Izraz koji koristimo kako bismo sagovorniku dali do znanja da prilikom zevanja otvori usta toliko da može komotno da nas proguta, a pritom i ne stavlja ruku na usta. Ovaj izraz je sinoniman izrazu "lepi su ti krajnici, moram da priznam".
(prvi čas jutarnje smene u nekoj srednjoj školi)
Učenik H (drugu iz klupe): "Kad će više promena smene, ne mogu više da ustajem ovako rano, osećam se kao zombi prva dva časa, jeb'o te!" :ZEEEEV:
Profesor: "Matiću, stavi ruku na ta usta, majku mu, odavde ti vidim želudac!"
Surovo ateriranje jedne fantazije.
Počelo je kao u snu. Lepom snu, sa cvećem i sladoled-tortama, ne košmaru u kojem ti zombi tranžira lobanju ili te komšija juri da mu budeš žirant.
Ona, lepotinja jedna, ali pre svega podatna krupnjikava ženka, navalentna nimfomanka, kojoj je strast drugo ime, a dativ jedini padež. Pogled ti magli enormna količina dima i udeo alkohola u krvi, ali vidiš i dalje dobro, na kraju šanka. Haljina sa golim leđima, na njima istetovirana preslava, struk lomljiv poput kineskog transformersa, a kosa... Već u mislima pleteš žute kike i pretvaraš ih u uzde, hvataš ih i zatežeš zakačen pečurkom u njen port.
Tražiš dupli vlahov od razrokog šankera, a on okreće glavu levo-desno, jer je bugar. Prilaziš joj, sama je i nema razloga da oklevaš, jer takva figura će brzo da ode, ovo je jedna, slučajno ostala na lageru, tvoja je. Nakašlješ se i pokušavaš da sakriješ pijano klaćenje brzim naslanjanjem na mahagoni.
- Milinko, drago mi je. Šta pije pička?
Okret i gromki bariton, malj koji razbija iluziju, žiška koja potpaljuje moždanu tečnost. Neobuzdani mustaći i zlatan zub, gornja četvorka okuzalno, provirio iz sablasnog osmeha.
- Nema pičke, ali mož' se dogovorimo... Imenjače.
Ona nije ta. Nije čak ni ona.
Mesec u kome manje više svi studenti odlepe. Gore nego obično. Neki od učenja, neki od toga što im puca kurac za učenje pa im interesantno da gledaju one koji to rade. Nekima matorci dišu za vratom kao Kerber putniku prolazniku. Neki se tripuju da će sve da polože bez ič pipanja knjige pa ih nalet euforije i sreće uhvati kao loto igrača koji je upravo kupio loz, a dobitak mu svetli pred očima.
Žene su u ovom periodu najgore. U bilo kojoj akciji s njima, prvo proveri da li su u PMS-u. Ako jesu, to je prirodna katastrofa. Neće biti seksa bratac, napiće ti se krvi kao nikad u životu. Beži što dalje od njih. Knjiga ih je naterala da zbace svoj veo čednih i mirnih i postanu cunami koji će te oboriti na zemlju i najesti peska ako mu se samo nađeš na nišanu.
Ćuti i pritaji se. Onaj bradati što ga viđaš svakog dana, nije on baš sasvim čist. Ne vidi on tebe, njemu u glavi sevaju tablice, formule i definicije. Beži, spasavaj se! Sačekaj da prođe, posle možda opet dobiješ svog dečka/devojku/druga/drugaricu/brata/sestru natrag. Do tad je čistokrvni zombi.
Krastav, Rošav, Flekav
Holivucki horor sa zombijima kao negativcima:
Narednik Smrtko: Tako mi centralnog komiteta kolko zombija u Pančevu oćemol imati municije?
Vojnik Osvetislav: Naredniče danas je stigla isporuka nove municije!
Narednik Smrtko: Puni topove! Pančevo se umirit ne može!
Vojnik Osvetislav: Evo i kroz pendžere naviru mater im švandravu!(rafalna paljba)
Zombi Banda: Jaoooo nova municija kržljljrrhhhhhha trt!
Standardna ponuda epiloga dana kod parova sa malom decom.
