Ретардирани сестра и брат близанци, који од рођења продају муда за бубреге. Успостављају "високе критеријуме" и руше стандарде. Осим што ће вас свака друга комшиница уместо кафе радије понудити једним од ових каталога, ви ћете из пристојности према њој купити оно за шта унапред знате да је говно, и да сте узалудно бацили паре које сте паметно могли уложити у кладионицу, или да купите греб-греб говно, за које такође знате да ће бити мућак, али некако вам је драже срцу да паре пукнете ту. А када вам ова ретардирана породица испоручи своју младунчад у виду нових крема и кремица за затезање стидних длака, осућете се као кувани мајмун и јебати све по списку и комшиници и целој ко-продукцији поменутог ђубрета.

Сутоморе.

Спустила се ноћ. Седите сами на плажи, загледани у једва видљиву линију где се море спаја са небом. Њу су преплавила романтична осећања, а тебе потреба да полно општиш. Што пре.

Таман када је рука кренула да са романтике хоризонта причу измести у сфере које су много битније у животу једног адолесцента, у тишини ноћи одјекнула је реченица:

- Драги, да ли би ми изронио једну лепу шкољку?

Е, јебига.

Још недовољно искусан да причу о морској шкољци вешто и неприметно преокренеш у причу о морским краставцима и краставцима уопште, остајеш условљен јебеном шкољком и роњењем. Наравно да си већ поменуо да си врстан пливач и ронилац. Истина је да ниси много одмакао од своје каде, али израњање шкољке ти је сада последња шанса да уђеш у свет одраслих.

- Наравно...

Устајеш са песка и одлучним кораком крећеш у непознато. Ниси ти нека пичкица, да сквасиш ногице до чланака, па до колена, па постепено... ма јок. Стропоштаваш се у море наглавачке, пре тога удахнувши ваздуха колико ниси у последњих сат времена. Додир са хладном водом и нечим получврстим на њеној површини, охрабрио те је мишљу да ћеш можда одмах умрети од инфаркта, да се ипак нећеш давити у мукама.

Но, ипак си некако преживео зарањање. Пошто се шкољке обично налазе на дну, а одмах након преживљавања се мисао вратила на општење и услове, схватио си да је налажење морског дна следећи логичан корак. Међутим, таман што си то схватио, морско дно је пронашло тебе, тачније, твоју аркаду и лакат, те ти, на неки чудан начин, олакшало посао.

Твој крик трајао је само толико, док ниси схватио да вода улази у уста што на крају не изађе на добро, и да је бол ипак паметније поднети затворених уста. Са сланим укусом устима, у мрачном и крававом мору настављаш своју потрагу за шкољком.

Јебаћеш, не звао се ти Ратко.

Пипаш рукама и ногама по дну, али уместо шкољке налазиш морског јежа. Опет крик, и опет море у устима. Пипаш даље, пипаш... док нагон за општењем почиње полако да слаби заједно са нестајањем кисеоника, опет надјачан нагоном за преживљавање, те одлучујеш да изрониш. Узимаш руком са дна неки непознат објекат, можда буде шкољка.

Схваташ да уствари ногама додирујеш дно, и са објектом у руци, крвавом главом и руком, победнички израњаш ка пуном месецу. На површини отвараш уста у потрази за кисеоником, али уместо кисеоника, у уста улази мекани објекат са почетка приче, морски плод Сутомора, и сада си сигуран да не може бити горе, осим ако оно у руци није шкољка.

Излазиш напоље из мора, тетураш се ка девојци која чека шкољку. Из аркаде лије крв и слива се по телу. Масу из уста си успео да испљунеш, остало је само мало браонског око уста, и пола морског јежа у десном табану.

Није као све друге. Она другачије изгледа. Другачије и мирише. Није са овога света. Ако је пробаш, нећеш се покајати. Али, можеш ли да је приуштиш себи? Она је заводљива, није обична јефтина копија извађена из мора истих и сличних. За њом се сви окрећу, због ње не спаваш како треба, а често и не једеш као што си јео раније. Само о њој мислиш. Само за њу дишеш. Показао би је ортацима. Одвео би је кући да ти упозна мајку. Увек би јој био веран, без обзира на искушења. Јер, она није обична. Она је посебна. Производи је Карнекс, али је има и у пар варијанти код Јухора.

