Popularna pesma 2003. godine koju peva Seka Aleksić "Jedna više", govori o ljubavi na kratke staze.
Naravno kao i sve ostale pesme takvog tipa, ne treba puno tražiti poentu, jednostavno tako, u ovom slučaju lik je ženskaroš.
Ona koja se zaljubila u njega, a on nju već juče ostavio, pati za tim nečim što joj je poremetilo duhovno blaženstvo osobe koja nema ono drugo "ja" (u daljem tekstu momka/devojku), a i realno đevojko bolje ti je da si sama no da patiš za tamo nekim iz Bijelog Polja.
Koliko god devojaka da dotični ima, imaće jednu manje jer hop baš toj nesretnici je došlo iz dupeta u glavu, i baš zato je jedna u čoporu manje.
Što narodna izreka kaže "Odlazim sa ljubavi se skidam".
Izraz kao takav može da zamaže oči čitaocu, čet je te večeri ne znajući o čemu se radi imao i te kako inspiraciju :
-Norvežanin-
"jedan više- sad je jedan manje"
-Zes,in medias res.-
"Sta jedan manje :'( "
-AndjelkoNS-
"ima, broj patika, jedan manji"
-Zelen Lukac-
"broj majice, broj para na računu"
-AndjelkoNS-
"broj majice manji jedino ako ideš u bilderanu"
Izraz koji je nastao po čuvenoj disciplini u kojoj Kineščići pokupe sve moguće i nemoguće medalje na svetskim prvenstvima i Olimpijadi.
Opis dva (vrlo retko više) ortaka koji se znaju u dušu. Po izgledu su totalno različiti, ali po ponašanju bi normalan čovek rekao da su blizanci.
Oni jednostavno ne mogu jedan bez drugog. Kad jedan krene ka mokrom čvoru, drugi pođe da mu pomogne ako negde zapne. Dogovaraju se telepatijom, a u najgorem slučaju pogledom. Reči su im suvišne, jer znaju koliko dlačica ovaj drugi ima u levoj nozdrvi, a o krupnijim stvarima da ne pričamo.
Ova dvojica su odavno zajebali čuveni dvojac Stojić-Jagar, prešišali savršenost švajcarskog sata i došli do poslednjeg nivoa, do ultimativnog stadijuma poznavanja, postali su dva žutaća koje skakuću sa daske u bazen.
Izraz uglavnom koriste oni u ulozi "šetača" kada im u posetu na duže vreme dođe: rođak sa sela, rođak sa sela koji je došao iz inostranstva, rođak iz inostranstva rođen tamo (gasterbajter seknd dženerejšn), rođak porodičnog prijatelja koji se sad iskrcao sa parobroda iz Amerike i ima blagi problem sa autizmom... U slučaju ovakve posete, "domoroci" imaju zadatak da dođoša tetošu, ninaju, da mu zanose u krivini, ne bi li se osećao kao kod kuće "ovde kod nas", da ne bi zlo pričao kad se vrati "tamo" i naravno da bi opet došao. Najčešće, gost je stidljiv, ne zna šta 'oće, a kamoli šta neće, nemaš pojma veći deo vremena šta da mu radiš i kako - vučeš ga okolo k'o mečku, pa ako mu se svidi - sjajno!
- Mazo, obukla sam onaj svileni komplet za večeras... Kad dolaziš?
- Šetam onog k'o mečku, u gradu smo, nemam pojma kad ću...
- Ako se ne setiš uskoro, možeš slobodno sa njim da se...
- Evo, stižemo!
- Ko, bre?
- Nas dvojica! Ne brini se, sačekaće ispred...
______________________________________________________________- Gde si?
- E'o me u gradu, šetam ovu k'o mečku, ništa me ne razume, ubi me sa ovim švapskim, baciću se pod tramvaj k'o Karenjina...
- Karenjina se bacila pod...
- I ja bih radije pod voz, al' ovo je najbliže!
Žargon koji se koristi za dve dijametralno suprotne pojave, ekstreman smeh ili eksplicitno pokazanu tugu.