Teoretski, najbolja opcija je da žena uspava decu i opere sudove dok je ti hrabriš ispijajući pivo ispred TV-a, a zatim usluži i tebe (u poluvremenu). Međutim, ta varijanta je malo verovatna, te preostaje luz-luz izbor: hrpa sudova koja viri dva lakta iznad sudopere i na čijoj površini se već razvija nova vrsta penicilina ili hvatanje u koštac sa razigranim mladuncima, koje može uspavati jedino kombinacija valijuma i Hočevarove Božićne poslanice.
- Kako ćemo večeras?
- A?
- Je l' uspavljuješ decu ili pereš sudove?
- JA ih uspavljujem večeras.
- Što bre? Sinoć sam ih baš lepo sredio.
- Aha, ispričao si im horor Crvenkapu i rekao da će im Zombi-Teletabisi pojesti oči ako ih ne drže zatvorenim. Ceo dan danas žmirkaju.
- Haha, pa malo se šalio tatko. Dobro, ja ću sudove, ništa lakše!
- Da, da... Samo ne puštaj Sinana dok držiš čašu. Imaš uslovni refleks, dečko.
Preteruješ. Smanji, konju jedan, uništićeš se.
- Konobar, daj još dva ladna ovde i dva vinjačeta!
- Momci, pijete ko da vam je lekar prepisao!
-------------------------------------------------------
- Dal je moguće da su im porcije ovde toliko male?
- Nisu porcije male, nego ti jedeš ko da je na recept.
--------------------------------------------------------
- Brate, nešto me boli glava i sve mi se vrti, a imam osećaj kao da sam zombi, ne mogu ni o čemu da razmišljam normalno.
- Pa sigurno kad si na ekskurziji duvao ko da ti je travu prepisao lekar.
Kardinalna greška hodajućih mrtvaca.
Vidite, dostupan materijal koji se bavi tematikom neke globalne zaraze koja bi od ljudi napravila poluraspadnute hodajuće lešine se ograničava na jedno sto do dvesta filmova u opticaju (od kojih je jedno deset do petnaest gledljivo) i nešto više od dvadeset novelizacija tih filmova koje nisu ni za kurac krasni, pa ćemo primeniti gradivo u našim uslovima.
Sad, strogo hipotetički gledano, neka najezda krene ka Balkanu. Počinje od aerodroma i graničnih prelaza, pošto nikome sem "Zoni Mrtvih" nije palo na pamet da apokalipsu započne u ovoj zabiti. Šta se dešava?
Aerodrom "Nikola Tesla" je u riziku da bude potpuno progutan u haosu zombi navale, pošto je jedan od putnika na letu iz Istanbula, neka bude Turčin, simbolike radi, doneo sa sobom zarazu. Izgrižena stjuardesa počinje da bahanališe po avionu, što za rezultat ima da po sletanju iz istog pokulja masa zombificiranih Turaka (opet, simbolike radi) koji počinju da napadaju i grizu sve živo na šta naiđu.
Budući da je aerodrom pun stranaca za koje ćemo automatski pretpostaviti da su evropska ili američka govnarija koja će da paniči i ne radi ništa konstruktivno. S tim zaključkom, aerodrom pada pod navalom. Navala se brzo širi ka Beogradu.
U roku od dva dana, Beogradom lutaju horde penzionera, studenata arhitekture, omladinaca LDPa i ostale bagre nesposobne da se brani, bauljajući u lovu na skrivene preživele, uglavnom slabo naoružane.
Naravno, tu se apokalipsa završava. Negde oko prilaska Sremčici, zombiji nailaze na prepreke, prigrađane naoružane do zuba i veoma, veoma nadrkane. Poslednje stvari koje će čuti su pucnji i neprevaziđena lirika Marine Tucaković.
Ono što sledi je horor film iz druge perspektive.
Gradom tutnji muzika, škripa guma i pucnji.
IMT traktor sa prikolicom u kojoj je jedno devet, deset mladića naoružanih svime i svačime ispunjava svoje snove vozeći se kroz Bulevar Kralja Aleksandra pucajući u horde iz remek dela Sovjetskog Saveza.
Osoba tankog imuniteta sklona olakom fasovanju raznoraznih bolesti.
-Idemo za 1-i maj? Ti, Mrki i ja?