Не мора.

Синоним за слабост. Синоним за педерлук , за пичке.
99% тинејџера у школи пиша закључано у клозет , нишанећи претпостављам у шољу.
Један паметан човек је једном рекао : ,, 99% оф пипл ар фоловерс енд онли ван персент ар инисијејторс. " У преводу , они који не пишају у писоар су чке.

Ја лично , приликом свог школовања у Основној , а сада и у трећем разреду Средње , нисам видео више од 5 лица који су пишали са мном ко људи у писоар.

Наравно ситуација на неком јавном месту је потпуно другачија. Међутим и тада врло често од 100 људи који се налази у / испред / около вецеа 90 њих чека на ред за улазак у често ту једну једину просторију где се налази веце шоља.

И много хејтујем кад пишам ко цар у писоар , поносно , стојећи напред и покушавајући да започнем занимљив разговор са ликом до мене који пиша... А он сиса се окрене за 45% до зида , да му случајно не видим тукидид. Еј , провали га!

Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.

Кошаркаш који много воли да лупа банане. Пардон, воле то сви, ал' не добијају свакакви ту титулу јер једноставно нису довољно добри. Е, он јесте добар. Најбољи. Лепи редом. Дарежљив према свима, подели које кило и пошаље људе кући, зато што му се може. За главу виши од свих или с генетским кодом мешавине кенгура и шимпанзе, неприкосновени господар свога рекета. Он је влас' под својим кошем. Мудо. Можеш да се зајебеш једном и кренеш на њега, ал' даље нећеш моћи! Ево теби једна банана за упозорење, па пробај још једном ако си мудоња. Или ако си можда мајмун?

Нанизати поразе попут Њу Џерси Нетса двеиљадедевете. Још су они и добри, успели су да се колико-толико консолидују, али ти нећеш. Бар не у скорије време. Превише си слаб. Неук. Мораш још да вежбаш, а ја као добар чо'ек ћу ти указати на грешке...шалим се, нећу. Ипак ћу те само подјебавати.

Најзаступљенија је у ситуацијама када и поред огромне жеље противник не успева да вас раздевичи. Уствари, баш од понашања тог противника зависи, јер јелте, ми смо фини, имамо манире. То мора бити она егоистична паљевина што има обичај да се куребеса. Дошла маца на вратанца. Прскај по челу!

Пизда му материна матора и ненормална! И сви ми се чуде колики сам кретен А ГЛЕДАЈ КО МИ ЈЕ ОТАЦ! И седи по болници, и чекај, и стружи, цепај, и пакуј двајес метра церовине доктору Митићу (у име му се одговарајуће посерем!), носи кафу сестрама још сад траже онај ЈАКОБС и три у један, мунем им овај мој један у све три рупе... А шта сам морао да истрпим код предпензионе државне апотекарице за шаку лекова, ПУ!
И ГОСПОДИН НЕЋЕ ДА ПИЈЕ! Боли га курац!
Поштуј Оца свога и Матер своју да ти лепо век на земљи прође, и немој им псовати родитеље када те Мајка у пола четири ујутру зове и плаче јер се Отац преврнуо и притисак му је 300 са 200, а ти у кецу имаш плина да одеш до посла ако буде киша, а киша је, а ти радиш од седам...
И није битно, Отац је то, АЛИ ТО ЈЕ СЕДМИ ПУТ!!! И све зато што матора мазга неће да пије лекове! Па разумео би да је неки затуцани, неписмени и сујеверни пајван, али бре школован човек, завршио факултет и опет-НЕЋЕ. Каже нек умрем, боли ме курац.
У једно си сигуран. ТИ твојој деци нећеш правити те проблеме.

