А: Брате не излазиш у последње време нигде, шта ти је?
Б: Ма заглавио сам у кући због пролива, не попушта. Још се и ови моји евакуисали у село зато што трује.
А: Кућни притвор брате, шта ћеш...

Нпр. кад ти бедак да кажеш ''хвала'':

- Синтија, идем до трафике по воду. Да купим и теби?
- Јој, може! А тенкс!
==========================
Неки људи не би рекли ''извини'', па макар цапнули:

- Јеботе, кад долазиш? Пола сата чекам већ!
- Сори! Имам неку фрку! Стижем...
==========================
Израз ''молим те'' има тако тежак распоред гласова, да га је немогуће изговорити:

- Можеш да отвориш прозор?
- Промаја је.
- Ае плиз!

лик 1: Еј нећеш веровати шта се десило!
лик 2: Шта се десило(већ преврће очима)?
лик 1(у даху): Знаш ону малу Марину? Ево пре пола сата ту код пекаре се карала на хауби са неком двојицом.
лик 2: Је л' си ти сигуран да се то баш десило?
лик 1: Ма да, 100%.
лик 2: А ти си то видео својим очима?
лик 1: Да!
лик 2: A шта ако сам ја видео Марину са кевом код биоскопа баш пре неких пола сата?
лик 1: Па добро, нисам баш ја то видео. У ствари, тако су ми рекли. Онда си ти вероватно у праву, ти знаш да је тебе не бих лагао.
лик 2: Ма наравно да знам. Е а...
лик 1(прекида га): Еј брате, морам да палим, у некој сам журби(у журби да не дође до питања ко му је рекао).

- Брате, шчуо да ће Шоми да пређе у ФК Лађево?
- Јебеш? Па има дузме тамо лепе паре, богами.
-------------------------------------------------------------
- Јел знаш да сам улазио у Мају синоћ?
- Јел ме јебеш?
- Не јебем тебе, кажем МАЈУ, У МАЈУ САМ УЛАЗИО.
- Па јел ме јебеш?
- Шупичку, кути рекох, само на секс мислиш.

Жив је Слоба,умро није,
док је Динкија и мафије...

Ненаде, сине, дедер ми додај наочаре са стола, хоће дека да прочита новине.

- Нисам ја Ненад, деда. Ја сам Предраг.

Откуд знам, кад сте пресликани.

- Нисмо. Ја сам толерантан на лактозу, а он није. То није исто.

Аха... Додај ми.

Клинац 1: (шутно је лопту и она је прешла преко стативе) Гооооооол!
Клинац 2: Није бре, статива.
Клинац 1: Јесте, ал унутрашња!!

А: Марко, видим са тим цурицама шеташ по школи, нека, нека... Е сјећам се ја у твојим годинама, исто сам то радио, само кад се сјетим.
Б: Јеси, Мишко, да ти је за пензију било, не би ђаољи динар има'.

Милунка са жвалама у угловима усана: „Је л', дете, а ова крема, 'оће она да ми поправи ове боре? Вечарске гледам Слагалицу с оним Милутином од куће Кркобабића, да се удесим мало...“
Апотекарка: „Не брини, бако, биће све у реду, лепо ће Вам та крема средити лице док Вам поп буде певао, јер већ смрдите на иловачу!“
Милунка са жвалама у угловима усана: „Шта ка'ш, дете?! Не чује баба, сине...“
Апотекарка: „Ништа, бако... Ваш рачун износи 687 динара...“

Равијојли Марко говораше:
''Аој вило, ниђе те не било,
Би ли дала бресквице јунаку?
Како ли сам ока отворио,
Паламар се ка сунцу винуо.
Канда му је надошао земан,
Да испрска трипут без вађења.''

То је вили врло мило било,
Чула Марко калабастер носа.
Ћуд је женска нејасна работа,
Оће вила, али пазар тврди.

Те говори Равијојла вила:
''Неће моћи Краљевићу Марко!
У мене је пиче кано свила,
Никад с коњем досад нисам била.
Но ти нађи којекаку булу,
Те ти спаси и себе и мене.''

Ту се Марко ражљутио јако,
Па ободе свога милог Шарца.
Да је вила осам пута била,
И да има десет пари крила,
Умаћи му данас не могаде.

Замахује Марко шестоперцем,
Међу ребра и међ' очи чарне.
Колико је лако ударио,
Из гаћа је малешну истресо.

Пак он вади четир' кила меса
Те га трпа вили у бресквицу.
Проговара Краљевићу Марко:
''Можда јесте пиче кано свила
Ал је вила вазда курва била.''
Испрска је трипут без вађења,
Пола прска, пола Шарцу даје.

Кад јој Шаро у двојчицу тури,
Закукала Равијојла вила:
''Могу рећи: и с коњем сам била!''
То изусти, па душу испусти.

Значи мали, језик за зубе, да те не бих рокнуо!