-Mrki neće...
-Što bre?
-Pročitao u Blic ženi da krpelji prenose Lajmsku bolest, i sad ne izlazi iz kuće do jeseni. Znaš i sam kakav je Zapatitis...
-Indijanac...
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
-Imam za tebe ribu za dejt...
-Koju?
-Mia...
-Mia što je skoro došla iz Amsterdama, Mia?
-Da ta...
-Što mi lepo ne ubrizgaš,ćomanskim špricom, sve venerične bolesti i da završimo sa tim?!
-Pa što tako o devojci...
-Zato šta znam kakav je Zapatitis od devojke, i zato što znam da je zaraznija od zombi apokalipse!
Kupovač alkohola u supermarketu.
(Ništa drugo i ne kupuje).
Odavno poznat radnicima u supermarketu, upečatljiv po tome što samo nanosi alkohol na kasu. Dugi niz godina ponavlja taj postupak.
Poznat je i svim komšijama, jer stalno nosi kesu istog oblika iz koje se naziru dve tri flaše, iako se ponekad trudi sa ih sakrije jaknom koju prebaci preko kese.
Svi se pitaju kako je moguće da je on još uvijek živ, a i njega je sramota što je još živ.
Kada ga komšije sretnu nekada ga pozdrave, nekad ne, jer jbg. za njih je on zombi.
Ali on zna da je kapacitet nobelovca, iako ne zna da objasni zašto tako misli.
Ideš kod halfa na rođus. Isplanirali ste probrano društvo od 5 pivopija. Iako svako planira da stuče bar po gajbu piva i zasladi žestom, na pitanje keve koliko će alkohola biti, govoriš nekoliko puta manji broj. Koji god broj rekao, odgovor će biti 'biće vam puno' . Sledeće jutro dok se boriš sa mamurlukom i osjećaš kao da te pregazio FAP, čućeš klasičnu rečenicu 'jesam ti rekla? '
-Kevo idem sutra na rođus kod Mikija, ide nas petorica kod njega u kuću, biće zajebancija neka klasična, ništa posebno.
-Koliko će biti alkohola?
-Ma gajba uvrh glave.
(Keva kalkuliše koliko će svako popiti)-Po 2l svakome? Biće vam puno.
-Ma ćene, biće grickalica, sokova, torta, itd.
-Ajd nek ti bude.(Sledeće jutro ustaješ i dok se kao zombi krećeš po kući, čuješ kevino brojanje)
-Jesam ti rekla da će vam biti puno? U tvojim godinama je to tebi dovoljno da se napiješ. Mrš u kupatilo i čisti onaj svinjac tamo, pokrio si sve moguće pločice svojom povraćkom.Iako bi najradije rekao kevi da si popio gajbu piva i pola jegera, pa da si zbog tog mortus a ne zbog '2l'. Ćutiš i osjećaš se kao najveći amater alkoholičar.
Znaš da si pijan.
Shvataš da ideš u cik-cak ko da ti je Đovak sa leve, Conga sa desne strane, a ti si loptica.
Znaš i to da ne vidiš sve onako kako treba.
Onda počne nivelisanje. Taj praiskonski običaj, možda stariji čak i od alkohola, jer ima dokaza da su se pećinski ljudi gudrali ko nenormalni pa su i oni imali nekakvo "nivelisanje".
Leva noga, desna noga, polako, pogled ispred sebe, sve je u glavi, sve je to u glavi, možeš ti to.
- Jel zauzeto? Moram da se olakšam, a dalek je put ka napolju, horde su između vrata i mene.
- Nikola, pa ti si trezan! Zaklela bih se da si malo pre, skoro pa pao dole, kada sam prošla po piće. I muški ti je sledeći, ja Jovani čuvam stražu.
- (gledaš u devojku, gledaš u znak na vratima, jeste ženski majku mu jebem) Pa pitam te, stajavši tu videla si sigurno da jeste neko u muškom sad.
- Nije niko.
- Blagodarim.
(ulaziš, zatvaraš zaključavaš. Sve je opet kao pre nivelacije, vrti se, preskače i tutnji) na vratim a se luje lupanje, ali je tako daleko
- KOJI JE SAD TO KENJATOR UNUTRA DA MU JEBEM MATER!
