Средити косу или браду на неки истрипован начин, нпр. оставити пичкицу и зулуфе или бацити неки фелш са шишкама.

Важност бабине исхране за унука.

Сликовит и морбидно духовит опис претње како ћете сексуално општити неку девојку.

Оскудно одевено.
Не буквално без ћега, али веома близу томе. Стил облачења доста сличан оном који практикују источноевропске жртве трафикинга, увек омражен од припадника старије популације који су и по највећим температурама у своје време били замотани као мумије и нису се жалили на фејзбљацима као пичке објављивајући дневно седамнес статуса, него су у вуненим чарапама окопавали куруз док им се онај метални део мотике топио.
Док снајке шетају своја одећом слабо цензурисана тела, такви људи ће их пратити критикама, пљуцкањем, понекад увредом, најчешће крштењем и цоктањем. Обично женски део, мушки ће уживати још мало иако су одавно обљубно немоћни, добацивајући вицкасте комплименте и хваљећи се да су током живота променили више сексуалних партнерки него Црвена Звезда тренера. Џаба.

У нашем народу су увек постојали неки обреди како постати мушкарац. Главно је било опалити нешто али се касније јавила потреба за нечим тежим. Јахати коња например. Данас коње више нико не јаше сем керова и цигана али зато постоје кола. Тако да је један од начина постати мушко положити вожњу. А врхунац вожње је Славија.

Трг Димитрија Туцовића илити Славија, светско чудо које заинтересује сваког странца, џунгла у граду. Тако да вожњом преко Славије не постајеш мушко него мушкарчина, јунак над јунацима, отац Милоша Обилића и Марка Краљевића. Тај први пут је пресудан, после се навикнеш.

Сва укусна храна. Беле вруће погачице, које нам бака омеси, па то заједно са сирем... Па онда кајмак, павлака, мајонез... Тврде да ће нас то, у великим количинама, убити. Затим, ту је неприкосновена - чоколада. Било да је бела, црна или љута. Бурек, разна лисната пецива, а кока-кола је тек посебна прича. Зна баш добро да легне после печења и сарме. Када се све то, зарад здравијег живота, драстично смањи или избаци из употребе, остаје нам само једно. Срећа па секс није калоричан, а ни сперма. (чак се и троше неке калоријице.) Још би нам то фалило, па да се обесимо о криву врбу. (нико се не би ни сексао.)

Значи, уживајте у свему, па докле год... Шалим се, наравно. ;)

Јединствена прилика да клинци и клинке у основним школама, односно момци и девојке у средњим, виде, чују и евентуално питају све оно што их интересује у вези са фамозном именицом званом СЕКС®...и то од ликова&ликуша који су исти последњи пут практиковали о великој матури...ако и тада. Тих непоновљивих 45 минута у склопу, малтене, 20-огодишњег школовања једног припадника народа небеског испоставиће се педагошки ефикасним попут покушаја негових родитеља да му објасне да су цигаре зло, алкохол отров а да је УЧЕЊЕ ШКОЛЕ једини начин да успе у животу. Гле'те курца.

И као што ће једном пљуге, облокавање и падање година на факсу доћи на ред (ако већ није), тако је и евентуалност секса све ближа млађахном и веома радозналом ученичком телу у осмољеткама и гимназијама, што некако и корелира са доласком љигавих чланова невладине асоцијације за борбу против сиде, спремних да одговоре на свако шкакљиво питање, демистификују сваки табу о јебачини, преврну сваки камен спотицања необавештеног тинејџера...а у ту сврху опремљених читавом палетом корисних инфо-летака (који ће касније летети ходницима образовне установе у којој су дељени), табела са типовима полно-преносивих болести и њиховим симптомима...а ту су, наравно, и неизбежни профилактици (који ће касније такође летети ходницима образовне установе у коју су донети), иначе традиционалан поклон од секте из наслова уколико се 1.децембра затекнете при главним улицама града у којем живите.

Елем, губиш физику, до јаја ти је...па могао би онда и нешто да питаш, зар не?

Велика шанса да ће доћи до истог.

Крвна слика човека који воли да попије. Одлика правих алкоса, људи који су се по оној старој једном у животу напили и од тад се не трезне. Стање у које се долази преданим дугогодишњим тренингом, ажурним конзумирањем свега што садржи етанол - од деда Крстиног домаћег вина, преко усвињоваче у локалним биртијама до медицинског алкохола којим баба испира прогледале курје очи.

На овај начин се стварају медицински феномени, људи којима тече вино црвено венама њиховим, који пишају меку а суза у оку им 21 град, рекордери који премотавају алко-тест као Омер Екић ТВ квизове и доказују научницима са Масачусетса да вода се и без воде, само на алкохолу, може живети.

Ортак који пушта брчиће у фазону најранијих тинејџерских дана, по узору на познатог ски-скакача чији се стил бријања није мењао негде од његове четрнаесте године.

Позитивно повратна спрега или позитивна реакција је врста повратне спреге у којој се део излазног сигнала враћа на улаз са истим знаком или фазом као и сигнал који је већ присутан на улазу. Ово доводи до појачања сигнала на улазу. Појачани сигнал на улазу доводи до даљег појачанја сигнала на излазу, што опет појачава улазни сигнал у непрекидном циклусу. Позитивна повратна спрега је процес у ком због малог поремећаја у систему долази до даљег раста јачине поремећаја.

