Rolna toalet papira koja ima tačno onoliko papira da ti da lažnu nadu da ćeš uspeti u misiji brisanja dupeta.
Čitaj: Ljen si da doneseš novu rolnu pred sranje, pa ćeš pokušati skrpiti sa ovim što imaš, ma kakav bi oishod završne operacije. U sebi znaš da nećeš uspeti ali ipak se nadaš čudu.
Pohod na maloletnice.
Budalo jedna, mani se krivolova! Nećeš se tu leba najesti a najebaćeš ko žuti ako te mala prijavi!
Opasno odomaćenje jedinke - klase “dupe na babinom raspalom Jugodrvovom dvosedu, noge na tabure”.
To je znak da si i zvanično postao inventar institucije, bilo da je u pitanju lokalni bircuz, “Licna” DOO sa p.o. ili komšinkin dvoiposoban stan. Čestitam, trebalo je proći kvalifikacije i steći pravo na sopstvenu, ličnu kafenu kombinaciju.
Jer nije svaka kafa ista, ne, ne. I standardnih kategorija ima onoliko, a kamoli još i da nešto namišljaš.
Imaš onu osnovnu podelu: grča, slatka. A onda imaš i abortušu, pa srednju žalosnu, pa slatku, a tanku, ko čaj, pa namensku, zagorelu arabiku-sikterušu. Pa sa jačim kajmakom, da utoku možeš staviti da pluta ozgo, srčani zalisci te zažigaju kad popiješ. Ili bez, poluprovidni kal.
E, a kad zaslužiš personalizovanu kafu, izašao si iz šablona serijske proizvodnje, dobio unikat, takoreći ručni rad. Nećeš biti pitan “kakvu piješ” po pedesettreći put. Nema šta da objašnjavaš da u stvari hoćeš srednju sa trećinom kašičice šećera i lečak mleka u veliku šolju plus ratluk s orasima, nema potrebe. Samo kažeš da je za tebe i druga strana te ispoštuje.
Ekskluziva je to, treba je zaslužiti.
- Dobro, šta ćemo prvo… Duco, daj nam ovako: tri gorke, jednu slatku i jednu za mene. Hvala.
- Šta bre “za tebe”? Aaaaaaa, pa, dečko, otkad ti to piješ ličnu kafu? Po meri…
- Uzela mu je izgleda meru…
- Manite me bre, ljaljani, ja sam ovde stalna mušterija.
- I mi smo, pa ništa. Gukni bre, kako je bilo?
- Pravi džentlmen nikada ne priča o tome…
- Ti džentlmen?
- I to što kažeš. Pazi, potpišem ti golfa pre neki dan pred domom kulture, a Duca se tu zadesi i onda ja...
Naziv plana koji je često aktuelan u toku i posle žestoke svađe sa ukućanima-najbližim srodnicima.
Problem je u tome što to često izađe na provođenje jedne noći kod prijatelja, devojke ili nekog drugog bliskog.
A: ...ma otići ću bre, jedi govna, odlazim, videti me više nećeš...
B: važi, pozdravi Jelenu/Marka/Peru i evo kad već ideš ponesi mu/joj ovaj CD, i da mi vrati do prekosutra, treba mi.
Nije ljubomora, već logično pitanje koje lebdi kao posledica upravo završenog prvog poljupca. Sve ide glatko, sviđa ti se, a i ona tebe želi (pa kako 'drukše'?), ne moraš više da baronišeš, mala je pala, odvojio si je u stranu. Desnom rukom joj provlačiš prste kroz kosu, a levom je hvataš za bradu koju, sa sve rupicom, privlačiš k sebi, dok je netremice gledaš u oči, sve do časa kada oboje zažmurite...
I krljaš je jezikom što najbolje znaš, sve pazeći da je tvoje bale, prouzrokovane žlezdom ''nejebičarkom'', ne uguše ili ne izađu napolje. Uši ti se crvene koliko se ona dobro ljubi, manta ti se u predelu čeone režnjače gde je nekad bio mozak, a sad je samo sivkasta kaša koja centrifugira. Misliš da si se zaljubio. Odmičete glave sa blaženim polusomehom i ti je već vidiš kako mesi slavski kolač dok je dva odojčeta vuku za kecelju, a nozdrve para miris iskipele kafe sa šporeta smederevca... Voliš je!
