
Израз из шездесетих коришћен махом по Београду за особе које свирају несвакидашње добро, као Ђанго Рајнхарт.
A: Ех, мали, друга су то била времена... Ја и кум Мита путујемо, свирамо к'о Ђанго и боли нас шевац за све. Ех...
Б: А Чехиње и Мађарице ништа, деда?
А: А тек то...
Стереотипан увод у најаву блокбастера, на РТС-у. Такође, алудира на негативан утицај жене на добро стојећег човека.
јенкијевски израз за отров добро ...
"чупа, вади, и баца на страну" .. подразумева се да се радња понавља много пута
Добро позната реченица из крагујевачких "Шумарица" која је попримила и шаљив облик када се нађете у ситуацији да сте суочени са неком неминовношћу од стране признатог ауторитета.
(на малом фудбалу)
Гокси: "Алооо, бре, синак, јеси глув... јеси чуо "сирену" за крај термина, што не станеш?"
Мики (занесен): "Ухх... пуцајте, ја и даље држим час!"
-----------------------------------------------------------
("рано" поподне)
Мајка (буди сина): "'Ајде устај више, ленштино једна... нормални ће се људи још мало вратити са посла!"
Син (бунован): "Мхммхм... пуцајте, ја и даље држим час!"
У човечијем бивствовању на пијадесталу људског карактера негде у небеским висинама седе врлине, две сестре, два побратима, близнад - чојство и јунаштво. И зато, кад наиђеш на оваквог човека који скромно гаји ове врлине добро га погледај и запамти. Кад наиђеш на читав народ поклони му се и диви му се. Није грех поштовати. Ипак, најважније је да не заборавиш кога си видео или чуо.
Човек је рођен да спознаје, али тако исто и да заборавља. Проблем настаје онда кад често заборавља, а још је горе ако никад није ни знао. Заборав је смрт истине, клица незнања, корен лажи. Ако је појава масовна, пандемијска, од групе направи роботе, од народа робове, од нације племе.
Дође тренутак кад историја затаји, а садашњост полуди, кад ђаво к'о трансилванијски вампир исисава све оно добро што је један народ некад имао, кад чојство и јунаштво у очима запоседнутог бедника пређе у себичност и страх. Е баш тада не треба поклекнути. Е баш тада треба дигнути бедем забораву да истина остане чиста и неокрњена.
Живот је и прошлост, и садашњост, али и будућност, турбулентна али сасвим измењива. Може се отргнути забораву и постарати се да онај камен што претећ сунцу још увек дере кроз облак.
Видовдан је свануо. Мали плаче. А Марко има већ десет. Јуче је први пут сам са воловима поор'о онај њивак. Биће човек од њега. Моја Милица је баш добра жена. Припремила ми је оклоп, сав бљештав и сјајан. Мач сам вала сам подоштрио. Неће бити лако. Непријатељ је бројан. Одакле ли долазе? Ма није ни важно! Идем због Марка и Милана. И унучади, праунучади, а ваљда ће и понека бела 'чела да зна за мене.
Морам да устанем и припремим се. Одлазим да се не вратим. Свети Петре сачувај ми добро место.
То је оно када нас као сврби теме, правимо се мутави, а у ствари као сензором навођени гледамо у тако добро дупе.
Јутро после пијанчења.Јетра отишла у курац,глава ти се распада...Желиш да умреш.И заиста је тако,све до једног тренутка.Када ти се црева пренапуне разним смећем,и притерају те да одеш да кењаш.Тада долази до избацивања пијаног говнета.Приликом вршења велике нужде осећаш као да из тебе излази сва она ракија,пивчина,вињак и остала говна која си згут'о.Невероватно олакшање...
Сутоморе.
Спустила се ноћ. Седите сами на плажи, загледани у једва видљиву линију где се море спаја са небом. Њу су преплавила романтична осећања, а тебе потреба да полно општиш. Што пре.
Таман када је рука кренула да са романтике хоризонта причу измести у сфере које су много битније у животу једног адолесцента, у тишини ноћи одјекнула је реченица:
- Драги, да ли би ми изронио једну лепу шкољку?
Е, јебига.
Још недовољно искусан да причу о морској шкољци вешто и неприметно преокренеш у причу о морским краставцима и краставцима уопште, остајеш условљен јебеном шкољком и роњењем. Наравно да си већ поменуо да си врстан пливач и ронилац. Истина је да ниси много одмакао од своје каде, али израњање шкољке ти је сада последња шанса да уђеш у свет одраслих.
- Наравно...
Устајеш са песка и одлучним кораком крећеш у непознато. Ниси ти нека пичкица, да сквасиш ногице до чланака, па до колена, па постепено... ма јок. Стропоштаваш се у море наглавачке, пре тога удахнувши ваздуха колико ниси у последњих сат времена. Додир са хладном водом и нечим получврстим на њеној површини, охрабрио те је мишљу да ћеш можда одмах умрети од инфаркта, да се ипак нећеш давити у мукама.
Но, ипак си некако преживео зарањање. Пошто се шкољке обично налазе на дну, а одмах након преживљавања се мисао вратила на општење и услове, схватио си да је налажење морског дна следећи логичан корак. Међутим, таман што си то схватио, морско дно је пронашло тебе, тачније, твоју аркаду и лакат, те ти, на неки чудан начин, олакшало посао.
