Сигнал за отпуштање кочнице.
Слободоумности, добар ти дан! Разуме, лаку ноћ!
Памет овде више не станује.

Апсолут ниво изгубљености. Може се постићи само ако путујеш Бугарском и одједном налетиш на племе пигмејских црнаца које те под присилом у свом храму стрпа кроз Звездану капију, да виде шта је с друге стране.

Девојка племените крви, ћерка буржуја која се заљуби у локалног шумара и спремна је да побегне за њега чак и по цену губитка свог мираза.

И у праву су. Јер фејлујеш. Увек.

Празна батерија на мобилном? Ако лежиш у јарку онесвешћен после саобраћајке која ти је поломила не само све кости него и чекић и наковањ у уху док се три побеснела јазавца сексуално иживљавају на теби и свршавају ти у ноздрву добар си, јер ако није тако онда си говедо неодговорно које не цени то што је кева бечила очи шеснес сати да протера твоју озрачену главуџу кроз пичку а ти је сада мучиш таквим мислима. Да не помињем маторог који упире и лево и десно да ти изнађе новце не би ли привео крају вишу пољопривредну па да дипломираш к'о човек у триеспетој години и скинеш му се с' курца, напокон. А ти не можеш да се сетиш да напуниш батерију, сто ти мајки јебем.

Задњи пут си јебо кад је Звезда освојила дуплу круну? Осим што никада нећеш да достигнеш свог маторог који је у твојим година испрскао више семена него сви ратари у Војводини заједно такође си и педер. И нешто си чудан, ниси као он, разочарао си га, све и да оплодиш све девице Србије да ти рађају синове, није то то.

Слушаш те секталике? Мора да се дрогираш, фале кашике по кући. Сине, немој то љуби те старамајка, убиће те отац будаком када сазна да се бодеш пилулама у нокат. И скини ту мајицу, сазнаће и комшије да си се навуко на ујдо.

Обрни, окрени не ваљаш. Јер не волиш Шешеља.

Реченица, која би требало да оправда то што ми не учимо..И ако су родитељи спремили супер одговор који ће те видети у примеру..

Види, Руси, Грци, и ови Бугари, то су ти све Срби. Швабе, Енглези, Американци, Французи, они су усташе. Ови Арапи то су ти све Турци. И Мухамед Али је постао Турчин

Саркастична констатација када, на већ не тако "ружичасту" ситуацију, добијемо коментар саговорника који само "долије уље на ватру".

Блејиш за компом, све те је сморило, чак ти се ни порнићи не гледају. Чуо си од ортака за неки "шунтави" сајт звани Вукајлија. Продао ти је пар фора, типа, моја баба, мајстор, исл. Одлучујеш да видиш шта се то догађа иза зелене позадине тог шунтавог сајта. Укуцао си у срч бару адресу и дошао си на најзаразнији сајт у Србији. Чуо си да је као урбан дикшнари, само мало боље. Крећеш. Прочитао си све дефиниције са насловне стране и остао без јебеног текста. Читаш дефиниције, до 25. стране и већ почињеш да влажиш, мислећи у себи "јеботе, како ја нисам знао за ово". Стандардно, сваки дан обилазиш Вуку. Она је већ у твојим букмарксима на мозили, 3. на Хрому (одма' иза Фејса и Гугла). Након месец дана сировог блејања на Вукајлији, одлучиш да направиш свој профил! Ту креће твој живот овде.

Детињство:
Родио си се, направио јебозован профил, са још јебозовнијим аватаром. И даље само блејиш на сајту, чекајући да ти сине идеја за дефку. Полако контаваш сајт. Случајним кликом, долазиш до опције Аутори. Ту видиш, поред себе, још њих 75 и кусур хиљада! А међу њима пише #1 StrajaKg. Улазиш на његов профил и ту креће твоја прва љубав. Почињеш да дркаш на његове дефиниције. Његову слику држиш на десктопу. Плусираш му све, коментаришеш, али он те не примећује. Време је да избациш своју прву дефку. Гледаш Страјине дефиниције и решиш да напишеш нешто тог типа! Нажалост твоја дефка је плагијат. Напуше те сви у коментару. Сара и Самахин и још пар ликова те тешко усеру, али ТИ биваш банован због спема и плагирања. Нека mylyca те бановала. Док чекаш да те одбанују, тражиш нову љубав. Читаш коментаре на дефиницијама, и долазиш до неког лика, имена Пеки Д Џем! Читаш његове дефке и прелазиш у тешку онанију. Нашао си нову љубав! Успут гледавши, видиш и неког Џимија. Чуо си на форумима и на чету да он јебе. Сањаш трисом са њима. mylyca те одбановала! Решиш да се светиш, тако што ћеш јебати маму својом дефиницијом! Али, нажалост, та дефиниција солидно пролази. Пишеш још море таквих.

