Ћоманско, пардон, дувачко добро јутро. Јер ћомани и дувачи нису исто.
Кад устане, пре него што отвори очи, грундигује један дим из бонговите да дан крене лепше и прође лакше.

Прво јутро након славе.

Мисао која ће, позвана или не покуцати на врата сваког иоле исквареног мушкарца када види веома младу и лепу жену на некој добро плаћеној позицији.

Није добро.

Особа која пати од синдрома "јутро после свадбе" или "јутро после свирке". Овај синдром је праћен звоњавом и тутњавом у ушима и може да изазове осећај да цела унутрашњост лобање на сваки и најмањи шум вибрира и поскакује.

Трећи најчешћи поздрав након "Добар јутар, дан и вече".
Ко сере добро јутро и ведро време ако ниси на неком блудном месту искористио прилику да себи улепшаш живот, прошириш видике и покажеш да си извео радњу вућње са префиксом из.

Упутство за очувавање унутрашњих органа на рок концерту. Пре свега, шутка је зајебанција, а не битка на Неретви. Због људи који ово не схватају, ствари знају да се искомпликују.

Када кренеш на концерт, гледај да не обучеш љубичанствену "Слатке године" мајицу. Није да ћеш попити батине, као да си на "Блејвоч" сплав ушао са "Чилдрен оф Бодом" мајицом, али опет навући ћеш бар двадесет одсто више мартаја на себе. Иако не носиш мартинке свакодневно, немој мислити да си позер ако их назујеш за концерт. Биће пун курац усијаних глава, које ће исте позајмити од брата/ортака који није имао за карту/стрица који је служио армију у касарни у Требињу, све у циљу да неком оставе печат на цеваници.

Када крене шутка, прве редове остави клинцима, којима је то вероватно први концерт. Пусти да њима неко веже кичму у чвор, свако има своје ватрено крштење. Поготово приликом зида смрти (то је оно када се сви поделе у два табора, па нагрну фронтално једни ка другима, као на Косову пољу 1389те), пусти наложену децу да стану напред, ти стани одмах иза. Још ако је концерт неког популарног бенда, просек година у сали биће као на снимању емисије "Музички тобоган" Миње Суботе. У сваком случају, немој, али немој, да пијан стајеш у средину, и свима показујеш средњи прст. Када крене бржи звук, према теби ће кренути две масивне групе људи, и почистити те као баба Сера усрани чучавац.

Врло је вероватно, да ћеш налетети на пун курац маторих, дебелих скињара(ако је концерт Ортодокс Келтса, сигурно хоћеш). Е па, они трипују да су у Немци у Стаљинграду, а да су сви око њих совјетски војници. Терај их у курац, воле да млате рукама, а руке су им теже од кранова словеначких грађевинских фирми. Уколико налетиш на лика коме се поломљене наочаре, веруј ми склони се. Неко му је сјебо италијанске оквире, и он више није разумно биће. Када те неко поклопи по чонтари, или ти зарије ципелштину у колено, џаба га тражиш. Вероватноћа да ћеш га на великом концерту пронаћи и препознати, једнака је шанси да те риба на коју си се ложио у средњој школи, позове на блеју у Кошутњак. Када те неко од зентара које нису ушле у шутку, залије пивом, не глуми Кнелета, не хватај га из залета за гушу, него залиј и ти њега. Њему је сигурно криво више него теби, што ће на путу до куће воњати на вопс.

Немој да хедбенгујеш(млатиш главом) у шутци, сјебаћеш јебени врат. Окресаћеш са неким аркаду о аркаду, нос ће ти од ударца попримити облик друге кривине на Хунгарорингу, или ћеш забости чело о теме неког шиљоглавог клинца.

Уколико налетиш на неке стренџере(овде посебно мислим на Британце, јер они целој планети иду на курац), убиј бога у њима, небитно у којег верују. Не зато што си конзервативни хомофобични геџа, или зато што су нас, маму им јебем, бомбардовали, него зато што ће ионако да причају да смо шабани и да су јебали наше жене. Мартајом о говна! Са друге стране буди џентлмен. Немој да поливаш пивом, пењеш се на кичму, дивљачки шутираш девојке које су 30 кила лакше и десет пута слабије од тебе. Немој да радиш ништа, што им раде остали шабани. Ма колико биле зиљаве/фуксетине/позерке, ма колико ти желео да их јебеш, а мислиш да ти никад неће дати, имај обзира. То су нечије сестре, а сутра ће бити нечије мајке. Гледај да станеш испред њих и заштитиш их, руља ће те одузети од живота, али исплативо је. Никад не знаш, када ћеш да сретнеш ту исту рибу, приликом уплаћивања допуне на трафици. У том случају, твој паламар ће ти бити захвалан. Ако има дебелих, сисатих готичарки, штипни онако каобајаги стидљиво, по коју брадају. Гужва је, не зна се ко је, а и риба се неће љутити, још ће и брадаја да јој се стврдне.

Много користан израз. Пример штедње, јер су у неким ситуацијама речи сасвим редундантне. Од користи је разним људима у разним приликама.