U prvom slučaju, gromoglasan smeh je često praćen tapšanjem o sto, pljuvanjem sadržaja iz usta u procesu konzumiranja, verbalnog krunisanja osobe koja je izobjašnjavala, bacanja koske i čašćenja pivom. Drugi slučaj najčešće podrazumeva patetiku, narikanje, kukanje na sudbinu, apokaliptične reči i neretko se dešava objašnjavanja poprilične količine alkoholčine.
Oplakati korenski znači pustiti suzu, plakati, ali je evoluiralo i pomnožilo se sa sobom nekoliko puta.
Oplakivanje može da se desi na bilo kom mestu i u bilo koje vreme, ali je zagarantovano da se desi u mračnoj sobi gde duvači gledaju Rik en Morti, na definicijama autora StrajaKG, u kafanama pred zatvaranje kada pevaju Sinana, kada ubiju Zorana i po patrijarškim sahranama.
-Strajo care OPLAKAH na tvoj poster o paradi, jebem ti život koliko je ono glupo, POBEDA JEBENA!
-Ne lupaj mi vrata od auta kretenčino, jebaću ti mater, iseckaću te na sitne delove i poslužiti keru, oplakivaće te familija u zatvorenom kovčegu!
-EKV je precenjen bend i mojne više smaraš, pusti neki Behemot.
-Aaaa, Sotono! Kako možeš to da kažeš, takvi kao ti su ubili Zorana!
-Ajde ajde mrš u kuhinju pa ga tamo oplakuj, treba salata da se nasecka, gladni su ljudi. Ščuo, Kostiću?!-Kasniš pola sata jebem ti mater bezobraznu, muda mi se zaledila!
-A, tebra, viš da se skupila žgadija i oplakuje Paju, nemaju pametnija posla, ne može jebeno da se prođe kroz grad.
Neverovatna pojava skoro svakog mesta. Ne postoji kutak na planeti a da jedan ovakav igrač ne zaigra sa vama fudbal. Tu je da bi popunio mesto, znate da ne zna da trči, šutne pa člak ni primi loptu, ali u slučaju nužde tu je da igra čisto bude 5 na 5. Čak iako mu je zadatak da popuni mesto, i to zna da uprska.Pas dobar u životu nije dao, a šut nijedan nije u okvir gola išao al je uvek bio vrljav i nejak. Nije da nema snage , nego loptu nikako ne može da potrefi. Ali zato prijem mu je neobjašnjiv.Lopta kao da se odbija od neko drvo, pa čak bi se i od kamen pravilnije odbila.Al zato barem kad se odbije to je nešto jače od njegovog šuta.
Jedna od mnogobrojnih stavki u sponzorskim ugovorima između proizvođača i tenisera, kojom igrači, u slučaju da je publika zaboravila, podsećaju prisutne koja je trenutno najbolja marka teniskih reketa. To je jedino logično objašnjenje. Po dogovoru, čeka se pravi momenat, neka kardinalna greška, ili pak, greška u odsudnim trenucima meča.
Nakon silovitog bacanja u smeru poda, igrač podiže reket, zagleda ga sa svih strana i okreće u svim smerovima kako bi cela publika mogla da vidi o kom proizvođaču je reč, konstatuje da je neupotrebljiv, odlazi do svog mesta, vadi novi reket (neotpakovan), ponovo ga okreće u svim smerovima da bi, ako neko sa tribina slučajno nije video, sada mogao da ugleda logo na njemu, i nastavlja meč.
Još samo fali da, dok lomi reket, vikne ime proizvođača.
- BABOLAAAAAAAAAAAT!
Dok sam ja išao u osnovnu školu, crtani film Sandokan, je bio apsolutni hit, crtać koji dominira u svakom pogledu. Popularnost ovog crtaća je dostigla zaista ogromne razmere, da je nastala i igra tog imena. Igra se igrala uglavnom na školskom odmoru, u učionici. Naime, skupi se, 7,8 klinaca, stanu u krug, fora je da imaš jedan korak da zgaziš nekoga na patiku, a ovaj ima pravo da izmakne nogu. U slučaju da promašiš i ne zgaziš onoga koga si hteo, ostaješ u tom položaju i postaješ laka meta narednom koji gazi. Pre nego što igrač koji ima pravo skoka ili ti gaženja skoči, izgovara se legendarna razbrajalica: ''Sandokana boli glava pustite ga neka spava, Sandokana bole oči pustite ga neka skoči'' i kreće u skok. Pobednik je onaj koji poslednji ostane. Loša strana ove igre odnosi se na vaše patike, jer se od silnog gaženja ofucaju...