Младост:
Видео си да од дефки нема вајде, јер је чест букаке. Зато крећеш у коментарисање, да би те приметили остали. Лупеташ фазоне на чату, и зготнеш се са неким Данканом Фергусоном. Од њега црпиш инспирацију. Тада пишеш своју прву добру дефку! Твоја дефка бива дојајна и предложена за одабране, али га испушиш, јер је Блек Хол морао да добије насловну. Постајеш јебитачан клиња који пише глупости које се свима ђају. Улазиш у топ 1000! Већ имаш 2 дупла профила. Чак си почео и постере да правиш. АЛИ, неки celt те банује због курцапалца. Мислиш каква је то неправда! Док си банован, опет шврљаш по ауторима и угледаш њега! Његово свето праисторијско сморско име Abraxus, он ти постаје идол, али не дркаш на њега (јер се на другаре не дрка). Када те одбанују, настављаш да пишеш. И даље те понекад дисују. Фејзбукманијак те озбиљно дисује. Решиш да почнеш да се светиш. Почињеш да тренираш мозак, не радиш ништа осим смишљања своје магичне дефке. Смислио си!

Зреле године:
Написао си дефку која је објаснила. Дефку на коју је и О пресветлигосподар Каизен свршио. Наравно, она бива одабрана! Улазиш у анале. Твоја кашаста дефиниција је света! Остављају ти позитивне коментаре! Твоја прва љубав ти је коментарисала. Добио си и нове пратиоце. Сад их имаш на претек. Зготнули су те сви са сајта. Пишеш још пар оваквих. Сада ти почињеш да пљујеш нове ауторе. Сада ти покрећеш теме на форумима. У гласању си за мода, али га испушиш (јер Чрч мора опет да буде). Нема везе, и онако мож' да радиш шта 'оћеш.

Криза средњих година:
Нема више инспирације. Долазе неки нови клинци. Тебе запостављају. Више ниси оно што си био. Али, у тренутку надахнућа, ти пишеш дефку која је зајебала и моју бабу! Враћа ти се стари сјај. Ти си постао арчер! Добијаш почасног мода!

Старост:
Већ си легенда. Имаш мода, можеш да се иживљаваш. Хтео би да се светиш, да банујеш Сару, Џанкееа и остале који су те пампрачили у младости. Али нећеш. Постао си Абраксус. Све те смара. Баш као и мене сада. Решиш да се одјавиш и да будеш легенда о којој ће да причају. Већ имаш хит дефку, хит постер, хит аватар, хит коментаре. Победио си у играма на форуму. Већи си познавалац фудбала од Грофозија. Одлазиш заувек, остављајући свет на младима!

Потпаљиве речи за још већег пријемника.

Чувени јунак из књиге, стрипа и филма. Јебе, бије и поново јебе. За разлику од разних Дилан Догова који кроз причу најебу, изгубе рибу и једва извуку живу главу, Конан побије сва говна и упрти женску на раме. Овим именом описујемо велику и јаку особу.

Врхунац куртоазног курчења и цинизма и неизоставни елемент сваке филмске или серијске драме. Тренутак када лик који изговара поменуте речи просто сија од задовољства када те речи саопштава лику који је урадио неку неморалну ствар. Уместо да циник настави ладити јаја или вулву (у зависности од пола) и да пусти неморалну барабу да ради исто, он мора да тера своје. Наравно, у правом животи би прича имала вероватно другачији епилог.

Она доминира. Она поставља услове. Она ти не дозвољава да се понашаш по сопственој вољи, она управља тобом. Ти отвараш капију док она вози трактор, ти јој носиш воду док коси. Она гледа Цвајту у живом преносу, ти рибаш плочице соном киселином. Она пије пиво, ти пијеш сок. Кад је јебеш, она уствари јебе тебе.

Не дај Боже ником.

Највећа модерна глупост. То једноставно не постоји. Све што жена каже, може да значи, а и не мора. Што је најгоре, то онда може данима да те јебе у мозак, јер су у питању две крајности. Поента приче је: Не верујте женским магазинима, срањима на интернету, и поготово не женским пријатељима, јер ће вас најчешће одвести у погрешном смеру.

Агресија деце је последица морбидних песмица које се уз лагани дечији ритам певају скроз малој дечици , док се она свеју и тапшу .

Погодити некога или нешто нечим.

Одјеби. Прошетај. Љавај. Не да смараш, него више органски не могу да те поднесем. Твоје крајње незанимљиве анегдоте су дошле до нивоа који више није подношљив. Очигледно је да не јебеш, али није ти зонфа да идеш и свима то причаш. Чега се паметан стиди, будала се тиме поноси.

Реченица која најбоље описује вечити сукоб генерација, као и савремене технологије и старинског.

Када решиш да свој аутомобил који возиш на плин иначе, обрадујеш са једно десет литара бензина.

Појам почетка зиме.

Вероватно најконтроверзнија од свих намирница. Нутриционисти је препоручују као минералну и витаминску бомбу, а у колективној народној свести од старих времена истрајава убеђење да је то слепачко, пропаличко јело: "Џигерице, и ти ли си месо?".

Кад се загине у кафани, па се све паре пробекријају и не остане ништа за иоле поштен ручак, кафеџије су износиле гостима пржену џигерицу гратис. Да им буде каква-таква подлога за даље пиће, а и да се не баци (пошто ионако нису знали шта ће са њом, јер је нико није хтео):

"А шта ћемо за вечеру? Леба, сира и кромпира. (2х)
А шта ћемо за доручак? Једно јаје, и то мућак. (2х)
А шта ћемо за мезе? Џигерице и презле. (2х)
(припев) Рого-рого-рогози, седи па вози."

И тако, на једном крају имамо препоруке стручњака, на другом народне статусне норме, а негде на средини између то двоје сместила се џигерица. Па шта претегне...