Ем што не постоји, ем, и да постоји, не би јеб'о.

Пословица која се користи за описивање персоне којој све од руке иде. У чему год да се опроба, добар је. Курац добар, одличан. Није битно да ли је то спорт, школа, женске, пиће, прескакање ластиша, резање ЦД - ова или рецитовање песама из покосовског циклуса.
У друштву је главни лик, поштују га више од свих. То је и нормално јер имају част дружити се са таквим батицом. Ако изађеш са њим у град, знај да ћеш јебати. У ствари, ти ћеш можда и зезнути ствар, али он никада. Јебига, таквог га ћале направио, а мајка родила.

Једна од највећих илузија којој сви воле да прибегавају. Тако им је лакше. Ипак, то не мења чињеницу да је то једна од одвратнијих флоскула коју је људски ум породио.
У најбољем случају, може да се промени само наш угао гледања на дату ствар, а никако ништа суштински у вези с њом.

Ако те нека фирма зајебала за посао и примила неког преко странке, временом можеш само да одустанеш од намере да директору исте набијеш Магнум 44 у уста и издекламујеш "Do I feel lucky" монолог. Али, пролазак времена ти неће донети посао. Мораш сам да устанеш, куцаш на врата, вучеш за рукав, шаљеш мејлове, правиш фрку и остало. То делује мало испод части, али у земљи у којој смо, та синтагма одавно не постоји.

Ако ниси успео ништа да урадиш код женке која ти се допада из једноставног разлога што ниси ни покушао, јер су ти се у одсудним тренуцима јајашца компресовала на величину пластичних куглица за пиштоље, време неће да ти је доведе у наручје. Ако желиш нешто, мораш да уложиш труд. А можда ни то не буде довољно. Али, бар нећеш да се гризеш.

Ако си изгубио драгу особу, она неће поново да ти полети у загрљај кад прође мало времена. Можеш само да прихватиш да више није ту.

Што би рекао универзално вољени лик из серије "Doing things changes things".

Једина ствар коју време заиста мења је место боравка људи.

Супер-моћ својствена женском полу. Шеткаш се улицом, чепркаш нека срања по телефону, трипујеш лудило, монголоидним стилом прескачеш линије. Одједанпут, запљусне те мирис лаванде, жалфије, ватреног Арктика или неког четвртог мириса за који си чуо на реклами. Знаш сигурно да је женски, будући да није мешавина Брута/Олд Спајса и зноја. Рефлексно окрећеш главу, ошинете те бол у врату, и скапираш да си се управо мимоишао са анорексичном тринаестогодишњом готичарком. Дубоко у себи, знао си да нећеш видети Еву Херцигову из рекламе за БиЈу, али морао си да се окренеш.

Знаш кад ћеш?
Говоримо саговорнику да неку радњу неће извршити ни у ближој, а ни у даљој будућности.

Кажемо особи којој хоћемо индиректно да ставимо до знања своје намере, биле оне сексуалне или неке друге.

Подјебавање особа женског пола јер носе допичњаке и да изгледају као краљице тротоара. Иначе је то једина врста секса којом можеш да ''обрадиш'' дотичну, јер да она хоће да пристане на нешто више, ти би се лепше понашао.

Ко каже? Није битно! Шта кажу? Оно што нам у том тренутку одговара. Необориви аргумент који углавном користе припаднице женског пола.

Поређана су дрвца за потпалу, преко њих неко буково дрво, нећеш ваљда шумово (свашта!) то долази после кад се ватра лепо разгори, требају ти још само новине. Е где да нађеш сад новине кад једино што се може наћи је веб издање на холопројектору. Па лепо укуцаш њњњ.дневнаштампа.ср, па архива (не ложи се ватра данашњим новинама), скинеш неке бајате, одштампаш, па одабереш тамо онај део са огласима или политиком и то палиш...

Скраћено од компјутер, а и боље звучи.
А и многи се нађу у недоумици да ли се каже "компјутер" или "компјутор", мада би можда рекли и "рачунар" ал' то некако звучи сувише формално. Односи се и на класичан PC и на лаптоп, али не на Мекинтош. Јер то је - Мекинтош. За њега се обично не користи реч "комп" већ "мек". Власници знају зашто.
Тако када кажеш "комп" сигурно нећеш да омашиш и сви ће те разумети осим оних који су гуглањем дошли до овог сајта да сазнају шта то значи "комп".

Ми смо ти, брале, канда народ пун неизвесности. 
Кад би каскадер на конопцу са оним штапом за равнотежу у светском циркусу имао име, звао би се никако другачије до Србија. 
Не тако ретко, нађемо се на неком рубу. Рубу пропасти, егзистенције, срама, банкрота... 
Ето бака моја на пример, често се нађе на рубу гаћа које мора да закрпи. Каже нема се за нове. 

Смешно је то што сваки пут скочимо са руба уверени да ћемо крилима од воска обећања и кокошијег перја успети да прелетимо до равнице. И готово сваки пут нам сунце отопи восак, а ми се стропоштамо на дно. Право главом. 

Смешно је такође што ћемо то поновити. Да не кажем понављати. Један мизерни авериџ у твојој лобањи ће ти сваки пут шапнути на уво: скочи!. А ти ћеш га наравно послушати, јер за име Бога, можда он јесте авериџ, али је твој авериџ.