Нов правац уметности, јавља се од 2007 и траје и данас. Да бисте били што бољи уметник, морате да имате што мање одеће на себи, да бисте лепше певали, морате ширити ноге по потреби, а текстови ваших песама морају бити прилагођени просечном идиоту, да може да разуме свако шта сте хтели да кажете песмом. Ако испуњавате услове, добијате прилику да постанете члан авангарде зване ГРАНД (Глобална Репродукција Апсолутно Неталентованих Дебила).

Поређати билијарске кугле након изгубљене партије.

Држи је за руку док се шетају кроз град и у тренутку док она разгледа печени кукуруз он покушава да се сети шта му је то уопште требало са њом.
Летимичан поглед је довољан да види да није његов тип, штавише - ружна је брате. Није ни то што је ружна него је некако - сељачки. Нафракана, намазана са триста боја, уградила јастучиће, тотални треш-комбо.

Кренули су негде на пиће. Јасно му је да ће пући к'о султан од Брунеја за женидбу првог сина. Не продаје се за мале паре, било му је јасно од почетка али је насео к'о Београђанин на лубеницу сељака из Мале Крсне. И даље се пита - "кој' курац ми је све ово требало?"

..и налеће на ортака из средње.

Ћутиш, бленеш у неку скроз рандом тачку, а кроз главу ти пролазе многе ствари
од којих би се у друштву просто избламирао; да се мисли могу видети голим оком.
На срећу, то није случај. Најчешће, ствари које се некако пришуњају у твоју
главу јесу преувеличаване твојом сопственом маштом, а често су веома неорганизоване и насумичне. Набрајам:

- дупе нечије маме; неретко се деси да те мозак зајебе па то буде твоја мама
- псовање мајке свима редом око тебе, али опет то зависи од расположења
- нешто веома болесно што си видео на интернету, као нпр. човек који је умро
од унутрашњег крварења после аналног секса са коњем
- секс са новом наставницом немачког
- питање о постојању ванземаљаца
- псовање мајке Хрватима, Муслиманима, али најпре западњачким говнима зато што су нас бомбардовали
- храна, по избору
- пиће, најчешће алкохол али онда се сетиш последњег лошег искуства
- псовање мајке политичарима редом
- секс са масном шалтерушом на аутобуској станици (опет јебени мозак)
- музика, музика, музика и музика; да ли је добра или лоша није ни битно
- преживљавање у стилу Бер Грилса
- свемирски бродови и остала технологија
- питање о укусу фекалија (нико ово неће да призна, али да га јебем)
- неки много болесан порнић; Јапанци су чудо

Елем, после свих мисли које могу бити у нечијој глави, чим неко примети да си
се отиснуо у непознате димензије људског ума, побегао на своје срећно место,
сам са сопственим мислима, вратиће те у стварност оним брижним
питањем: "Где си?". То је као да те неко прекине усред дугачке сесије срања.
Зар човек не треба да буде сопствена индивидуа? Зар оно мало приватности што
имамо треба да нам узму, тако да ни у сопственом уму не можемо наћи мира?

Не, то није завршни чин дејствовања просечне америчке секте на лошим дрогама и групним оргијама, са све призивањем ванземаљских главешина и нестрпљивом докрајчивању себе пре дуго очекиваног смака света.
Колективно самоубиство је кулминација опијања од алкохола.

Догађа се углавном на непланираним седељкама или скрпљеним изласцима у град, а карактерише га идентична посвећеност свих учесника ка испијању чашице. Кад се све коцкице склопе и нема оних налицаних, увек трезних педера које зовеш пријатељима из куртоазије да ти се подсмевају, јер си управо дебелој девојчури у уској црвеној хаљини забоо главу међу сисе. Боле тебе курац, а са истим интензитетом и оне са којима пијеш. Својеврсни омаж римским баханалијама у јавним купатилима, само премештен у урбану околину у контексту непланираног жвалављења непознатих риба, разбијањем чаша, конквистадорског инстинкта помешаног са анималним поривима, и сутрадашње заједничко попуњавање слагалице о томе шта се десило и како је ко завршио кући.

Баја који црпи позитивну енергију тако што шета Београдом. Али не шета само на кеју, Ади, Калишу, Кнез Михаиловој, Булевару...као сви његови вршњаци. Не. Он воли да шета по целом Београду. Његове дестинације су Бањица, Видиковац, Баново брдо, Лекино брдо, Котеж, Земун, Миљаковац, Авала, Кошутњак, Браће Јерковић...било где. Прелази по 10 километара, залази у свакакве уличице...просто, зна цео Београд као свој џеп.

Проблем је што нико не воли да се дружи са београдским шетачем. Док он црпи позитивну, његови ортаци губе сву осталу енергију... Договоре се да иду мало у град а он то схвати као своју шетњу и онда исцрпи своје ортаке. Такође, то исто се дешава када иде са рибом да "прошета градом".

Духовит одговор, нарочито млађих, са траљавим сексуалним животом.

Оно што говоримо кад желимо да сви мисле да лажемо.

Најзаступљени страх код девојака, а и мушка популација је веома близу. Мора да имате неког таквог ортака или другарицу која се плаши кучића, тј. кучићофобије. Занимљиво је да када са њима идете у град, или било где другде, боље је да идете где вам они кажу, иначе сте најебали уколико затекнете неко псето успут. Једноставно, тај страх је несавладив. Има и оних ликова који причају како их је некад давно ујело куче за ногу, или огребало за руку, и да се од тад плаше кућића, као "Ђаво од крста". Имају онај обичај, када угледају псето на 100 метара испред њих, почињу да се прибијају уз вас, или да иду иза вас, држе вас за рукав, што може јако да буде иритантно.