(студент који нешто врда на усменом испиту)

- Дакле, колега, тврдите да је Чосер био ренесансни песник?
- Тај рад!
- Ви нисте ни пипнули књигу, је л' тако?
- Тај рад...
- Ништа, колега, ево Вам индекс, видимо се у наредном року.
- Тај рад.

--------------------------------

(човек није нешто религиозан, али поштује туђу религиозност)

- Христос се роди!
- Тај рад!

--------------------------------

(особу апсолуно боли тукидид, тј. народски речено, потпуно је индиферентна према ономе што друга особа паламуди)

- Не можеш да верујеш, узео сам Ди Марцио хамбакер за бриџ позицију од неког лика за само 20 евра, сад ћу да га уградим на страт, немаш појма како ће добро да се чује! Него, жао ми да сечем, мораћу да купим нови пикгард, не знам само да ли да тражим половњак или да идем по продавницама, или код мајстора. Шта ти мислиш? Да носим код мајстора?
- Тај рад.

--------------------------------

(а сад мало интерно)

- Онај Ла_Хаине је баш неки надрндан лик, а? Сигурно ништа скоро није јебо, шта мислиш?
- Тај рад.

Или

- Како смара ова Мајав. Само нешто моралише.
- Тај рад.

Или:

Овај Предражињо је сигурно 2-3 човека колико га има онлајн.
- Тај рад.

Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Питање мушког родитеља упућено мајци, а које се директно односи на интелигенцију њиховог сина/кћерке.

Чињеница. Логичан след догађаја ко кружење материјe у природи.

Последњи покушај, борба за голи живот. Очајнички потез. Тренутак у коме нам сурова реалност пружа последњу какву-такву прилику за спасење. Иако мало вероватна, свака шанса изгледа као светло на крају тунела. Лоша карма и сплет трагичних околности доводе до потопа дављеника слично потопу Леонарда у Титанику. Јебига, морало је кад тад и то да се деси. О покојнику све најлепше. Макар се борио до краја.

Нешто баш добро.Изнад просека.Нешто што није јелен супер лига.

Ексирати жесту, раџу.

Реченица коју изговараш кад напокон увидиш прави разлог нечијег пренемагања, односно узрок нечијег мушења.

...није што те толико воле, па ти допуштају да буквално висиш на лустеру...

Прави разлог је у томе што они уживају да гледају како нервираш своје родитеље, јер су имали исту муку са њима...

Неидентификовани лежећи објекат.

Још један у мору назива за грешку коју угледате поред себе јутро после.

Ако желите да будете кул и занимљиви објавите ово на статусу када није јутро(што касније-то боље)...чак иако је вече...што касније то сте више кул.Иначе служи да се поздравиш са људима које видиш ујутру и пожелиш им добро...тог јутра...или дана....али то не изгледа тааааако кул као прво поменуто.

Оружје, које у поменутим образовним центрима, поседује већу снагу од иранског нуклеарног пројекта. Има моћ да од тоталног идиота направи идола бандерашко /машинског окружења, или пак некога ко је спреман да ради популарности и стабилне егзистенције, спусти себе на ниво тоталног идиота. Како се у техникајама скупља по вредности оцена сортирана последња страница дневника, или пак људи надпросечне интелигенције, коју би могли да искористе једино уколико би свет био састављен у бинарном коду, формула је једноставна "буди шабан". Особа, бар за нијансу јача на језику, на конту "Багзијевој кеви смрде чарапе" или "како сам прдно, к'о кад ћелави Кинез удари у гонг" фазона, може себи створити хорду поборника, који би за њега изгинули к'о Спартак за слободу робова. Основна правила за забављање окружења су: гледај да што више прозиваш друге, поготову оне које окружење не вари, не помињи ништа што је нормалном свету смешно, јер ћеш навући мржњу на себе, и основно, што дебилније и баналније то боље.

На рачун опаски " Дошина кева у пркно се сева" или "Гле Жигу, ладно има рупу на буљи", трошење сопственог новца на цигарете је непотребно, биће их у изобиљу, на сваком одмору, у свакој прилици, јер људи не воле филозофе, људи воле Чкаље, луде и кловнове, а иза маске кловна, туђи жетони су на страни стола, онога ко се добро претвара.

Ова врста људи која је нажалост у изумирању представља средовечног, редовног гледаоца свог локалног тима који све своје фрустрације
(жена га нервира, деца не уче, комшија га суди, браћа га не познају, шеф га подјебује или пензија не стиза, Косово продато, Европу не видимо скоро, скупа кафана, рачуни неплаћени, бојлер покварен, кромпир и парадајз скупи...)
лечи на тај начин што судији и било ком играчу који се иоле истиче од других* из свег гласа, свих 90 минута псује матер, мртву децу и леве ноге.

*псује играча јер је 1)ћелав, 2)фарбан, 3)дугокос, 4)манекен, 5)висок, 6)низак, 7)не уме да игра или па 8)много добро игра и слично...