Кажемо неком ко није послушао пријатељски савет па се покајао кад је погрешио.

Стандардни коментар нас просечник паћеника који се односи на сваког ко постигне било какав успех.

Неко ко преферира да се нађе иза објектива у одсутном тренутку.

Надимак за старијег брата који се около шири како је најјачи, док му млађег брата млати како ко стигне.
Помало нејасна ситуација, па отуд и адекватан надимак. Уноси конфузију.
И још после кажу да крв није вод(к)а.

Веома кратка дремка, само на секунд, тек кол'ко да склопиш очи.

Појава карактеристична за стање пијанства, када пријатељи помажу другу, који је пијан ко дупе, пијан ко летва, пијан сто подсто, пијан ко дрво, трештен пијан, мртав пијан, мортус пијан а константно понавља: "Нисам пијан", да његов одлазак ка стану не буде у стилу Леси се враћа кући, те га држе како закон гравитације не би утицао на њега и како се његова глава не би залепила за земљу. У тим моментима, пријатељи помагачи приморани су да слушају свакојаке јадиковке, филозофске мисли, или новокомповане песме у зависности од тога ком типу пијанице припада њихов алкохолисани другар. Алкохолисани певац не престаје да завија. Да ли је та окренутост песми узрокована тиме што је дотакао дно живота, или зато што му све лепо иде..није ни важно...битно је да се он весели док га други носе...

Израз за некога ко се опасно навукао на нешто и због те зависности подбацио у резултатима.

Смејати се некоме у лице. Највећи степен смејања некој особи којој се нешто десило. Ваљаћеш се од смеха пред њим док ти сузе не крену на очи и не останеш без ваздуха. Вероватно ће га то повредити, али ко му јебе матер, смех је здрав и ти си управо оздравио за наредних 15 живота.

Провидан. Лако изваљив ко чибуља на носу. Не помажу ни шишке Милана Станковића.

Бесна претња коју упућујемо некоме ко нам је стао на жуљ.

Ироничан одговор када видимо некога ко сунца није видео ове године.

Изазвати некоме жељу за емиграцијом, најчешће оном коме је за личну неспособност крива држава.
Овај израз има неке врло, врло далеке везе са убиством Зорана Ђинђића.

Заправо људи, но из перпективе некога ко се налази на узвишеном положају.

Пар тезги са којекаквим кинеским пластичним говнима. Обавезно пиштољи, калашњикови и пумпарице, чисто да деца имају с чим да гађају оне чике под шатром. Ко нема муда да ''најсексипилнију клинку'' погоди дугом деветком, нек иде кући, марш са вашара.

Пар Цигана са раштимованим рингишпилима са седиштима са којих су ручке отпале још на прошлом вашару у Такову, па мало-мало па неко одлети у Јоџов кукуруз или се закачи за грану од крушке. Ту је и транболина која ради по правилу: колико високо скочиш, толико дубоко ћеш се забити у земљу, па те једва Лазо Дрљо чекрком извлачи из земље.

Једна дискотека и једна шатра на метар једна од друге, тако да се музика нон стоп меша па се ништа не разуме. Ту почиње рат где једни другима ваде осигураче. По могућству да буду близу неке ливаде јер није баш паметно да се дуго трчи до ВЦ-а , обично због једне будале тако већина дође кући са жутим флекама свуда по себи.

Паркинг на фудбалском терену јер он је једини раван како треба. Кад откључавате свој ауто и додирујете браву – радите то с папирним марамицама, наш народ много воли да запишава аутомобиле. Кад смо код пишања, ту негде треба да буде и неки мост, јер позната је српска атракција шорање са моста. Такође негде сто метара низводно, бар двојица с моткама да хватају ове што попадају одозго.

Пар такмичарских дисциплина да све буде занимљивије. Туча екипа из два села (побеђује екипа која се прва докопа тарабе са што бодљикавијим летвама), разбијање флаша (о главу, о ивичњак, а ко не може да пребаци црквени торањ – марш кући), ценкање са Циганима (Ма ево ти, носи џабе, не могу више да те слушам), проналажење снајки које нису род и шетња с њима до салаша/амбара.

Једна чесма или фонтана ту негде близу за туширање, и пекара да ујутру кад се све лепо заврши одемо на врућ бурек па лагано кући. Зора се обавезно чека, јер по мраку ретко ко може да нађе кућу.

упућује се особи која је ван токова, односно ономе ко нема потребних знања о предмету разговора.

Лепа времена, играш се на улици са другарима знаш да се имаш коме вратити. Знаш да те кева чека са топлим јелом кући а да ћале црнчи ко коњ али боли те курац, твој живот се своди на то да изађеш и играш баскет или фудбал са другарима, трчиш по улици, вратиш се кући наждереш се ко стока и опет изађеш напоље. Држава ко држава покушава да те склони са улице, неће клошаре. Боље да утрошиш своју енергију тренирајући нешто него да висиш по улици и испражњаваш се тучама и конзумирањем алкохола.

На препоруку комшије полицајца уписујеш баскет. К'о да си у војсци а не на тренингу. Убрзо ти се то чини исплативо, добар си, траже те велики клубови твоје државе али ради мајке и љубави твог малог места остајеш у јебеној забити којој живиш. Сви те познају, легенда си града. И стари и млади ти се клањају, поздрављају те на улици ко друга Тита, ти си им божанство. Играш сезону две за локални клуб, остварујете велике успехе за ту регију у којој се налазиш. Имаш проблема са повредом/жениш се/ добијаш посао, за баскет више нема времена, ту и тамо опичиш једну двије текме као замјена али ниси више стандардан.

Држава се распада, зову те у рат, твоја се фирма гаси. Опште расуло. Некако ладећи јаја, са више среће него памети преживљаваш рат, враћаш се у своју јебену забит која је срушена. Од национализма ти пуца курац да се изјашњаваш као Србин а носталгија те обузима. Немаш посла већ дуг период, све више и више сањаш од старој држави, старом систему, старим друговима које више нема.

Добијаш неки послић од бившег колеге са баскета, плата минималац али ко је јебе. Довољно да поплаћаш рачуне и купиш себи пиво. Нема даље, носталгија постаје део тебе. Сваки дан после посла насадиш се на терасу, одвалиш стари југословенски рок и пијеш пиво. Проп'о си, ниси ни сенка старог себе, то ти и сви говоре, траже да се изјасниш ко си и шта си, али не претерују јер знају да си некад био легенда, ипак долази и тај тренутак кад разни кретени проглашавају све не-Србима који нису уз њих.

Гледаш како се распада твоје некад омиљено место сад јебени град без људи, гледаш пописивача у очи и кажеш му: „Боли ме курац ја сам Југословен“.

Супротно од серуцкати. Обилно срати у пренесеном значењу. Када неко сере ко фока.

Цитат из "Ко то тамо пева" посебно популаран међу професорима на испитима.

Животно осигурање је новац, који добије онај ко преживи смртни случај!

Питање које постављамо некоме ко се превише распитује о нашем приватном животу.