Плакати, излепљени билборди, слогани који красе град и ублажују руж огуљених фасада, увек су били добра реклама. Бар мало јарке боје у сиве животе, добро дође. Поготово у предизборном периоду, тада су најкреативнији, те их има на све стране. Али, и после избора, мора се малограђанштини речима уливати нада, редовно. Као курац.

На квалитету слоган добија римом, увек је добра рима "умрећу а знати нећу" била погоднија за лајковање него Момчило Настасијевић.

Краткометражна десетоминутна седмична емисија вредна помена, коју прате домаћи Чачани да би здушним одобравањем прокоментарисали критике њеног ствараоца Александра Радовића, а гастарбајтери да би на махове угледали делове града у коме су рођени и да их мине носталгија. Карактеристична је по томе што указује на проблеме везане за уређење града Чачка и апелује да се они реше, али не ретко се снимају и дивни околни предели, и лепи тренуци које камера успе да забележи; бивају похваљени успешни Чачани. Почиње добро познатим речима: „Гледан са неба, наш град изгледа изузетно, урбан, пун зеленила, чини се прелепо је живети у њему. Али морамо да сиђемо на земљу. А тамо...“ Све репортаже прожима умирујућа мелодија песме: „What A Wonderful World“.

Најинтересантнија и најкомичнија ствар везана за ову емисију је глас њеног водитеља, хипнотичан и поетски, који као да од сваке ситуације снимљене на улици прави мини литерарно ремек-дело. У реалност евентуално неупознате гледаоце враћају Чачани староседеоци...

http://www.youtube.com/watch?v=DeHuooQ4AZY

Da bi nekoj srpskoj devojci, čiji su profil videli na nekom sajtu za druženje, skrenuli pažnju na sebe i pokazali da su se potrudili oko nje, koriste prevod ( verovatno Krstaricin) i obraćaju joj se porukom na indijanskom srpskom i to ćirilicom. Pošto se teže nalazi tursko-srpski prevod, onda prevode sa engleskog na srpski. Problem je to što je njihovo znanje engleskog i gramatike katastrofalno, pa prevod bude još gori.

Популација из сјеверних крајева Црне Горе. Због високог снијега који се у њиховим крајевима задржава дуже вријеме, због немогућности да чучну, серу стојећи - одатле и потиче име. К'о одваљени од стијене, румени у лицу, имају тенденцију да шљегну (шљећи - спустити се у град, до цивилизације) у Подгорицу, зарад посла или образовања, и да исту пљују упркос томе што им пружа много више него родно мјесто. Неартикулисани у друштву и новој средини која их окружује, не могу да сакрију стојсерско поријекло (част изузецима).

Пре много година, када је први пут имао секс, није користио кондом и свидело му се. Наставио је тако на исти начин... Убрзо је морао да прележи печурке, па неку инфекцију, да гризе нокте и удара главом у зид чекајући њене оне дане и молећи се да не постане ћале пре времена. Младост - лудост је прошла, сада капа главу чува, обе главе.

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Први међу неједнакима. Дегустатор и искусан познаваоц пичетине. Звезда свог сопственог универзума. Трситељ првог реда и заслужан грађанин. Идол младих. Предмет пожуде и чежње локалних сојки. Сам своја муза и као такав, непресушан извор инспирације за себе и и оне око њега. Предмет обожавања у њиховим очима, бог у својој глави. Институцијa од човека. Сценариста, режисер и главна улога у екранизацији сопственог живота. Секс-икона.

Главни град Србије. Препознатљив по сивилу фасада које се љуште и падају на ужурбане сивограђане. Ако ниси навикао на ту временску непогоду питаћеш се да ли те је посрао голуб или је неки олињали пензос са балкона искашљао из плућа метастазу обогаћену уранијумом и катраном.

Метални трулеж из ауспуха градских аутобуса као добродошлицу одмах осетиш на језику чим крочиш у овај смрдљиви град. Не, домаћини ти неће ставити венац од шареног тропског цвећа око врата као што то раде егзотичне лепотице на Хавајима, јер забога ниси отишао на Хаваје него у њихов јебени бетонски пашалук. Посекли су свако дрвце и потровали све што је давало знаке живота око станице и ужег центра да ти одмах сасеку слику коју гледаш сваки пут кад се пробудиш у свом родном крају.
Ниси добродошао.

Сваким кораком се све више питаш шта то вуче толике људе у Смрдиград? Шта је толико привлачно у двочасовној вожњи на једној нози у градском превозу, једном од ретких места где ћеш осетити људску ''присност'', у буквалном смислу те речи. Чак и ако успеш да се извучеш из те загушљиве конзерве са неукраденим новчаником питање је да ли ћеш имати новца за наредне вожње јер је превоз безобразно скуп!

Након што погледаш поставку скела иза укењаног Кнеза са све коњем, обиђеш смореног, офуцаног медведа који чеше кошчату грбину о зидине зоолошког врта, сликаш се под Калетовом гузицом на тврђави и одслушаш Индијанце са фрулама у Кнез Михаиловој улици утисак ће бити мало повољнији, али сваким следећим метром штрокавог асфалта и прескоченим просјаком слика ће постајати све тмурнија и сивија.
Ружан град у пичку материну да се не лажемо.

Избегавај све што је на црно беле или црвено беле штрафте јер ако се случајно оденеш у неки од ових колорита ризикујеш да те изнабадају навијачи супротног табора. Хулиганско-шабанско ''навијање'' је главно занимање многих омладинаца.

Није мали број оних који ће, у недостатку личних квалитета, нападно истицати да су из Сивограда као своју једину светлу тачку. Кога бре боли курац одакле си!?
Никог не занима да ли ти је кева са моноклом гледала Самсонову патку како се мешкољи у хеланкама док скаче у балетској представи по трулим даскама Народног Позеришта или је музла краве у неком селу код Младеновца...

