Имагинарни сертификат који мајка стиче рођењем свог детета.

У музичком сленгу, назив за мастан, дисторзиран звук електричне гитаре, насупрот чистом звуку без ефеката. Дакле, пошто звук говори више од хиљаду речи, не ово, већ ОВО.

Последња сламка шмекера у покушају да навата рибу која има дечка.

Прастара фора којом су нас кева и ћале мамили да поједемо бар мало неког поврћа. Сви углавном постају имуни на то после треће-четврте године.
Обично и убаце неког супер хероја.

Пета лична грешка. У НБА шеста. Други жути картон. За Џоа трећи. Искључење. Ако си дошао у ситуацију да ово некоме говориш, вјероватно си подјебавао до неслућених размјера, па се саговорник дотакао ваше кеве. А уколико сте ви тај коме је упућена ова опомена, (најчешће посљедња) могли би добро да размислите да ли вриједи поново покушати вербално трпати саговорника. "Ла блејаж" је сада само мисаона именица. Црвени, матори. Неће изаћи на добро. За ламенте је већ касно.

Исто сра.е друго паковање.

Последњи покушај да убедиш неког инаџију у оно што си наумио.

Потпуно небитан чаробњак из Толкинових дела који је увек стајао по страни и блејао са животињама, не радећи ништа. Може се користити за неутралца у неком друштву.

Каже се за онога који иако је нешто савшрено он нађе ману, увек му нешто фали, увек цепидлачи, такорећи тражи длаку у јајету.

Средство за смиривање немирне деце.

Јебена врста људи и углавном разлози твоје куповине пилула за живце, тога што ти је прорадила штитна жлезда и што си добио нервозу желудца. Нити мo'ш с њима, нити без њих (добро можеш без њих ако су ти ћале и кева буржуји који ти плаћају гарсоњеру, или не дај Боже једнособан стан и све трошкове, али у супротном-неће да може). Нужно зло.

Увек у неком штеку имају сто грама кафе коју никада нећеш видети ни наћи, сто динара им је к'о 'иљаду евра, тоалет папир увек уштекају када потрошите заједнички, а готово увек имају сто грама чоколаде за "бољу концентрацију" коју једноставно неће поделити с тобом. Из овог или оног разлога али неће. Помири се с тим.

У већини случајева уче више од тебе, имају мањи круг друштва, али то није зато што су они недаотибог недруштвени или асоцијални, него једноставно "они бирају с ким се друже" и они неће да праве журке онда када "мора да се спремају испити". Твоје друштво гледају попреко и не воле да се мешају с њима.

Али, у оним тренуцима када немаш ни џем ни 'леб, они су ту да љубазно с тобом поделе и последње парче, јер, дагајебем, ипак су и они нека врста људи.

Лик који има потенцијала да буде неко и нешто, да постане један од бољих у свом послу. Наравно, није за топ класу, али за вишу средњу има штофа. Једино што га јебе на том путу је што повремено зна да преспоји на масу, али то само онда кад је најбитније, кад се ломи. Иначе овако је кул момак.
Огњен је знао да на великој утакмици за репрезентацију, на коју је дошло брдо менаџера да гледа баш њега и да га води у једну од пет најјачих лига, шпринта тричавих 80 метара да би се свађао са судијом, више пута. Такође је знао да залаје на навијаче у Чачку.
Тако се и лику који носи овај надимак дешава да кад га шеф позове на разговор о повишици и унапређењу, он јебе мајку истом и каже како му је јебао и жену и ћерку и да отказ.
Једноставно, не зна да држи језик за зубима, да ућути и смири се кад треба и зато никад ништа неће бити од њега.

Само се глумци мењају. Не мора човек да буде историчар да би то схватио.
Људска глупост зато и јесте свемогућа, јер је свима доступна.
Пакост, мржња, љубав, проклетство, алавост... увек ће на Земљи постојати.

Њух једно па добрих десет пута бољи од псећег.
Осетиће алохол или цигаре чим уђеш у двориште.
Неки кажу да се жене углавном истренирају на свог мужа, твог оца.

Прво питање које ти поставе кад их сликаш а они не испадну онакви како би желели.

Не може! Па све и да ћеш крупну жену и ситну дечицу да ми побијеш, и пиво из руке да ми отмеш, не дам.

Саркастично питање упућено наркосу који пола сата црта линије које ће након тога брзином светлости шикнути у своју ноздрву.

Таблица која најчешће виси у свим домовима здравља, јавним и образованим установама, аутобусима и често у фенси таксијима где таксиста свакодневно усисава седишта, парфемише кабину и носи јамболију преко седишта.

Културно одјебативно саопштење. Сасипање истине у очи без много сентименталности.

Концерт. Док разуздана маса подиже руке, урла из свег гласа, скаче, игра, полива се пивом...и једноставано ужива у потпуности препуштена атмосфери...они – неми посматрачи...иако знају одлично текстове песама и иако су узбуђени и на граници да почну да уживају...не, ипак не чине то...остају укочени, уштогљени, ко посетиоци (па и гори) позоришта, концерта класичне музике... Стоје са стране, обично прислоњени уз ограду или какав зид и имитирају недостижне, неприступачне, узвишене, крхке фигуре, стаклене фигуре које ће се поломити ако их случајно дотакнеш и малићем...Стаклене фигуре којима је врхунац препуштања атмосфери повремено климање главом или ретко, лагано ударање ногом о земљу...
Ако их случајно, не д'о бог, додирнеш (забога како си само смео?!!!!) повући ће те и замолити да то више не радиш, замолиће те да се мало контролишеш и обратиш пажњу на своје неартикулисане покрете тела (мада их вероватно нећеш разумети, већ ћеш се насмејати, можда загрлити, пољубити и одскакутати даље), јер забога, иако си на концерту, и иако је шутка у току, и иако сви дивљају, дижу руке, вриште из свег гласа...он, који је дошао на концерт очекујући очигледно седишта и мир и тишину (што ме подсети на концерте Жељка Самрџића) док се на бини дивља..очекујући оно немогуће...он, недодирљиви нежни цветић жели да остане нетакнут и све време концерта избегава „опасности“ које му разуздана „примитивна“ маса упућује...бојећи се повреда, бојећи се уживања, бојећи се живљења.
Нежна, крхка, стаклена фигура.