Иду Срби по Андима, последњем уточишту након рата са деветнаест црних лукова, кад одједаред се испред њих појави шиш-ћевап. ДАЉЕ НЕЋЕШ МОЋИ рече шиш, али Преподобни слепи вођа Цоа д Чићву му узврати АЛО БРЕ ШИШТАВАЦ МОЈНЕ МИ ШИШТИШ ТУ! Креће шиш да испљује из митраљечапа сенф кад утом се отвори земља, ИСКОЧИ АТЛАНТИДА И БААААМ шиша у јајник! Паде шиш, Срби се наједоше. Авај, месо је било покварено. Погибе 80% Србаља, Атлантида згран. Понуди им она бољи живот под водом, заскочише је Срби и упутише се у дубине океанима. Иду иду иду кад одједном схвате да су мртви јер немреш дисат подводно.

Осетити неко задовољство после дугог неприатног периода. Доживети нагло олакшање.

Каже се за лика који увек добацује рибама које пролазе (може да буде и за мушкарцима, али с њим онда није сигурно седети). Док нека добра пичка пролази, и то још онако заноси као трола 2 метра само да би тебе загорелог наложила, он почиње да звижди и испушта још које звуке које не можеш наћи ни у најиритантнијој техно песми. То што вас бламира није битно јер се сви насмеју када га принцеза Леа погледа као убагованог дроида и не жели да му пошаље поруку, али јој не би лоше дошао неки Оби Ван Кеноби да је спаси будале (некад и дође, са својим плавим лајтсејбером марке БМВ какав ти никада нећеш имати).

На листи бесмислених ствари одмах после безалкохолног пива а на листи пичкастих ствари убедљиво прва са 9 празних места испод себе па онда опет самоубиство па тек онда остатак.

Имаш проблем? Дугови код зеленаша, коцкарски дугови, остао си без места пребивалишта, одрекла те се фамилија јер си педер, јуре те да те убију, оставио си породицу без динара или због неузвраћене љубави? Па реши проблем, проспи себи мозак по дормео душеку или скочи са моста ал на бетон. Јуче. Проблеми се тако не решавају. Чак иако си решио проблем за који мој си га решавао ако те нема? Где је онај осећај када си се прибрао, скрпио или зарадио кинту да вратиш па одеш у кафану да наздравиш себи јер си војвода? Где је осећај када јуриш за сукњом 2 школске године а на крају јој га увалиш на 10 година матуре па јој кажеш да је добила стрије, дупе јој добило облик контур јастука и да си замишљао да уме да га пуши? Где је осећај милине решеног проблема? Што већи проблем то је осећај бољи када нестане.

Ако те је оставила или чак није ни била твоја а пресудио си себи само си потврдио њено мишљење да ниси материјал за њу. Пизда си, која девојка готиви пизде? Има и таквих, кажеш? Па и ако има нећеш јебати јер си мртав коњино! Ви што се убијате због љубави сте најгора сорта, вас бих оживео да могу само да вам кажем да сте идиоти па бих вас убио. Без да трепнем.

Има и "несебичних самоубица". Рокну се јер су увалили породицу у говна. Браво. Сада нису само у говнима било које врсте него су остали и без члана породице. Поред таквих "вољених" ови други им и не требају. Могао си им и поломити свима по руку и ногу, исећи струју да не морају да је плаћају и пријавити комуналцима да бацају смеће на дивљу депонију. Када им се већ усераваш у живот уради то до краја.

Какав год да је проблем може да се реши. Скупи то мало муда што имаш, ради 2 посла а увече као ноћни чувар па тамо спавај, иди поби се ко мушкарац са зеленашем, зови полицију, иди код курве истреси се, олеши се у кафани, уђи у скупштину или банку са бомбом, уби онога ко ти ствара проблем па издржи у затвору а не себе.

Ви сте срамота за људски род која није ни требала да се роди. Грешка у људском коду, ионако исквареном до максимума. Нисам од оних што пропагирају "лепоту живљења и сваки дан је нови дан" али поштуј живот и ради на њему да буде бољи, не одбацуј га. Осим ако ниси смртно болестан и падаш у постељу на туђу грбачу, онда се рокни и спаси некога муке, онда си лорд ако се убијеш.