Al' ne lezi vraže. Idilu prekida podla misao koja je sve vreme bila tu, potiskivana trenutnim uživanjem i veštačkim stavom progresivnog, evropejski orijentisanog omladinca koji bi da raskrsti sa srednjevokovnim kultom mačo-balkanikusa. Simpatična je tebi hipi-komuna i muzika iz tog perioda, kapiraš da je dvaesprvi vek, da je konzervatizmu i fundamentalizmu odzvonilo , da su svetske tendencije iznad tog malograđanskog licemerja i lažnog moralisanja... Pogled ti luta ka zidu i ostaje prikovan za ikonu Svetog Georgija Velikomučenika kako ubija aždahu. Božji znak! Obrve ti se skupljaju, čelo se mršti i bujica kreće. Dalje nećeš moći. Sindrom ''Drugog'' te je uzeo pod svoje.
''Mozak mi je zavrtela, tu nisu čista posla. Mora da joj je baba vračara ili bar priča s mrtvima? Kako je moguće da se ovako dobro ljubi, a tek joj je dvadeset prva? Vidi se da ima iskustva. Šta - iskustva? Može da drži predavanje iz felacija. Koliko li ih je samo progutala? Đavo će ga znati. Sećam se da ju je vozao Miki Bajker na onom raspalom apeencu, dakle: jeftina je.
A nešto je šetao i Željko Smradina, ako je njemu blajvila onda stvarno ne bira, tip je štrokaviji od šoferšajbne na šleperu. A tek na studijama u Beogradu i život po domovima? Auuu, pa to nije moglo da prođe bez četir' prekodrinska međeda, tri kršna krajišnika iz atara Knin - Benkovac, a o beogradskim pajdomanima koji nose više zaraznih bolesti nego što je Infektivno sposobno da identifikuje, da i ne mislim. Šteta, pametna je i slatka, matorci joj fini ljudi. Ali ne vredi. Šta treba, da mi se smeje pola varoši sutra kad je izvedem u grad?
Biće najbolje da se okrenem i odem bez reči. I da odmah popijem pola litra absinta, da se dezinfikujem. Čini mi se da mi dlaka zapinje u grlu. Gušim se! Mora da je sa mudiju turskog gastarbajtera iz Nemačke koga je jutros ustopirala na putu za ovamo! Aaaaaaaaaaaa...''
:hraaaaaaaaaaaaaaak:- Nije ti dobro? A da me ispratiš kući, kasno je? :trep, trep:
- Murš, droljo!
Obuhvata svakodnevni celokupan obrok.
- Dobro, ćale! Jebote, daj neki dinar, ne mogu ortaci non - stop da mi plaćaju! Šta je s tobom?!
- Nećeš ti meni tako da odgovraš dok te ja hranim hlebom!
Rečenica kojom ćete sagovorniku jasno dati do znanja da ste vi odlični u onome što on pokušava da vas nauči ili da vam pokaže.
-E pazi sad o čemu ti pričam, gledaj pažljivo molim te, nećeš skontati ako budeš zverao okolo!
-Brale, ne uči ribu da pliva, ja imam bre medalju iz toga budalo jedna!
Domaći izdajnici.
Pocepane čarape u gostima.
Prljav veš kod doktora.
Zvonimir umesto Tihomira.
- Ženo nađi mi čist veš i cele čarape ?
- Šta ti je, da nisi bolestan ?
- Nisam odakle ti to ?
- Koj će ti moj ako ne ideš kod doktora. Da nećeš u švaleraciju, možda ?
Ironično stavljanje do znanja sagovorniku da je već malo preterao u piću.
Žena: "Pa nećeš valjda još jednu da sipaš?"
Muž: "Hoću... što, pa nisam mnogo popio!"
Žena (ironično): "Nisi, nisi... nije da ti brojim, ali ovo ti je jedanaesta!"
Najviši stepen averzije prema polovnim stvarima iz " second hand shop-ova " .
Ma koliko neki odevni predmet bio privlačan i uz to jako povoljan, vi se nećete usuditi da ga kupite zbog osećaja da je pripadao nekom tragično preminulom.
A- Čoveče odakle ti taj dres Junajteda ?!
B- Nećeš verovati, kupio sam ga u "dronjari" za 100 dinara ! A original je !
A- Beži bre ! To su skinuli sa nekog engleskog mrtvaca , pa tebi uvalili ...
Reči nakon kojih će vas neka ženska osoba, bez obzira na broj godina, zamoliti da joj pomognete u nošenju enormnih stvari. Potpuno je nebitno da li ste vi stvarno kršni ili ste ništa više nego obični peškirić, jedino što joj je bitno jeste da neko drugi nosi stvari umesto nje, nakon čega će vas sa slašću odjebati, bez trunke zahvalnosti za to što umalo niste bruh dobili.
- Ej Miloše, pošto si ti inače kršan momak..
- Ma jedi bre govna, prošli put kad si to izgovorila morao sam da nosim neke stvari pola sata, nećeš me opet zajebati. Nađi neku drugu budalu da teglji za tebe.