A: brate, aj' da igramo Sandokana...
B: to brate, zovi ti Vuju i Mileta, odo' ja po Duleta i Simketa...
Fjodor Dostojevski (1821-1881) je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena, a ne centarhalf Luč Energije, deco draga. U najboljem slučaju, to je onaj što je roknuo babu jer je ova zlo. Ali to je, zapravo, gosn Rodion.
Klasičan predstavnik ruske škole, sa opširnim romanima koji su, iz ugla iste drage dece, pogodni da posluže kao kompenzacija kamena za kupus. Na samu pomisao njegovog imena, đacima se prevrće sve u stomaku. Jer ko će normalan da čita kilo strana, služeći se parolom "Bolje da odgledam film, nego da gubim vreme na knjigu". Ipak, nije to isto.
- Je l' si pročitao Karamazove, Petroviću?
- Jesam. Onaj skenj'o babu.
- Ali to je Zloč...
- Ma, kebnuo babu i go-to-vo!
---------------------------------------------------------------------------
- Brate, koji ti je omiljeni roman od Dostojevskog?
- Idiot.
- Baš me čudi, hehe.
---------------------------------------------------------------------------
Dostojevski: Jeb'o majku, niko neće ni da me pogleda! Prolaze pored mene kao da sam šugav!
Zorannah: Jebiga, čilac, godine te pregazile <3<3<3Vesna Dedić and Sanja Marinković like this.
Jebiga, nekome je život majka a nekome maćeha. Nemamo svi more kao Španija, plaže kao Francuska i ostrva kao Grčka. Neki smo okruženi kopnom, a more gledamo samo jednom godišnje, u najboljem slučaju. Tako i mi, tako recimo i Mađari.
Ali jebe se njima što nemaju more. Bukvalno. Kao i Švajcarci koji nemaju more, i Ugari su iskoristili svoje darove prirode. Za Švajcarsku su to prelepe planine a za Mađare hoćne glumice lakog morala. Naravno, kao pravi profesionalci, dovode i ljude iz inostranstva da rade na razvoju mađarske sedme i po umetnosti.
Izraz se koristi kad nemaš nešto pa to moraš na neki način zameniti onim što imaš. A to što imaš uopšte nije tako krasno, ali Bože moj, bolje išta nego ništa. I to je u neku ruku (u glavnom desnu) dobro. Šta bismo mi bez madžarskoga filma?
-Sine, hajde da mi pomogneš da pomuzem krave, ja ne mogu, uhvatilo me u krstima...
-Ma kakve bre krave, vidiš da čitam oglase.
-Lepe, lepše od Milke. Mene kad Lozova pogleda sa onim njenim okom k'o jabuka, ja se sav raznežim, a Šarulja to primeti pa ljubomorna hehe.
-Deda, to zvuči malo bolesno...
-E, ćero dedina, ne znaš ti šta je nagon, a baba ode na kafu, a meni dosadno a igr'o bi se pa onda...
-Molim?
-Ništa, ćero, deda to nešto za sebe. A kakve to oglase čitaš?
-Ma tražim posao.
-Ja se ponadao da ćeš da se udaješ, rek'o pošto ti ne ide ovako možda nađeš nekog mladoženju preko novine...
-Jao, deda, doste bre više i s tim udavanjem. Ne mogu bre da nađem posao već pet godina, hoću da poludim, kog đavola sam i završavala fakultet, trebaju li ovoj državi školovani ljudi ili ne?!
-A ono jes', ne znam kako će država bez vas etnologa... Znaš, pile dedino, i Mađari nemaju more ali imaju porno industriju.
-Fuj, deda... I šta bi to trebalo da znači?