- (VRISAK) KRETENU! MRŠ NAPOLJE!
- JOVANA ISPALA TI PIČKA HEHE
- IZLAZI NAPOLJE!!!!
Plakeneš se u lavabou, umiješ se, ispišaš ko car u istom lavabou, boli te kurac. Opet proces nivelacije
minut kasnije
- Izvini ako si čekao mnogo, imao sam problem sa šlicom.
- Ma nema problema, video sam pičku.
- Ako.(Izlaziš bogatiji za iskustvo, uzimaš piće i ponovo odlaziš u zemlju iza ogledala, Iscrpio si svu manu za nivelisanje, tako da ćeš kući bauljati kao zombi iz Rezident Ivla..)
Otrovi u raznim ambalažama. Atlantik vodka, Vekija, Baltik vodka, likeri, i naravno, kralj svih trovača - Vinjak. Opstaju na ovim prostorima zbog slabe kupovne moći, usled koje se zanemaruju čak i najelementarniji nagoni, poput onog za preživljavanjem.
Počinješ sa vodkom. Atlantik ili Baltik, za bolje se nema na osamnaestim rođendanima. Na četvrtom osamnaestom rođendanu overiš ko glumac i celu noć peglaš u klozetu dok te svi ostali gledaju ko budalu. Zarekneš se javno da nikad nećeš da lizneš ništa jače od piva. Aha...
Jednom kad si sa društvom u parku, neko donese Vekiju u plastičnoj ambalaži. Pomisliš: plastična ambalaža! Takva egzotika, kakva se u svetu ne viđa jer ih dave onim propisima, standardima, i ostalim glupostima, mora da se proba! Velika greška. Budiš se sa glavom koja je teška najmanje dvadeset kilograma i sa mozgom koji je nepovratno izgubio tri procenta svojih dotadašnjih kapaciteta. Nikad više, ali ovaj put stvarno. Dobrooo...
Ma može ovaj likerčić, pa to piju žene. Onako, sladunjav je, nije loš, može. Jedno veče preteraš, kao i u svemu do tada. Stižeš do kuće, izbaciš utrobu napolje i bled si kao zombi naredna tri dana. E, sad stvarno...
Ček, a šta je to? Domaća? Na pijaci? Za trista kinti? Pa to je bre džaba, oni nisu normalni, kako li im se to isplati? Pa jes, kriza, treba i seljacima para. De sipaj. Uf, što je dobra, kako klizi, sladunjava, lepa. Daj još jednu. Ajde, ajde, ne štedi to, ko da si je dukatima plaćao... Dok se sledećeg jutra igraš Mister Hajda i pokušavaš da sastaviš prethodno veče, i kad shvatiš šta si sve radio, svečano se, pred ikonom, zakuneš da od danas samo pivo piješ, a i to ćeš gledati da izbegavaš...
Ma možda samo jedan Vinjak ovaj, ipak sam iskusan već. Jesi, iskusan si ti sinko, ali je Vinjak triput iskusniji od tebe, mrge od sto i kusur kila lomi, a neće takvog balavca. Piješ Vinjak, on pije tebe. Posle izvesnog vremena prelaziš na duple. Kad si jednom konobaru naručio trodupli Vinjak, on te je samo bledo pogledao i rekao da mu to niko nikada nije naručio. Posle izvesnog vremena shvataš da odavno nisi imao devojku, svako veče u kom imaš para za piće provodiš u kafani, sam ili sa nekim, nije više ni bitno, a fakultet je zabataljen ko livada pod sporom. Ajde, trgnuću se. Pusti i Vinjak i sve! Sad je stvarno dosta...
Otkad je otac otišao u penziju, počeo da pravi domaću. Ne sipa šećer, ne dodaje bilo šta veštački, to ga ič ne zanima. Izbegavaš jer si siguran da ne može da valja, čim je tvoj otac pravi, nit ima fabriku, nit ima ime. Jednom ipak probaš, da mu učiniš, da ga ne uvrediš. Klizi niz grlo. U stomaku počinje da kuva i da talase toplote šalje kroz celo telo. Šta je bre ovo? Malo preteraš jer ti se baš dopalo. Ujutro se budiš umoran, ali bistre glave i bez posledica koje ćeš da nosiš u narednom periodu. Uf, što je ovo dobro! Kokainka prava!