- Еј Сале, отказали су нам Брега и Сека наступ у емисији, кога сад да зовемо у "Буди и ти богати чобан"...?
- Ма натрпај неке сисате мисице и реци им нек' кењају о путовањима, пистама, ботоксу, кућним видеима и штиклама. То жене воле, а мушкарци ионако само гледају у сисе.

Договорили смо се да се споразумно растанемо,остаћемо у добрим односима,али кад се заврши све око папирологије и поделе имовине,изнећу сав прљави веш и тај скот ће зажалити дан када ме је упознао.

... мување у току...

она: али ја имам дечка?!
он: ма нема везе, не треба ми он, него ти
она: па што одма не кажеш, ајмо, ал немој ником да причаш!

(среда, Милутин седа да гледа утакмицу, пренос из студија, Страјнић једе говна...)
Жена: Љубави, донеси ми теглу краставаца.
Милутин: Жено, јел' видиш да је почела утакмица?
Жена: Ја видим да овде причају нека два ружна човека и онај фудбалер што има ону страницу на фејсбуку.
Милутин: Па жен... Добро, идем!
(иде до подрума, враћа се са краставцима)
Милутин: Ево т... Који је ово курац?!
Жена: Па Езел.
Милутин: Који курчев Езел, маму ли му јебем османлијску?! Дај на први, ионако нас је Тијанић покр'о за уторак, бар у среду 'оћу да гледам Лигу Шампиона, пошто ми Арену не пада на памет да плаћам!
Жена: Па Милут...
(пар минута отимања око даљинског, крхка је жена, Милутин излази као победник)
Милутин: Диж' се из фотеље!
Жена: И како ја сад да гледам Езела? А сад је баш занимљиво!
Милутин: Боли ме курац! Имаш интернет па гледај! Ионако плаћам АДСЛ да би се ти дописивала с' Бранкицом, а по цео дан седите овде и пијете кафу коју ја купујем, крваво зарађеним парама!
Жена: Милутине немој тако за Бранкицу! И дођи овамо нађи ми ово.
(Страјнић: ...за два минута се укључујемо уживо на Алијанц Арену...)
Милутин: (налази Езела на интернету) Ево ти сад гледај. (враћа се у фотељу) Па смањи то жено! Јаооооо!
Жена: Па како да гледам?
Милутин: Па искључи јебени тон, ионако Турке не разумеш, јебем му матер!
Жена: Па не могу без тона...
Милутин: Уф! Чекај! (трчи до комшије, доноси слушалице) Ево ти, слушај сад!
Жена: Па како ово?
Милутин: Лепо, утакнеш овде. Јел' може?
(жена не одговара)
Милутин: Питам, јел' може?!
(жена не одговара, Милутин се са победничким осмехом на лицу враћа у фотељу)
Жена: (из свег гласа, под утицајем слушалица) Милутине! Милутине, дођи да видиш ово!
Милутин: (тргну се као да бомбардују поново) Пу све ти јебем! Шта се дереш који курац?!
Жена: (и даље из свег гласа) Да видиш Езела!
Милутин: Скини јебене слушалице женска главо! И боли ме курац за Езела и Турке! Једини Турци који ме интересују се зову Фенербахче, играо сам кеца на њих!
Жена: Милутине па ти се коцкаш!
Милутин: Не коц...
Дете: Кмеееееее!
Жена: Ето! Сад си и малог пробудио! Иди види, можда се укакио, душа мамина.
Милутин: А што ти не идеш? Почела ми је утакмица, ти онако ти можеш да ставиш паузу!
Жена: Па не могу Милутине. Одмени ме једном, видиш да сам у седмом месецу.
Милутин: Пу јебем те Милутине, да те јебем!
(Милутин устаје, облачи јакну)
Жена: Па где ћеш Милутине?
Милутин: Идем у кладионицу да гледам утамицу!
Жена: Иди! Ја ионако нисам битна! Иди коцкај се! (седа у фотељу) Еј Милутине...
Милутин: Шта је сад?!
Жена: Немој да идеш колима. Данас, кад сам ишла код Бранкице, излазио је неки бели дим испод хаубе, заборавила сам да ти кажем.
Милутин: Пу! Пу, јебем те животе! (поглед на горе, руке на главу, обраћа се Богу) Па што ме јебеш?! Славим три дана, преслављујем, целу кућу сам иконама облепио, к'о у цркви да живим, и зашто ме и даље јебеш?!
Жена: Зашто сад вичеш? Видиш да дете плаче!
Милутин: Е мој Милутине, помножио си ти живот са нулом још кад си се оженио! Пу! Ма јеб... Ма боли ме курац за све! Ионако ако потрчим стижем до петнаестог минута!
Жена: Али Милут...
Милутин: МРШЋИ!

- 'Бардан, тето, може једна фол-виршла?
- Шта, коначно положио Електротехнику, а?
- А јебига.