-Znači, ženska glavo, da ostaviš te oglase i da odeš da pomuzeš krave. Da ne kradeš Bogu dane nego bar neke vajde da ima od tebe...
_______________________________________________________________________
Budimpešta:
-Tata!
-Šta je, Eržebet?
-Imam problem...
-Kakav problem, princezo tatina?
-Pa ne znam koji fakultet da upišem?
-Šta bi ti želela?
-Ja bih najviše volela da budem nešto za mornarstvo, ali šta ću s tim u ovoj ravnici?
-Jašta, sine, mi more ni nemamo, nego ti lepo da odeš na neki kasting za film, barem nam kinematografija nešto valja...
Zasvirati najmanju violinu na svetu sagovorniku na uvce, izvlačenjem totalno nebuloznog zaključka iz smaračke priče istog, kojim postavljaš bodljikavu žicu ispred sebe kao preventivu protiv nastavka konverzacije.
- Kevo, ćale, imam nešto važno da vam saopštim. Ja sam gej i želim da me prihvatite. Imam dečka Sabahudina iz Rožaja kog volim jer mi pruža odličan oral.
- A znači zato se kaže "Puši k'o Turčin"... Dodaj, blago tati, taj daljinski da mi bude blizu u slučaju da krene reklama za Potencijal.
- Ćale, jebote!
- Šta?
Modrozelena pljuvačka. Pljuca puna baktericidnih supstanci sa sposobnošću jo-jo efekta - da se pruža do zemlje a potom vraća u usta, i tako u krug. Takozvani vanzemaljac.
Proizvod pljuvačnih žlezda u vidu gustog tečnog agregatnog stanja dobijenog iz petnih žila za koje je bilo potrebno naprezanje u stilu izbacivanja tvrdog vnuga nakon konzumacije tvrde, slane i pokvarene šunke. Dakle nešto na kontu prosečne ruske teniserke pred kraj meča. AAAAAH!
Takođe i oružje duhovnog bola i patnje, nakon što provališ da ti je jebena komšinica zveknula šljacu u kafu i time ti se osvetila što si se pohvalio svima sa šljake da si je karao... Toliko gadna smeša da bi u slučaju bloudžaba i pljuvanja šljace po kiti u random njavi izazvala naglo prekidanje erekcije i potrebu za povraćanjem kod gledalaca, dok bi porno glumac potom kadar.
- Puši kurac!
- E mojne da te pljune, a ti dobro znaš kakva je moja šljaca.
...a ujedno i zbog sebe, nego mi glupo da ti kažem. Kad zagusti, lakše je reći "jedan moj prijatelj" nego pomenuti sebe.
Kad ti je neko učinio nešto za tebe, a da to nije bilo za neku uslugu? (Osim u slučaju kada ti keva pere ćega, devojka popuši za rođendan i ćale pozajmi kola da ga ne bi drukao kod keve što je propio pola plate) Dakle....? Pa nikad! Jebiga, c'est la vie...
Od pamtiveka je svakom svoje dupe najmilije, te svako gleda svoj interes. Tako da kada god ti se neko ukaže dalajlamasto i tvrdi da se zauzima zbog isključivo tvoje sveukupne (telesne i vantelesne) ugodnosti, laže ko pas! I sigurno ima neku potuljenu korist...
-Odo do prodže, da uplatim kredžu.
-Uzmi i pljuge...
-Znam ja šta treba da uzmem!
-Ma ja to zbog tebe...
-Aha, juče. Nađi drugi greben da se grebeš o njega dechko!
===========================================================================
-Ženo u šta si se to obukla?!
-Ju maco al me prepade.... Otkud ti ovako rano, ovajjj... Ja sam to khm, zbog tebe obukla!
-Zbog mene a?! A i komšija se slučajno tu zadesio, pošto mu vidim viri kurčina iz ormara?!