Prošle su godine od tad i sad već znaš. I sam praviš. Jeste put dotle bio trnovit, neko bi rekao i popločan trovanjima i ostalim trajnim posledicama po tvoje zdravlje, ali, ako ništa drugo, shvatio si. Više nema trovanja, piješ samo provereni kvalitet.
Posle par godina tvoj sin ide na svoj prvi osamnaesti rođendan...
Pizda mu materina matora i nenormalna! I svi mi se čude koliki sam kreten A GLEDAJ KO MI JE OTAC! I sedi po bolnici, i čekaj, i struži, cepaj, i pakuj dvajes metra cerovine doktoru Mitiću (u ime mu se odgovarajuće poserem!), nosi kafu sestrama još sad traže onaj JAKOBS i tri u jedan, munem im ovaj moj jedan u sve tri rupe... A šta sam morao da istrpim kod predpenzione državne apotekarice za šaku lekova, PU!
I GOSPODIN NEĆE DA PIJE! Boli ga kurac!
Poštuj Oca svoga i Mater svoju da ti lepo vek na zemlji prođe, i nemoj im psovati roditelje kada te Majka u pola četiri ujutru zove i plače jer se Otac prevrnuo i pritisak mu je 300 sa 200, a ti u kecu imaš plina da odeš do posla ako bude kiša, a kiša je, a ti radiš od sedam...
I nije bitno, Otac je to, ALI TO JE SEDMI PUT!!! I sve zato što matora mazga neće da pije lekove! Pa razumeo bi da je neki zatucani, nepismeni i sujeverni pajvan, ali bre školovan čovek, završio fakultet i opet-NEĆE. Kaže nek umrem, boli me kurac.
U jedno si siguran. TI tvojoj deci nećeš praviti te probleme.
-Ty tu ru tu tu- zvoni i Viber i Vajber
-Ohooo gde si matori, geben zi mir ajne kugelšrajber! Kakva je situacija u Fuldi jel te natrtio neki sirijac ahaha... Evo ja sedim u radnji, niko da uđe da mi majku opsuje makar. Jeli, jel mi stigle kod tebe na adresu jedne patike Asiks plave polovne i komplet radapcigera što sam kupio na ibeju?
----moj---kartic----ubiću---ibej---jeka---odjek---mrmlj--trava------čaj---ima---------
-Kakvi bre čajevi? Onaj travar debeli? Znam, tu je odma iza ćoška. Saću pitam.
-ALO DEBELI! Imaš neki čaj za pritisak? Za mršavljenje znam da nemaš haha... Ne gađaj se bre koji ti je, stvarno mi treba čaj! O čoveka...
-Ima šta oćeš, ti pošaljem autobusom u petak? A ti meni patike i radapcigere, hehe, izvini za karticu, mislim daću ti ja pare, i to sve... Šta kažeš? Da uzmem pet kesa čaja, dolaziš večeras kolima? U al si lud, EEE ponesi mi makar radapc...
To veče...
-Aj živeli!
-Ma jedi kurac, jebote, patike mi nisu bile hitne, a ti poneo njih a...
-A ti si baš hteo večeras da nadražuješ nekoj snajki bradavice sa radapcigerom! ZABORAVIO SAM, žurio sam i zaboravio. A i za pare...
-E jes bre, ma jebeš to, nego šta ti bi da dođeš za jebeni Čaj!?!
-Burazeru, skočio mi pritisak opasno.
-Jes jebeno, meni je ćale bolovao od toga... A lekovi, a nemačka medicina?
-Ma kakvi, dali mi neke blokatore, kad to popijem sedim samo kao zombi ne umem da progovorim. A pravo da ti kažem (šapuće) taman sam našo jednu malu, a potencija-nula. Piton samo zinuo, ko crknuta riba, mož ga raniš kašičicom...
-Ahahahahha, znači ZATO si ti potego odmah ovamo, zato nećeš da piješ leko...
-Šta ti bi? Što se krstiš i prosipaš pivo, jel si lud?
-Ništa... Imao sam malo otkrovenje. Bog da Dušu prosti mome Ocu...
