam čudan san. U njemu su bili mama i tata i brat i tetka i deca iz ulice, i baka što ne zna kako se zovem. Oni su svi vikali i plakali i išli oko mene i smejali mi se u udarali me po glavi. I onda je došao deka što ga je ubio voz, i njega niko nije video osim mene, i on me je odveo. Deka me je mazio po glavi i govorio: dođi kod mene, dekino malo unuče. U tom snu samo me je deka voleo i pričao mi kako sam ja dobar dečak i kako su oni loši i kako treba on i ja da se nešto dogovorimo, pa ćemo uvek biti zajedno. Ja sam mnogo plakao, i pitao sam deku šta treba da radim. I deka mi je rekao šta da radim, i ja ću poslušati deku. Mislim da ću ih ubiti sve kada budu zaspali. Ali to će biti samo naša tajna, dekina i moja tajna.
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola
Kupovinom prevoznog sredstva odjebati GSP i postati gospodin čovek.
- 'Alo bratac, organizovao sam one dve za večeras!
- Koje dve?
- Znaš bre one što smo ih upoznali na rakijadi u Pranjanima?
- One dve seljanke što pate od takvog seljačkog rumenila da bi im i Velja Ilić pozavideo? One dve što nose potpisanu sliku Vendija sa sobom i pokazuju svima? Što su kontale da je ETF poljoprivredna apoteka a žive u nekoj pripizdini kojoj ni ime nisam upamtio?
- E baš te.
- Ti nisi normalan.
- Samo dve stvari da te pitam, kad si poslednji put jeb'o i jesi li video kolike sise imaju?
- Kad krećemo?
- Čekaj, ima jedan problem samo. Kako ćemo da stignemo do onog pičkojevca?
- Ne brini ništa, zovem ortaka da nas vozi, motorizovan čovek, nije slepac k'o mi.
- To mi kaži lutko. Ponesi onaj tvoj čaj, treba da se klackamo dva sata do tamo, makar da bude zanimljivo.
- 'Ajde, vabi me na mobilni kad stigneš.
- 'Ajd'.
Glupača koja svima daje fuf na izvolte bez pogovora i prigovora. Ona to ne radi zbog zadovoljstva, već zbog glupavosti koja joj je urođena karakterna osobina, ali i godinama brižno gajena i osunčavana Suncem svih Fufača - plavom mega Fufačom napravljenom od plastike i mnogo materijala za gipsarsko-molerske radove. Sve
Fufače su ubeđene da su lavice, kraljice, gospodarice, ekstra ribe, najbolje zavodnice i majstorice seksualnih veština.
Kafić u srcu Beeeeograda, Svratište Transporterki polno prenosivih bolesti. Šank. Sokratovka Fufača i Hegelovka Fufolina razmenjuju životno iskustvo.
Fufača: E, znaš onaj Miroslav od sinoć...
Fufolina: Onaj slatki prosedi?
Fufača: Taj! Sinoć me je vodio na svoju jahtu.
Fufolina: Njaaaaaaaaao!!!!! Jel ti dao broj da ga zoveš opet?
Fufača: Ma još bolje - dao mi je da ga mučim celu noć. Odmah sam ga smuvala! Blajvala sam mu tako da je vrištao. Jadničak...
Fufolina: To lavice! Tako se lovi plen! Samo najbolje komade biraj iz krda. Škartove ostavljamo Bogaljkama da se teše. Jesi li koristila kondom?
Fufača: Ma, šta će mi? On je zdrav, muškarac u najboljim godinama.Barmen koji briše čaše, misli se u sebi: ``Muškarac koji je pred umiračku sigurno nije u najboljim godinama... Bre, koje raspad ribe. Ova ima više gljivičnih infekcija nego naša klonja.``
Fufača: Ej, konobar!
Barmen: Ja sam barmen, nisam konobar.
Fufača: Ajde supermen, pojačaj malo kraljicu za lavicu!
(na tv-u se čepi plastična barbika dok ispušta neartikulisane zvukove zlostavljane mačke)
U današnje vreme, postala su popularna mesta na internetu kojima je cilj da ljudi iz različitih delova sveta, pa čak i ulice preko puta, razmenjuju mišljenja o trenutnim događanjima unutar svog omiljenog fudbalskog kluba.