Sledi kratak priručnik kako postati zajeban muzičar. Osvrnuću se na muzičare koji sviraju tvrđu muziku, što znači da ovo ne važi za klavijaturiste, oboiste, dajguziste i slične. Kao primer uzeću basistu koji svira u bendu. Pa da počnemo:
Da bi bio zajeban, moraš imati opasnu bas gitaru. Crna, siva, tamno crvena, to je kul. Može i da bude vintidž. Drži što niže bas gitaru, kao oni iz Ramonsa. Sviraj sa trzalicom, tako ćeš izgledati zajebanije, vladaćeš gitarom. Zajebi prste, tako sviraju samo jadnici. Ako pevaš pomoćni vokal, na mikrofonu drži rezervne trzalice (oko 20 komada), to je znak da si uvek spreman na sve situacije i da ništa ne prepuštaš slučaju. Crne patike ili cipele i crne uske pantalone će biti kul. Pokušaj sa kratkom majicom, takođe crnom, kosturi i ruže na njoj će izgledati opasno. Može i neka poderana bez rukava. Znojnica na desnoj ruci je obavezna. Pravi majstor se znoji i mora da se uljudi na normalan način. Ogrlica oko vrata takođe dolazi u obzir, to pokazuje da si i ozbiljan. Ukoliko se obraćaš publici, jednom rukom držiš vrat gitare, drugom malo pipkaš mikrofon, malo prođeš kroz kosu (ako imaš kosu), da se cave napale. Scenski nastup je jako bitan, nisi Kleptonov basista pa da igraš kao da muljaš grožđe. Nikako. Raširene noge obavezno. Hodaš od jednog kraja bine do drugog. Ponekad staviš nogu na zvučnik ispred (monitor), pod uslovom da su ispred tebe dobre cave. Mlati glavom, ali diskretno. Tokom nastupa piješ samo vodu iz flaše. Alkohol nije kul. Neizbežna stvarčica koju moraš imati je hemijska olovka. Ne ona kineska od 25 dinara, već olovka renomiranijeg proizvođača. Kako misliš da potpisuješ autogram i da ti se u pola imena istroši mastilo? Ako si ispunio sve ove savete i kriterijume, ti si zajeban muzičar (basista u ovom slučaju).
A zajeban si zato što si potrošio 40 evra na hemijsku olovku, a koji će đavo nekom tvoj autogram?!
Refleksni mehanizam u nekih Rusa pokrenut, pre svega, najnedostojnijim pažnje, najminornijim spoljašnjnim nadražajem, pod kojim se obuhvata sve počev od ispuštanja preteškog bureta kavijara, do umakanja brčina u kvalitetnu votku. Deformacija koja pozdravlja prolazak neke dobre soldatuše, predstavlja preplašeni odgovor na fijuk topova u daljini ili vid oplakivanja poginulog soldata tovariša. Iznervirani ishitreni pokreti izazvani ispadanjem jedne po jedne malene, a tako bučne kopejke, kroz bušan džep brjuki. Svaka od njih podmuklo svojim treskanjem i zveketom o pod, opominje na nemaštinu, nalik na kucanje sudbine na vrata Betovenove Pete simfonije. U tom slučaju, dotična kipeća lokomotiva ne da skida šapku, već je strgne u najgorem besu uz neizbežan prateći prekrst. Može se javiti za vreme praznika Bogojavljenja pre svečanog bacanja i potapanja stomačine u zaleđeno jezero. Može značiti i pohvalu domaćičinih izvrsno spravljenih blinja, uz neizostavno pominjanje Gospoda.
Prvi rođendanski poklon svakog deteta koje sa žarom u očima, balom na rubu usana, nema blage veze šta će mu ta lopta značiti, Golgota, skup neuspeha, frustracija, kompleksa, psihosomatskih problema koje roditelji rešavaju preko te lopte koja u većini slučajeva stvara crnu rupu u glavi deteta, kasnije odraslog smetenjaka koji će nastaviti tradiciju...
Da se razume, lopta je u ovom slučaju posrednika u vidu šire metafore, to može biti i gitara, baletanke, knjiga, plišana životinja, olovka, ma narod bira radio svira, jer sve zavisi od roditeljskih intencija.
Guraše Milenkoviću gudalo u krevetac, on klasa, ali ne može se reći da je baš normalan, dok, su Gagiću gurali košarkašku loptu, a on ni klasa ni nešto bistar. No, pojedinci moraju shvatiti da ta lopta može imati neku svrhu, spucati roditelje, babe, dede drito fudbalom u glavu.