Проћи ће тако године лепљења воска обећања, падања на главу. Пући ће ти филм. Рећи ћеш свом авериџу мрш у курац. 
Померићеш се пар корака уназад са руба. Више нећеш видети провалију кад год се пробудиш. Нећеш лепити крила воском обећања. А онда, док си трепнуо, сконтаћеш да си напустио завичај, и већ ево пету годину радиш у Швецкој као бравар за три сома јевреја.

Јебеш руб. Сигурно тло је закон.

Реченица са којом родитељи или било која друга особа која користи прут као васпитно средство мисли да је детету утерао страх у кости и показао ко је ауторитет.
Када одеш да убереш прут, никада наравно нећеш узети врбу,осим ако ниси заиста жељан бола и дивних арабески по телу.
Убраћеш неку сасушену грану која се ломи на мало јачем ветру, а камоли при жестоком ударцу. Тада однесеш покуњено ''прут'', са фацом као да управо требају да те стрељају, а у ствари у себи ликујеш, јер си избег' о праве батине.

Горе од '' само смо другари '' налепнице коју можете добити од девојке коју би потенцијално сексуално опходили. Легенда је лик који се користи добрим фазонима и сви су на месту само што није онај прави. Обично недовољно леп лик да не буде ''шмекер'' па је зато '' легенда''. Када вас особе супротног пола назову легендом, оно што су вам уствари рекле је : '' Добар си дечко, добре су ти форе али ниси ипак довољно леп за мене, тј пичке нећеш видети, немој више сањати о томе.. ''.

Моментални просер на неку рандом тему, није важно о чему се тачно ради. Питања падају ко бомбе од неког паметног лика који нема шта паметније да ради у животу, па подбада и подиже ниво нервозе људи у трокилометарском радијусу на алармантан ниво.
Могуће је да све могућности буду споменуте, од развитка нукларног програма у Малој Моштаници, до мафијашког утицаја на градску чистоћу у Индијанаполису.

Сви који су некад били на мору, сигурно су пре поласка маштали о томе како ће га умочити некој риби. Свакодневно маштање о хрпи риба на плажи, које само чекају да се понабадају на нечије курчеве... Али шамар реалности следи после пар дана проведених на мору, када се сконта да су све рибе заузете, и не желе да се "ударају" са стране... Враћаш се свакодневној онанији, и изгубљене наде да ћеш икад јебати, долазиш својој кући. Наравно, месецима после тога иде смарање друштва како си га умочио на плажи ( јеси, ал' у воду ).

Највећа од свих будалаштина икад смишљених од стране лепшег пола. Она је чедна, невина, и њу треба заштитити од свакојаких напасника, а будала која је штити си ти. Још гори случај је да ти још није ни дала њен скромни цвет, а суштина је да постоји велика вероватноћа да ти неће дати ни после добијених батина. Чак шта више, не да се нећеш омрсити, већ ћеш испасти смешан и код гомиле других девојака...зато ћути и пусти цвет нек иде, није ни први ни последњи.

Ако би којим случајем постојала скала који би указивала на степен шабанлука, ово било било високо котирано, у самом врху сасвим сигурно. Можете ли уопште замислити себе како убацујете касету групе која се зове Скутер, групе која је окарактерисана као хепи хардкор, хард тренс. Отров у музичком смислу који трује мождане ћелије, доводи те до стања свијести гдје мислите да слушате квалитетну музике ви уствари слушате најгори шунд. Код празноглавих пичића без трунка идеје изазивају инстант сврш. Можда ћеш јебати на рачун Скутера али буди спреман да будеш етикетиран као јебени немач појма.

Помирити се са бившом рибом са којом си провео дуг временски период, након вишемесечног међусобног хејта проузрокованог раскидом због прељубе. Твоје, наравно.
Кад си коначно схватио да нећеш наћи другу, и да порнхаб више никако не игра улогу, узимаш телефон у руке и молиш за другу шансу. Нову шансу.
Само што овај пут мораш да будеш дупло пажљивији и да пролазиш опет кроз неке ствари које си већ прошао. Фазон, крене опет да тврди пазар, или не смеш неко време да прднеш пред њом и тако те будалаштине.

Како је и фризирање доњег жбуна постало бог зна колика нота индивидуализма и форсирања посебности, најпрактичнији стил једног културног, негованог пениса постала је Сулејманка, названа не толико по самом Суљи колико по Халиту Ергенцу који храбро носи његов лик.

Сулејманка подразумева 0.3 милиметра дужине длаке на скротуму, центиметар око стабла, до два центиметра на прелазу гениталног подручја на доњи стомак и чисто, обријано стабло пениса.

Не само да визуелно подсећа на еминентног глумца, већ само дејство Сулејманке необично подсећа на парадоксалну чињеницу да ће Халит јебати - највећим делом због пријатног, надражујућег трења. Изузетно мужеван и делотворан стил, чак и међу љубитељкама воскираних сподоба.

Будите и ви обасипатељ среће овог пролећа.

Џаба работе, синак. Мо'ш ти да кашљуцаш и пљуцкаш колико хоћеш, могу да ти крећу сузе јер ти се слине сливају (пизда мала, плаче због слина), можеш да осетиш како дувански дим убија прву алвеолу у твојим плућама, али нећеш бити као деда. Деда КАШЉЕ. Деда брунда као полумртви медвед и брекће као трактор, да би на крају испљунуо део себе на бетон. И тако сваки дан по пар пута.

Они сиви трагови на бетону, што за њих кажу да су жваке? Нису жваке, деда.