Кажу разни психолози: самоубице су болесни људи, као такви су рођени и само је питање када ће то испливати на површину. Господо психолози, дипломе набијте себи у дупе-самоубице су пизде које су тако навикле да иду кроз живот и тако су га и окончали.

Дефиниција је писана за mizantrophy.

Баба је особа која одише искуством. Више нема зубе, па тешко гризе. Она зна шта је битно и од суштинске важности за срећан, удобан и живот испуњен задовољством. Она је проживела. У најгору руку, рећиће ти „Мрш свињо!“ ако си дебело заговнао. А ако си главу ударио, увек ће да се нађе да реченицом „кам баба да види“ пребаје да не боли. Ти никада нећеш разумети бабу, јер то искуство немаш, ниси сложио своје приоритете, „битни су ти Бритни и Фифти“, а има још соли да једеш док та мудрост до тебе дође.

Она је имала приоритете, слагала их ред поредак, кућила се, успела је у свом животу да се снађе, и данас, кад из ње проговара искуство, успела је да сложи своје приоритете под старе дане на два најбитнија:

Тврд курац и меко сирење.

Почиње славље. Спремаш се да поштено замезиш, попијеш коју и после лаганица испушиш пљугу док гледаш маторе како причају о политици, земљорадњи, како је некад било.

Прилази домаћин, нуди ракију. Нећкаш се, а у себи би исцепао цело бокалче мамицу му. Он је циција. Понудиће сад па ко зна кад, а не ваља се то.

Ајде, сипај ми. Попићеш је некако, није да нећеш, него она прва некако најтеже иде мајку му. После прве је све лакше, ал' ко ће да чека њега да сипа поново?

"Да л' да му тражим да ми донесе бокалче, да се не мучим овде, јада?"

Почетак и крај. Ако имаш среће. Мада не мора да значи. Мој се стари родио на патосу поред шпорета. Не фали му ништа. Вози кипера, куне државу и моју мајку што је родила дебила који се не шиша. Сврати некад поред пута, помузе државни камион, прода нафту и обрадује фамилију новим тевеом. Некад је знао да нас обрадује шунком тако. Јебига, била инфлација, радовали смо се мањем. Елем одох далеко.

Четири ногара, пар дасака и душек. То ти је кревет. Мој би га ђед склепао за пар сати колико је прост. Узео аљине, напунио сламом, метнуо преко буковине и Бог те веселио. Просто. Е па није. Кревет није прост. Кревет је најбитнија ствар у твом животу. Кревет те прати цијелог живота. Гдје год пошао. Кревет. Удобан, тврд, прљав, непостојећи. Ма и ледина је кревет.

Да ли му икад придајеш важност коју заслужује? Сумњам. А требао би. Ту се родиш. Он те окријепи кад се вратиш мртав уморан са посла. Он те успава кад дођеш урољан као стока. По њему си повратио. По њему си пишао док те још увијек болио курац за све, и једина ти мисао била да једеш и спаваш. Можда си и јебао на њему... По њему си скакао кад те неко трећи изнервира. Ту си плакао... Није правио питања. Тек би понекад шкрипнуо да те потсјети да није од камена.

Он ће те и испратити тамо гдје нема кревета. Кад милионити пут склопиш очи, он ће ти први рећи збогом. Ујутру ће осванути као и увијек. Али ти нећеш отворити очи по обичају. Милион и први пут нећеш се пробудити. И ето. Док пуцнеш прстом растанете се, а да ниси ни био свјестан колико сте били блиски. Кревет стари. Можда га запале после тебе. Сумњам да ћеш се бунити. А требао би. Тамо нема кревета. Има облака. Жуљаће. Знам да оће. А и бојим се висине.

Ђед се родио у збјегу, стари на патосу, ја на кревету. Вјероватно су зато одувијек више цијенили кревет од мене.
Лаку ноћ. И не шкрипи јебем те у слезену.