Komšijsko dete sa predispozicijama za najobičnijeg pečenjara, sa telećom tintarom koja demonstrira kasapina na poklon od ujaka Vidoja za prvi rođendan dobija dugmetaru, marke Roland, za pravi put u životu. Tetka Gospava mu daruje lanac od čistog zlata koji je veći i teži i od igumanovog i od Kriletovog uz pesmu ,,Gara''.
Dok pijani gosti zvižde i hvataju pevaljku za domaćinsku dojku on razvlači dugmetaru do patosa, na ruci sija prstenje a oko zgloba narukvica, ali ne sija zato što je zlato, već, jer je u sali vrućina, znoj šiba, a Kod Matorog nema klime, a uz to pečenje je vruće i sve to za 100 evra, seća se kada su mu gurnuli dugmetaru u krevetac kako je mahao rukama da neće to, a matorci su u tom trenutku zevali u njega kao indijanac u tranzistor i došli do zaključka kao Laki i Milutin dok zure u Maksimilijana i odobravaju,, Aaa, radostan si!'', životna škola.
Srpska stjuardesa koja je 1972. godine preživela slobodan pad sa visine od 10160 metara i time ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Nalazila se u JAT-ovom avionu koji se srušio iznad naselja Srpska Kamenica u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Uzrok pada aviona je ostao nerazjašnjen. Jedni tvrde da je to eksplozija bombe koju je postavio anonimni hrvatski separatista, dok zvaničnici Češkog civilnog vazduhoplovstva pretpostavljaju da se avion sudario sa zimzelenim drvetom na maloj visini, pri pokušaju prinudnog sletanja. Treći tvrde da su avion greškom oborili lovci Čehoslovačkog ratnog vazduhoplovstva. U svakom slučaju, Vulovićeva, koja je u avion ušla greškom umesto koleginice sa istim imenom, jedini je putnik koji je preživeo pad aviona. Završila je u bolnici polomljenih nogu, sa frakturom lobanje i tri polomljena pršljena, posle čega je ostala privremeno paralizovana ispod struka. Posle uspešne rehabilitacije, ova žena od čelika je ponovo prohodala i nastavila da radi za JAT do 1990. godine. Danas svoje penzionerske dane provodi u Beogradu.
Periodični proces u kojem se našlo bar 96% muškaraca koji su imali bilo kakav ozbiljniji konatkt sa ženom.
''Ljuta sam na tebe.''
''Zašto?''
''To ti znaš bolje od mene. U svakom slučaju, ja sam ljuta na tebe.''
''A šta sam uradio?''
''Ništa.''
''A ti si ljuta na mene?''
''Jesam.''
''Kafka, strinu ti židovsku, vadi me iz ove dimenzije!''
Ćutljivac. Nemušti jezik u početnom stadijumu razvoja.
Čovek čije su retoričke sposobnosti na nivou rečnog saobraćaja Saudijske Arabije. Simpatiše se sa karakternim osobama koje ne mrzi da govore u njegovo ime. U kafani poručuje isto što i ostali značajnim klimanjem glave, od priloga stavlja sve ili ništa, kad jebe - zahtev za promenom poze je onaj elaborat na stolu koji je sastavljao par meseci u slučaju da mu se posreći. Ruku na srce, to se gotovo i ne dešava.
U pojavnom obliku je zatvorene prirode, intravertan k'o Kinder jaje. Ne znaš šta ti misli mada jesi pokušao da izvučeš to iz njega uz par piva. Kontaš da mora da postoji neka kvaka u vezi s njim, da mora da ima neki sistem oslobađanja od stresa. Psovanje u dnevniku koji piše ili ubijanje prostitutki, nikako da dokučiš. Ali jeziv jeste, osećaš to u svakoj ćeliji...
- Zvao sam Mikija, ići će s nama na piće.
- Nisi valjda?
- Jesam, bio mi bedak da ga ne zovem.