Iako su postojali i od pre desetak godina, bili su ograničene upotrebljivosti za sportske simpatizere iz Srbije, uglavnom zbog nemogućnosti istih da nabave internet (koji po mogućnosti nije dial-up), ili, u još gorem slučaju, i sam kompjuter.
Napretkom tehnologije, ovaj vid zabave u dosadno, nezaposleno doba dana (a nekad i ne), je postao dostupan ljudima iz različitih krajeva i različitog nivoa pismenosti.
Ovo je preduslov za nastanak velikog broja fudbalskih stručnjaka, skauta, koji skupljeni na jednu stranicu nekog od naših poznatih portala, lepo demonstriraju odlike našeg društva.
Među velikim brojem autora, najčešće se izdvajaju ovi tipovi:
-Taktički magovi: - Nije mi jasno zašto igramo 4-4-2!!!! Svaki idiot može da vidi da nemamo igrače za to!!!!! Znači, 1-2-8, sa golmanom u centru šesnaesterca!!!!
-Večiti optimisti: - Došo nam je Zlatko Beljagić da popuni poziciju desnog beka. On je bio proglašavan supertalentom ranih osamdesetih i bio je vođa tima koji je osvojio drugo mesto u četvrtoj beton ligi. OSVAJAMO BRE TITULU!!!!!!!
-Skauti: - Ovaj Mbaba El MekArabi bi nam odlično legao na pozicuju levog krila. Nije baš dobar sa loptom, ali gledaj koliko se brzo kreće bez nje! Dao je i 5 golova za mladu reprezentaciju Britanske Gvajane.
-Nepismeni: - idemo bre ovaj je ilić mnogo dobar osvajamo sve bez problema samo da nam se ne povredi odbrana i golman mnogo nam je potreban a tek ovi ostali igrači šta bi mi bez njih...
- I naravno pesimisti, o kojima se ne bih usudio bilo šta da napišem, jer su uglavnom bili u pravu ovih godina...
Prva misao koja prolazi čoveku kroz glavu nakon upoznavanja sa osobom veoma neuobičajnog prezimena. Najčešća konstatacija prosečnog Srbina.
Neretko se postavlja pitanje da li je preduslov za rad na ovoj tv kući da uz stručnost, kandidat mora u paketu da poseduje i nerealno prezime.
- Dobar dan, dobar dan! Stigla pošta olee! Potpišite samo ovde molim vas.
- U redu.
- Hehehe.
- Izvinjavam se, jel' smešno nešto?
- Ma jok...ouaj, rukopic mi malo čudan. Heheh.
- Zanimljivo, uvek sam najlepše pisala u odeljenju.
- Pa eto, čudno stvarno. Doviđenja!
.
.
.
- Komšo, stigla pošta! Jel' ti zavezan ker?
- Jeste, jeste, ulazi.
- Je li, ko je ona komšinica u 12ici što živi?
- Nova neka došla, šta znam. Na šta liči, nisam je ni video?
- 'nako...Tatjana Zaglavak krvtijebem. Ja se prevrnuo, mora da radi na B92.
- Sigurno, sigurno. 'de da potpišem?
_______________________________________
- Dobro veče gledaoci, ja sam Milan Bošković, a v...
- Fala kurcu!
_______________________________________
Kosanić - Podunavac
Husović
Beleslin
Karanac
Gazivoda
Štetin
Godfroa
Mileusnić
Šaponja - Ilić
Nasković
Madžarević
Gojgić
Kaplij
Čačija
Mirović - Klobučar
Ime za sina - kabadahiju. Važan preduslov za vladanje Srbijom kroz istoriju.
1356.
Jevrosima:''Marko, sine, idi majci iskopaj neku leju i naseci pritke da posadim paradajz, nabavila sam seme za Volovsko srce iz Mesopotamije, dok stara majka ispere ove Vukašinove krvave gaće, izgleda opet dobio šuljeve.''
:3 sata kasnije:
Kralj Vukašin: ''O, Jevrosima, daj lavor i vruću vodu, iskaljo sam se do zavrat, onaj tvoj bilmez sve pooro autoput Vučitrn-Prilep, steram mu ga majke blesave.''1943.