Убитачно ружан град.

Ситуација кад те другови воде кући пијаног жени на врата у раним јутарњим часовима. Знаш и сам да ћеш се много боље провести ако се придружиш Младићу, Шешељу и екипи него ли да сносиш казнене посљедице које ти твој кућни судија одреже.

На секс заворави у наредних мјесец дана сигурно, одреци се куване хране на двије седмице, а и оно мало отпадака од неких претходних оброка што нађеш испод буђи негдје у ћошку фрижидера буди сигуран да ће ти скочити на нос од непрекидног звоцања у ком си главна тема ти, у улози дебеле килаве свиње која није у стању да се исконтролише, па да макар једаред кући дође у стојећем положају.

Буди сигуран да ништа од нормалне конверзације нема на неке дуже стазе и да ћеш се хиљаду пута покајати што си ријешио да тада уз "коју чашицу" више одмориш од свакодневних брига које живот носи.

Ултимативни коцкарски фикс, неодољив попут беле линије рок звезди пре наступа и узбудљив као секс после војске. Прилика за малобројне срећнике да се уздигну до звезда док за остале представља једносмерни пут до бездана. Понуда која се не одбија јер, еј, дупло је све, а ово што сад имаш је ништа, нула према том имагинарном добитку. Југо у гаражи наспрам Аудија у салону, бедно мале природне наспрам телевизијских силикона, дрндави кауч поред махагонијског кревета.

За многе рођене Бањолучане, митски град за којег нису сигурни да ли стварно негдје постоји, или је из неке давне страшне легенде. Како су им приповиједали старији суграђани, од тамо долазе митска бића, супер-људи ГЛАМОЧАЦИ, који управљају небом и земљом и свим видљивим и невидљивим стварима у БЛ.....Изнад митског града Гламоча, међу тајновитим врховима лебди језеро Шатор, са којег се, према легенди, Гламочани напајају водом и тако чувају своје супер моћи. За сличне примјере у литератури погледати: Атлантида, Бабилон и слично.

Или "Летећи Бади". Дражестан златни ретривер који се након првог филма у коме успева да утеши дечака (тужног због очеве смрти и селидбе у други град), и да научи да сасвим солидно игра баскет, касније опробава у фудбалу, па и рагбију, а ни његови штенци изгледа нису имуни на таленат који им је тата оставио у наслеђе.

Због овог пса су многа деца заволела златне ретривере и добрано намучила своје псе бацајући им лопте на главу и трудећи се да их нешто науче.

Спаљено, нешто врло угљенисано. Најчешће се каже са храну која је попримила више угљеника и одстојала у шпорету дуже на ватри.
Наиме, израз је настао приликом Француског напада на старију браћу. Наполеон је 1812. године кренуо на Русе и Москву, али када је дошао до капија града и ушао у њега, све је било запаљено и изгорело. Руси су у повлачењу спалили град да Наполеон не би могао да се части руским плодовима и тиме му пожелели леп боравак у Мother Russia.

Особа која живи западно од Дрине а источно од Уне. Рушилац тисућуљетне културе и њених огранака. Загађивач шума и ријека и посркач озонског омотача. Особа изразито дуге браде и косе (али није металика). Живи на планини у пећини, а из ње излази само током рата, да почини геноцид. Понеки ђикан не стигне да се врати у пећину, па га фини људи ухвате и пошаљу далеко у један град. Из тог града се само један ђикан вратио.

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.

Створити следећу генерацију. Сленг заступљен у животињском свету, где се све своди на храну и битку за најбољу женку. Најачи ће дочекати да његови потомци јуре зебре по савани и мајмунишу се по џунгли. Овакве људе обично карактерише одсуство воље и жеље за нечим осим задовољавања основних животињских нагона. Овај сленг је све више заступљен и у нашем свету, јер постоји доста јединки којима је једина преокупација спавати ,јести и наћи партнерку за секс.

Лик у друштву који је увек у запећку. Неприметан. Резервиста. А онда кад улети на терен, поцепа све што може, најебе се кеве противнику и оде да слави са екипом, опет као другопозивац и резерва, иако је иначе херој.

Овај бивши играч Манчестер Јунајтеда се никада није наиграо, али је увек забијао голове и још по нешто. Није оверио једино Фергијеву жену, па се спекулише да ли је разлог његовог одласка из Јунајтеда тај или то што се ваљао са Роналдовом вереницом.

Сликовит опис занемарљивог трајања нечега или некога.
Кратко.
На трен.
Муњевито.

Универзална реч која представља: Бају, фрајера, шмекера, мудоњу...
Овакви типови немају страха, они шетају улицама као да су ослободили град.
Доста нервирају једну здраву и нормалну заједницу представљајући себе као најпаметнијег и најбитнијег човека, док су заправо само канцер те заједнице.
Степен њихове зајебаности је еквивалентан Клинту Иствуду и осталим револверашима који својим појавама проузрокују страх у туђим костима.. Наравно ни овакви не опстају предуго, тек толико док се не појави нетко ко ће им срушити репутацију и одржати добронамерну лекцију.

ЈНА прича је слична "ловачкој" причи, с тим што се овде тематика помера са тога како си голим рукама задавио два лава која су те ометала док си у Африци ловио слонове шурикенима и нунчакама - на приповедања везана за то како си ти био један тотално зајебан лик током служења војног рока, како си прескак'о стално ограду и беж'о у град, како си тук'о целу касарну и тер'о потпуковника да риба клозет уместо тебе кад се напијеш и напушиш, а пуковника си тер'о у пичку материну, онако из досаде, у пролазу.