Dajdžest sinopsis jednočasovnog naklapanja tvog ortaka, zvanog Lošmi Zagor, o tome kako je koje veče pre upoznao buduću majku svoje dece i kako je do jaja u vezi. Već. Gledaš ga dok onako baljezga u auri sopstvene egzaltiranosti, peni o njenim očima, sisi, bulji, svršava na glas boje peska...i dođe ti ga tako pukneš preko zagorele face da će mu prateće bdenije - što zbog majke, što zbog trošne bakute s Kosova - skoro zagarantovano biti sa zatvorenim kovčegom.
A da, mi smo Pravoslavci.
Bilo kako bilo - na toj sa'rani ti biti nećeš. Odmah po ubistvu, otiš'o si u obližnju ispostavu MUP-a, priznao dobro delo i sada te čeka 5 do 6 godina sviranja klavira u KPZ Zabela, što u praksi znači da ćeš po strogim srpskim zakonima slobodu ugledati za pišljivih par meseci, maks...a šta je to kad znaš da si svet spasao od još jedne zagorele budale koja se usled tragične insuficijencije snošaja i dva "Tuborga" sudbonosno klepila sa ženskim detetom orangutana i sad međ' ortacima traži kumove, što za svadbu, što za decu.
Mis'im - očekivao bi da tako nešto tvoj ortak uradi i za tebe, zar ne?
- ...i ja joj tu priđem, hej, ćao, kako se zoveš, a ona će "Ana-Marija", eeej, pazi, moje omiljeno žensko ime, ha! Zgotivimo se mi tu na keca i...
- E tebra, izvini što te prekidam, 'el ti nije frka samo da se javim kevi da me neće biti nekih 6 meseci kući, ono, da se ne brine žena i to?
- A ne seeeri, jebote, ne pričam baš toliko dugo...
- Ma nije zbog tebe, brate, stvarno idem na 6 meseci...
- Pa gde ćeš, bre, nemam pojma za to?
- U Požarevac.
Princip je lak.Predvidiš ono što čovek koji psuje kao kočijaš hoće da kaže i to kažeš sam sebi.
j..o si mi majku, jedem ti govna, popušim ti k...c, nabiješ me na k...c, hoćeš da ti moja mama malo popuši k...c...itd.
Nećeš dosta toga izbeći, ali ćeš bar zbuniti čoveka.
Ti si dete sa sela, upisao si srednju u gradu, matorci te strpali u internat. Moliš Boga da prođe prva nedelja. I prošla je. Druga nikako da prođe, četvrtaci te jebu k'o konja. Dolaze neke ribe na sprat, na upoznavanje. Upoznaješ se sa jednom, ona ti lupa šantu kao da je muško, ova druga je nekako više društvena. Upoznaješ se i sa tom drugom, otkriva ti da su trećakinje. Poznata ti je, i ti si njoj. Gledaš joj u usne, tako prelepo izražene, u čarobno crvene lokne. Zaljubio si se, konju.
Počinješ da je primećuješ svakog dana, sve više obraćaš pažnju na njene lokne i usne. Saznaješ mnogo toga o njoj od starijih likova sa kojima si se sprijateljio. Puši, trenira streljaštvo, ima dečka već 2 godine. Za dečka jedva da si čuo. Sve o čemu razmišljaš je koje pljuge da kupiš i gde je streljana.
Počinješ da pišeš ljubavne pesme, o njoj. Preko doma odlaziš na festival ljubavne poezije, i ona ide. Tu počinjete da pričate, da se družite. Prvo polugodište ti je prošlo bez da si primetio, jer si mislio o njoj. Drugo je prošlo još brže, jer se niste razdvajali. Uz nju si se sprijateljio sa gomilom trećaka i četvrtaka, postali su ti kao braća.
Neverovatno teško ti pada kraj prve godine. Opraštate se. Bojiš se da je nećeš više videti, da će promeniti školu. Celo leto se čujete. Lomiš kičmu na građevini celo leto da bi mogao da je vidiš jednom nedeljno. I viđate se, bez obzira na sto kilometra koji vas dele.
Dolazi druga godina, oboje ste u domu. Ne razdvajate se prvih mesec dana. Ona odlazi na matursku ekskurziju, a ti nedelju dana prelamaš dal' da se obesiš il' da nastaviš dalje. Došla je sa ekskurzije. I dalje ste nerazdvojni. I jedne večeri se prosto desi ono što čekaš više od godinu dana. Ljubite se, zagrljeni na krevetu, goli, ispunjavate jedno drugo u svakom smislu. Voliš je, ona voli tebe.