По бонтону, неки кажу, да уколико не поједеш све из тањира онда је то увреда за домаћицу. У фазону, испоштуј ме кад ја већ могу да одвојим толико времена да ти спремим говедину са артичокиним нектаром, црк'о мајци дабогда.

Са друге стране, и нека врста негодовања, да је храна пресољена, жилава, зиљава, курац липов, представља вид увреде за особу која је ту исту храну спремала.

И сад када мало боље погледаш, домаћице могу да нађу доста начина да се увреде; осим ако ти не нађеш неки да им то прекратиш. Али нећеш, јер ниси љаксе толики и јер схваташ њихов труд. Ипак, увек постоје изузеци.

У односу између двоје партнера, брачних другова или балавих средњошколаца, један крајње подмукао вид манипулације који користи она, у неупоредиво ређим случајевима, или готово не уопште, он.

Неретко уцена, ефикасан начин за остварење зацртаног циља, испуњење хирова јер јој се може, без обзира што је он тај који даје. Урођена метода, у пубертету усавршена и додатно подстакнута читањем дрљавих магазина који одишу благом нотом феминизма.

Познавајући психологију понашања припадника јачег пола, али првенствено тебе, свесна је да нећеш дуго опстати у јеку суше, ма колико био тврдоглав са самоувереним речима "Прва љубав и Џеси Џејн су увек ту".

Највиши ступањ у женској евалуацији квалитета мужјака.

Иза њега су категорије неће јебати, јебаће само ако има брдо пара, јебаће ако нико други не буде хтео, јебаће ако је спреман на озбиљну везу и брак, може да прође, добра прилика ...

Власник квалитетног генетског материјала је онај тип човека који може да јебе без да обећа брак, веридбу, везу ... чак и без да обећа да ће се јавити наредног дана. Подразумева се да може да јебе без заштите, чак и ако не показује никакву намеру да преузме одговорност ако жена затрудни. Жене једноставно желе да имају баш његово дете.

Разлог није тај што је дотични некакав нафташ који ће бити тужен и приморан да исплати милионску алиментацију већ искључиво зато што, по женској процени, много добро изгледа и служи га здравље. Будуће мајке аутоматски сматрају да ће дете оваквог родитеља бити лепо и здраво, занемарујући чињеницу да су оне мале, дебеле, са масном кожом и слабом косом, да им је деда умро од шлога, баба и тетка од рака, да је троје рођака заостало у развоју а братов мали има клемпаве уши, зечију усну и пилеће груди.

Родитељи који помно пазе на морал својих кћери у случају сусрета са оваквим примерком аутоматски попуштају и наговарају их да што пре рашире ноге пред дотичним како би имали лепе унуке, као са рекламе.

Након што је неко оцењен као власник квалитетне генетике све друго је тотално ирелевантно и стога будућим мајкама и њиховим родитељима не смета ако је дотични случајно ожењен, шест пута разведен, геј, зоофил, католички поп, Јеховин сведок, чедиста, незапослен, завршио само основну, робијао због убиства бабе, дркао на Јелену Јанковић итд. Није битно чак ни ако већ има ружну децу - јебаће! Подразумева се да ће направити новог мистера универзума или манекенку за Викторија Сикрет рубље!

Лик који је успео да преброди свој неугледан стас, лепоту Вјерице Радете напете на веце шољи после две недеље опстипације и порекло које имплицира инцестуозну везу дауна и козе. Он је прешао преко свега тога, трудио се, радио и постао јебач.
Да, јебач.

Од малена је знао да неће јебати захваљујући изгледу или говоранцији а није хтео да као своји преци вреба четвороноге зверчице које невино брсте багрем, хтео је нешто више, хтео је да удари рецку у такозване препичке. И како је то успео? Па једноставно, зарадио је гомилу пара и тако набацио обилан шарм својој неугледној појави, а то је јелте најважније, тај шарм. И гле чуда, са парама дође и неодољиви шарм, и гле, коњ бео и на њему принц, и ока пшенице за грош, он јеба.Аутор текста концепт препичке не признаје и не подржава ни као идеју.