Дисциплина коју ретко ко поседује.

Немој Ти Само, познатији као "Немој Ти" је неко ко све хоће да уради. Све што успе да изкамчи и добије поверење за извршење (задатак, услугу...) Немој Ти без грешке сјебе. Што је најаче никад не губи наду. Стиче се утисак да он није ни свестан да све ради наопако. Немој Ти Само капира да чини добро дело.

Пустити певцу крв, испишати се ко газда. Док ниво Дунава расте и сељаци у Ченти слажу џакове поред обале, у страху да се не подаве ко пацови, ти доживљаваш нирвану док исписујеш своје име и презиме по трави која се таласа на топлом поветарцу. Негде у даљини чује се колона возила под пратњом и мотивациони говор Ивице Дачића кога две гориле држе да не би пао са говорнице у крављу балегу.

Неугледни младић је стајао на ћошку нервозно кршећи прсте.
''Пих, замаче колона. Ништа не урадих. Жали боже онолико беседе, планирања, заклињања... Остаћемо сужњи за навек, мој Иво. Газиће Шваба још дуго сарајевском калдрмом. А можда и београдском ускоро.
Али, шта!? Колона се враћа! Ено га, онај са перјем на глави. Ко му је она? Ма ко их јебе.
Ово је твој срећан дан, Гаврило. ''

- Слобода! Србија!
:динге, динге, динге:

Најпознатија студентска фраза, коју више нико и не узима за озбољно. Неретко је прекрши онај ко је први изговори.
Заправо, овим нас просто позива да размишљамо о факултету, тако да је тренутак преласка на ову тему неминован и питање минута.

Ректор универзитета:
Прескаче високе зграде из места, моћнији је од локомотиве, бржи од метка, хода по води, уређује Божју политику.

Декан факултета:
Прескаче мање зграде из места, моћнији од обртног мотора, брз таман кол'ко метак, шета по води ако је море мирно, разговора са Богом.

Професор:
Прескаче зграду са кратаким залетом и при повољном ветру, скоро је моћан као обртни мотор, може да испали метак, хода по води у затвореном базену, разговора са Богом, ако је одобрен посебан захтев.

Ванредни професор:
Уме да очисти и среди кабинет, губи у надвлачењу конопца са локомотивом, опали по некад, плива добро, повремено му се обраћа Бог.

Доцент:
При покушају да прескочи зграду, показује известан ентузијазам, прегажен од стране локомотиве, понекад може да рукује пиштољем без самоповређивања, зна да користи педолину, разговара са животињама.

Апсолвент:
Затрчава се у зграде, препознаје локомотиву (два од три пута), нема дозволу за држање оружја, може да плута на површини уз ваздушни прслук, разговара са зидовима.

Бруцош:
Пада пред вратима при покушају да уђе зграду, каже ''Види Ћира! Ћуу-Ћуу'', искваси се кад користи пиштољ на воду, ваља се у блату, мумља са собом. Понекад зна да покаже где зека пије воду.

Радница у студентској служби:
Диже високе зграде и шета под њима, једним ударцем избаци локомотиву из колосека, хвата метке зубима и једе их, замрзава воду једним погледом, седи с'десне стране Богу.

Чистачица:
Бог лично.

Пресудна ствар приликом неке расправе. Онај ко је већи фактор добија, без обзира да ли је у праву.

Кажемо некоме ко је природно луд.

Сајбер Месајина порука. Суве мисли Свевишњег преточене у прсте над тастатуром изабраног инсана чији речи буде носталгију и служе ко предах у вртлогу лудила. Маг равница и поља, за коментаре, натераће (скоро) сваког Четника, Усташу, Балију, Шиптара, Коњушара, Циганина, Гробара, Радовца, Шиптара, Насионалисту, Патриоту, Патријоту, Дијаспорљанина... да макар на две секунде застане, лајкује коментар и дубоко уздахне, пре него што настави да се међусобно најебава уже роднине са осталим коментаторима. Коментар Великог Трола увек је у самом врху најлајкованијих.

Накисло кол'ко треба.

Кад за сваки случај понесеш кондоме на екскурзију... Ко зна...

На изглед, једна обична новинарка, нит је била нешто посебно лепа... нит позната. Вероватно би и остала позната "новинарка" ко и кева Јелене Карлеуше или кева Виклера, да се краљ народне музике није заљубио у њу.
Живела је код хотела Србија и Тома јој је певао серенаде скоро свако вече, али она је била "новинарка" а он "само" ""обичан"" народњак. Њихова љубав, ко и свака друга ПРАВА љубав, била осуђена на пропаст.

Ићи до краја. Истрајати к'о молдавска курва на кити. Бити упоран у остварењу свих својих намера и одлучно хитати ка њима у стилу Рокија. Без обзира ко је против, ко је са друге стране, газити преко свега, упркос свим тешкоћама које вас задесе. Газити преко мртвих, без сасећања за било кога другог. Користи се и за дубинско роварење паламаром по пичци. Кад мислите да не може даље, али настављате, и на крају крајева идете до балчака. Ненадјебиво.

Лапот је древни српски ритуал јавног убијања старих и изнемоглих - претеча слешер филмова, само са правим жртвама. Да су имали камеру и снимали, звало би се снаф. Тако напуни баба 80 година, нема више вајде од ње, само седи и једе сира, ништа не може да ради, излапела, нервира укућане. Онда укућани постигну договор да је измасакрирају и једног дана јој кажу: ''Баба, идемо у варош!'' А у вароши се сјатили брђани са копачима, секирама, сатарама, коцима и тољагама. Понесу и укућани свако по нож, секирицу, шило, иглу за плетење, ко има мартинке понесе мартинке, ко нема - може и труперке, сукаљку и све чиме можеш добро да опаучиш (да је постојала компанија ACME, вероватно би купили специјалну палицу за пребијање баба). Кад стигну у варош, посаде бабу на столицу, изљубе се с њом српски трипут, а онда удри, шутирај, мазгај, боди, сеци секиром руке ноге, врши липосукцију, дери кожу, крв пљушти на све стране, и све тако док не направе од бабе кашу.

Онда сви оду кући срећни и задовољни, а нарочито бабини укућани.

Северни народи су имали другачију верзију. Ставе бабу/деду на санту леда и само гурну санту у смеру отвореног мора. И дан-данас налазе конзервиране бабе и деде које плутају по леденим морима.

Ко први игра?

Сигурносни систем. Користи се када сте у кућу довели неког непоузданог, а морате да напустите просторију, те га тако изсотавите из видног поља, што дотичном омогућује да му се превише допадне нешто из дневне собе. Докле год чујете тапшање можете бити сигурни да гост само посматра камбоџански свећњак из 14. века.

Аутоматски оптуживање, осуђивање и друкање истог. Наиме, гледањем у саучесника, саговорнику којег интересује ко је крив за злодело и начињену штету аутоматски дајемо одговор и самим тим саучесника стављамо на муке јер му не преостаје ништа осим да смишља причу, извлачи се и спашава буљу.

Ко последњи изађе нека угаси светло!

Дванаесторо људи који одлучују ко има бољег адвоката.

Кажемо за некога ко је фрљав.