Moša Pijade: ''Ali, druže Tito, Vi ne možete biti doživotni maršal, nemate sina Marka!''
Tito: ''Piši tamo i ne seri - konspirativno ime: Marko. Bum bil sam sebi sinek, za kaj pa ne?''1968.
Vuk: ''Znaš, Danče, da rodiš ti meni sina, da ga nazovemo Marko, pa kad za 23 godine bude 9. mart da smo sigurni da ću dosvojim vlast, m?''
Dana: ''Sad mi to govoriš, a sedim ovde na ladan beton, sve mi jajnici odoše...''1993.
Baba Jula: ''Mako sine, idi igraj Monopol s oni tvoji drugarići, treba mamica da napiše tekst za 'Dugu' što je trebala prekjuče dizađe.''
:dve godine kasnije:
Cobe: ''Uh, Mirjana, svršim ti u ružu, pa de nađe Monopol da mu daš digra? Aj što ubi Trefa i motorkom iseče one Otporaše, aj i što baci onolke pare na Bambilend, al što se ofarba u plavo, da se Njofra seiri, jebo vam pas mater oboma!''2007.
Tata Miroslav: ''Marko, sine, idi igraj malo Menadžera, ima tata neka posla sa teta Milkom.''
:posle par godina:
Džaja: ''Miškoviću, sve te ne jebalo, de baš ovaj tvoj uze Zvezdu da se uči? Pa, jel mene da privode ko nekog kriminalca, a nekad sam imo para ko Džajić?''
Iliti "Kako sam jebao Husu iz Bit Strita".
Sve je počelo genijalnom idejom mog druga Radeta Krtice da idemo u Beograd kod njegovog rođaka da se napijemo ko životinje. Naravno, poneli smo četri kile rakije, ja točijo iz bureta što pokojni đed čuvao meni za svadbu. Bure je već sada poluprazno, a ja se ne oženih. Železnica je naravno opet izdala pa nam je od naše selendre trebalo šest sati koje smo prekratili uništivši litar i po rakije uz pečenu glavudžu koju sam specijalno za ovu priliku izvadio iz zamrzivača.
Prebijeni smo kročili na asfalt velegrada i bauljajući tražili gajbu Radetovog rođaka. Otrovčina od 25 gradi je učinila da se senke tope, boje čuju. Svetlost se poigravala mojim umom kao mačka sveže izvađenim crevima iz uređenog praseta. Da skratim, u mračnoj uličici negde u Ovči smo naleteli na par momaka kako peglaju Bađija. Naravno, dugogodišnje bavljenje kafanskim tučama je dalo rezultate, tako da su obojica završili u kontejneru. Ne možeš tući takvog umetnika jebiga. Bađi, oduševljen, pozvao nas je na gajbu da mrljamo koks. Rade Krtica se nećkao, jebiga patrijarhalno vaspitano dete, ali sam mu pripretio batinama pa je morao krenuti za mnom i Bađijem dok smo ulicom zagrljeni pevali "Crna ženo". A kod Bađija na gajbi sve ful brate. Lamperija, teve sa ravnim ekranom, na zidu slika vojvode Đujića. Ma pravi srbski patrijarhalni dom. Bađi je naravno izvadio iz Obodinovog frižidera domaću mučenicu koju smo sabili uz par lajni prvoklasne kokaniđe, doneo Aca Ilić koji je baš tad izašo iz vecea. Otišo da ga izbaca pred klabing, da mož duže da jebe. Sasvim slučajno, poneo je još jednu šulju sa zlatnim dezenom, te sam ful skockan bio spreman za havariju. Radeta sam ostavio kod Bađija da gleda Eniml čenl, bila emisija o njegovim sunarodnicima krticama, nisi mogao da ga odvojiš od tevea ni špaknom.