Твој крик трајао је само толико, док ниси схватио да вода улази у уста што на крају не изађе на добро, и да је бол ипак паметније поднети затворених уста. Са сланим укусом устима, у мрачном и крававом мору настављаш своју потрагу за шкољком.
Јебаћеш, не звао се ти Ратко.
Пипаш рукама и ногама по дну, али уместо шкољке налазиш морског јежа. Опет крик, и опет море у устима. Пипаш даље, пипаш... док нагон за општењем почиње полако да слаби заједно са нестајањем кисеоника, опет надјачан нагоном за преживљавање, те одлучујеш да изрониш. Узимаш руком са дна неки непознат објекат, можда буде шкољка.
Схваташ да уствари ногама додирујеш дно, и са објектом у руци, крвавом главом и руком, победнички израњаш ка пуном месецу. На површини отвараш уста у потрази за кисеоником, али уместо кисеоника, у уста улази мекани објекат са почетка приче, морски плод Сутомора, и сада си сигуран да не може бити горе, осим ако оно у руци није шкољка.
Излазиш напоље из мора, тетураш се ка девојци која чека шкољку. Из аркаде лије крв и слива се по телу. Масу из уста си успео да испљунеш, остало је само мало браонског око уста, и пола морског јежа у десном табану.
- Јао... јеси ли добро?!
- Бојим се да нисам нашао шкољку...
- Ух, крвариш!
- Ма ништа, мало сам закачио неки каменчић...
- Јаоооо, па ти си и говно неко пронашао...
- Пронашао сам и ово...
- Морски краставац, видим.
- Личило је на шкољку.
- Јој... ево ти марамицу, среди се, а ми се видимо сутра, ја морам рано устати...
Смрт уметника и ствараоца, таман након врхунца каријере. Када каријера крене низбрдо, онда се треба повући, и не брљати оно добро што смо створили.
- Брате, Бора Чорба опет жени неку клинку.
- Брате, тај лик је требао да умре негде средином 80-их. Сад би био цењенији можда чак и од Милана Младеновића.
Као што знамо, када нам поштар уручује плаву коверту, то не може да буде добро, али ипак постоје и тренутци који нас пријатно изненаде
-Владимир Николић?
-Да?
-Молимо вас потпишите.
-(није ваљда опет за вожњу у пијаном стању у 3пм!!!)
отварање коверте и пажљиво читање хартије:
Због застарелости поступка, обуставља се поступак против Николић Владимира.....
Дан после синоћ са рибом из клуба.
-Добро јутро медениии!
-Д,д,дообро јуу... Извини, али где ти је она лепота од синоћ?
-Али ово је моје право лице...
-Аха... А оно право су ти излазна врата вероватно?
Назив за изузетно добро организовану тактику којом се два или више ортака бране од напада на једног од њих.
-Миле: Боле смраде један, опет си претио нашем голману да прими гол!
-Ђоле: Није ти он крив што тај ваш не зна да брани.
-Столе: Ајд бре носи се у курац! Увек имаш неко оправдање.
-Миле: Ууу какву сте халф линију створили...свака вам част. Што тако не радите на терену, него вас пролазим ко поред Турског гробља!?
Добро познати сценарио животне приче које се нерадо присећамо и о њима причамо. Како би исказали разумевање према саговорнику довољно је да бекнемо две речи.
Јебо те како сам сјебан нешто...Сад да имам кеша...частио би те пивом!!!
-Иста ситуација
Бити почаствован неким преформансом, добити увид у добро чувану писану тајну. Лепи визуални тренутци који се приређују за једну особу и један пар очију на истој.
Драги...Само за твоје очи...
Нешто си урадио/ниси уради и сто посто ћеш нешто и добити по тој заслузи. Може бити добро, а може и лоше.
-Е брате јеси учио историју за данас??
-Не, што??
-Па имамо контролни, не гине ти кец!
-------------------------------------------------------
-Е брате скупио сам брдо пара за рођендан!!
-И..?!?
-Шта и? Не гине вам да вас частим, па зар ми није био рођендан!!
Веома добро опажање нечије нехигијене која се пре свега огледа у његовим центиметар-два дугим ноктима који истренирано око подсећају на трзалице за гитару.
Израз који се користи како би описали ултра,мега,гига рибу.
Брука колико добро изгледа.Фул фулова.Такозвана бомба...
X:"Синак,што сам видео ону малу Раду из основне,брука каква пичка!"
Y:"Да,да,и ја је скоро срео,добра је к'о здравље,штета што је трси онај лејзибеговић..."
То је још мој чукун-деда рекао пре 100 година што и дан данас важи. Када неко покушава од лошег човека да начини нешто добро.
Јелена: Хоћу да га потстакнем да учи, да се избори, не понавља и четврту годину.
Ја: Од гована пита не бива.
Напијеш се код куће чисто да би био сигуран да ћеш се добро провести на предстојећој журци.
Јако фина девојка, једна од оних које стварно не вире кад је филма сцена еротична на неки начин. Неће имати дечка до двадесет пете, а и ко јој буде први вероватно ће је женити. Левел испод часне сестре.
- Брате немој њу да муваш, сви добро знамо шта ти желиш! Од ње то нећеш добити, нећеш је чак ни за дупе ватати, можеш само лектиру да читаш са њом.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.