Upoznao si njene, i ona je upoznala tvoje. Njeni dolazili kod tvojih na slavu. Išli i tvoji kod njenih. A vi ste za to vreme bili daleko od svega, obavijeni velom ljubavi.
Dolazi kraj njene srednje škole. Verovatno i kraj ljubavi, verovatno je više nikad nećeš videti. Ispratio si je na železničku, kaže ti da je najbolje da se sad sve završi i da se pamti, nego da se uništi i zaboravi. I jeste. Poslednji poljubac.
Treću i četvrtu godinu provodiš rastrojen, učeći za faks i krešući raspomamljene prvakinje. Stalno se prisećaš nje, njene porodice, ima brata koji je vršnjak tvoje sestre, lepo su se slagali. Ko zna.
Upisao si faks, književnost, a tvoja sestra srednju, u istom je onom internatu u kome si ti bio do pre par meseci. Od vaspitača sa kojima si ostao u dobrim odnosima si saznao da je našla dečka odmah na početku. Ona krije dečka, ti kriješ da znaš za njega.
Završavaš drugu godinu faksa, sestra svima u kući saopštava da ima dečka i da će doći sa sestrom kod vas. Posle nedelju dana čuješ auto pred kućom, klinac izlazi iz njega, poznat ti je. Za njim, iz auta izlazi ona, ista kao pre četiri godine, kad si je poslednji put video, sa istim onim crvenim loknama. Sestra je znala, rekla mu je da dođe sa njom. Grliš sestru, a onda grliš NJU. Ponovo kroz tebe prolazi isti onaj osećaj kao kada si je prvi put zagrlio i poljubio. Ponovo ste zajedno.
Završio si faks, zaposlio se, živiš sa njom. Venčali ste se. Rodila se još jedna devojka sa crvenim loknama.
Veoma poznata rečenica u djetinjstvu.Dakle,kad roditelje zateknete u laži,a oni nemaju neke čvrste argumente odgovora,tako da uvijek čujemo rečenicu 'Mami da laže! E pa fino' nakon koje sagnemo glavu i prihvatimo kakav-takav odgovor.
-Znam da si sakrila igračku ,samo nećeš da kažeš!
-Nisam ja...Ja ti je nisam ni viđala...
-Lažeš!
-Mami da laže!? E pa fino...
Razlog da stvari ostavite onakvim kakve jesu. Ne ukopavajte sebe još više.
- Brate, s tim stavom nikad nećeš da se oženiš...
- Zašto bih ja želeo da se oženim? Dovoljno mi je loše i ovako, ne treba mi još i to preko grbače.
Odmeriti neku ribu od glave do pete i prvo proceniti njene vrline i mane fizičkog izgleda pre nego što krenete u napad. U suprotnom slučaju se skenira da bi se procenilo da li se braniti od napada.
- Brate, snimi onu malu što te šmeka sve vreme! Dobra je ko zdravlje!
- Matori, skenir'o sam ja to odavno, lošu dojku ima.
- Daj bre kakve veze, nećeš da je ženiš!!!
- A i to što kažeš...
Odjeb odgovor, ili čisto sprdanje na pitanje "gde ćemo?".
- Idemo večeras negde?
- Pa 'ajde... Al' gde ćemo?
- DA TI GA MEĆEMO HAHAHAH!!!
- Haha... Ne stvarno...
- TAMO GDE TI NEĆEŠ HAHAHA!!!
- Smaraš.
Natrijum hidroksid. Kaustična soda. Hemijsko jedinjenje, koje u dodiru sa vodom ili vlagom dovodi do jake reakcije pri kojoj se oslobađa velika količina toplote. Koristi se za otpušavanje cevi, jer ima neverovatnu moć nagrizanja i sagorevanja materija koje možemo naći u kanalizacionim cevima (čitaj: raznih govana). U ne tako davnim vremenima, najsuroviji oblik ženske osvete za neverstvo. Baca se u oči i sigurno dovodi do trajnog oštećenja očinjeg vida, a neretko i do smrti. Pretnja koja svakom rasnom ploditelju stvara knedlu u grlu i osećaj nesnosnog bola u predelu očne duplje i retine.
- Gledaš, Milenko, gledaš?
- Nije bre, Živana, očiju mi, gledam onaj špediter tamo, ima gume na vazduh, nije mu to loše, pa reko...
- More, kad ti ja bacim živu sodu u oči, nećeš videti ni sunca ni meseca, a kamoli da ždrakaš u sisetine kojekakvih belosvetskoh kurveštija, ščuo!
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta bi Milenku, predstavi se preko reda?
- Nisi čuo? Na'vatala ga njegova Živana dok se pentrao na Julu madžaricu. Bacila mu živu sodu u oči, cvrčao je i dok su ga spuštali u raku, siroma'.