Ispred četvorospratne Bađijeve gajbe čekao nas je Saša Ćurčić. Došao batica vozom. Kupio. Isto ko u Engleskoj jebote. Vozi Sale kao ludak, pretiče buseve, trole i ostala beogradska busplus govna, a Bađi, Aca i ja šibamo već sedamnestu lajnu i puštamo Šešeljeve klipove na ayfon-u. Bađi grokće kad se smeje. Uz škripu guma, zaustavili smo se ispred diskoteke koju drži Nebojša iz Moskve, inače moj veoma dobar prijatelj i saborac u ratovima devedesetih. A unutra haos. Bora Drljača cepa janje, Đura Euforija neku raspalu kuravelu, Lepa Lukić pimpuje loptu sa Krnetom u pare. Krneta u nedostatku keša pokušava da Bori uvalja šampon koji su mu navijači ubacili u razbijena kola, izmišlja kako će mu od toga porasti kosa, ruska formula. Do separea nas dovodi neka dobra pička, ja joj dobacujem neke čobanske fore ali me kulira. Tamo Minja Subota i Lepi šibaju koks i red bul, na stolu gola igra Sandra Afrika dok je Goran Trobok kiti evrima. Fantastična atmosfera. Na repertoaru samo najkvlt zika, osim kad je Pahomije dovatio mikrofon i počeo da peva cincilinci dragi klinci, ali su ga dva kurpulentna momka zamolila da napusti objekat. U kontejner. Ma fenomenalan doživljaj, sve puca, ceo klub mi se vrti, Sodoma i Gomora jebena. Lepa Lukić se skinula gola i glođe rebra od Borinog janjeta...
I tu sam negde izgubio svest. Sve tako bilo, babe mi. Sutradan odvrno Radetu osigurač pa ga slago da nestalo struje inače bi još gledo one krtice. Sednemo u voz i pravac ćiku. U stvari, lažem, nismo sedeli jer su bila samo dva vagona i to puna nekih cigana, studenata i ostale stoke. Noge mi otpale.
E da, što se tiče Huse iz Bit Strita, on je bio ona dobra pička što nas dovela do separea. A ja se čudio što mi samo u dvojku dala. U veceu, dok je u susednoj kabini Bora Drljača kenjajući jecao zbog hemoroida. Ima da ga ispresavijam, govno tranvestitsko, saće da me zezaju u školi da sam peder.
Definicija je napisana za takmičenje "Lovačke priče".
Dalja familija kad joj je potrebna tvoja pomoć
(Istinit događaj, imena izmišljena)
7 sati ujutru. Zvoni mobilni telefon. Iako je Dragan još u polusnu, ipak se javlja.
Dragan: Halo?
Stole: Gde si, Dragane, kućo stara, ovde tvoj ujak Stojan!
Dragan: Nemam ja nikakvog ujaka Stojana.
Stole: Kako nemaš!? Čekaj, jesi li ti Dragan Ilić?
Dragan: Jesam.
Stole: Pa ja sam tvoj ujak Stole! Upoznali smo se na slavi kod tvoje tetke Jovanke pre devet godina
(trenutak tišine)
Dragan: Jaoj, prisećam se nešto. Pa kako to da si ti meni ujak?
Stole: Kako, kako? Pa, ovako: tvoja majka Slavica i tetka Jovanka su rođene sestre.
Dragan: Jesu...
Stole: Njihova majka je tvoja baba, Stojanka...
Dragan: Jeste, majku mu...
Stole: E, njen otac i moj otac su rođena braća od strica!
Dragan: Pa dobro, hajde da te nazovem rođakom, ali ujak je ipak malo preterano... Šta ti treba?
Stole: E, pa nemoj tako. Nismo baš rod najrođeniji, ali nismo baš toliko daleka familija. Tvoj čukundeda i moj pradeda su isti čovek. Neka sredina valjda postoji...
Dragan: Ma da... Šta ti treba?
Stole: Ništa, sinovac, samo sam hteo da te čujem kako si mi... Slušaj, dolazim prekosutra poslom u Beograd, pa sam hteo da te pitam: reče mi Stojanka da ti je žena s decom otišla na more, pa sam čuo da imaš slobodnu sobu dva dana... A hoteli skupi...
Dragan: Što mi lepo odmah ne kažeš da bi da prenoćiš kod mene...
Stole: Ma neee, ne zovem ja zaista zato...
Dragan: Hoćeš da te dovezem sa stanice, da ne plaćaš taksi?
(...)