- Kakav bre bedak kakve pičke materine kad je tutamuta. Koj' će nam kurac tamo kad čiviluk već imaju? Sa Žakom papagajem sam se više ispričao nego sa njim. Plašim se da ne flipne i upusti se u neki razgovor, šta posle da kažem njegovoj kevi?!
Jedini talas inostranih sapunica koji nas još nije pogodio. Proživeli smo (i još proživljavamo) hrvatske, meksičke, turske, žabarske, kurac-palačke i ostale serije, Pavića, ali naš narod još nije upoznao kratkometražnu kinematografiju ovog divnog naroda.
Oni koji ne poznadu BurkinskeFasoanske serije, kao da ne žive u Srbiji, u 21. veku (ej' Srbija, 21. vek!)
Naime, radnja je najčešće tipa, Abubabahumabubišarba se preseli iz jednog plemena u drugi, u bogato pleme (oni imadu i vodu) i upozna Džamahabamburatora, poglavicu tog plemena i tu se desi sijaset događaja, keva jom umre, ona rodi dete, umre joj brat, ona rodi dete, izgori selo, ona rodi dete, građanski rat , ona rodi dete...
Uglavnom, čini se da bi nam dobro došlo jedno osveženje od Pavića i serija od Vardara do Triglava (u našem slučaju nešto malo dalje, jedno par iljada kilometra)
-Ali Brahim Gida Al Neseri ti si pio vodu juče!
-Ne seri, juče se rodilo dete!
-Ah Aharamo Tisvrši Udupe Hapapapapapramerikano, što me uništi!?? (Nji'ov Hulijo Iglesijas bleji u pozadini)
Greška. Zajeb. Loše ti se piše.
Zasro si ga k'o beba pelenu i malo više. Poješćeš ogromno govno. Nije ti ovo trebalo. Upravo si pljunuo sebi u facu. I to šlajmaru. Ili, još gore, pišao si u vetar. Sve će ti se vratiti nazad. Ali sa kamatom. Duplom kamatom. Osetišeć bol k'o plavuša u hardkor njavi sa crnčugom strgnutog s lanca. Jebaće te.
Osetićeš kako ti palica formira nov oblik muskulature tela. Izmeniće ti se opis lične karte. I to u najboljem slučaju. Jednostavno, prepušten si hijenama koje će ti izjedati unutrašnje organe i ostaviti te da truneš crkavajući k'o najgori pas. Zgažen k'o pseći izmet, ispunjavaćeš šupljine đona na njihovim cipelama. Gotov si. Nema ti spasa. Spusti roletne, urobinzuj se, zaključaj bravu, nalupaj daske po prozorima k'o deveteset devete i prelepi ih izolir trakom. Sakrij se u mišju rupu, jer ti nema druge. Prekrsti se jer ti samo bog može pomoći. Amin.
Kuc- kuc.
-K-k-k-k-ko je?
-Ja sam brate, šta si zabagov'o? Aj' otvori?
-Je l' neko s tobom?
-Jeste, evo, mama, tata, tetka Rada, seka, komša Sima i ja, došli da te obiđemo. Otvori, koj' ti je majmune, sam sam.
-Ajde upadaj, brzo!
-Šta ti je brate, tajanstven si k'o Poaro Agate Kristi, samo mi deluješ daleko tupavije, u čemu je problem?
-Ovaj, znaš Milicu?
-Od Pere Tajsona?
-Da, lepa Mica!
-Ćut' kako smeš to da izgovaraš, nemo' nas neko čuje...
-Ma, ovo je sad sve suv' kurac u odnosu što se danas desilo? Znaš, da sam ti ispričao ono, da...
-Da te pali?
-To! I prišao sam i rekao joj u pogrešnom trenutku da bih joj rado, mazio mačkicu i da bih joj širio guzove.
-Ovaj, upravo si priklještio sebi jaja na šlic! Razumem te, Pera oće da te lema, aj' vidimo se i da se razumemo, ne javljaj mi se na ulici.
-Ne brini brate, ne planiram ni da izlazim, bar naredna tri meseca. Pošalji mi pljuge ponekad i reci Mici da je volim!
-Ti si lud! Aj' vozdra!
