Staramajkin običaj da svaku proizvoljnu uočenu nit iskoristi kao konac za zub. Ja li vidi da se rasparala bluza ili dokači li konče sa bošče, sledi prizor tokom kojeg zaboravljaš šta to beše apetit.
- Stani, momo, da vidim nešto. Eeeee, rašile ti se bubregare, ček evo konac.
- Nećeš valjda, baba?!
- Samo malo, imam neku projaru od otoič, pred zlatan zub mi stoji. Što ti je, što si zelena?
Poklič naprednih roditelja sličan onoj krilatici "jednom se živi", upućen inertnoj i za provod nezainteresovanoj deci.
-Ajde sredi se malo, pa suknjica, pa šminka, pa frizurica... Pa u grad... Kad ćeš ako nećeš sad, u najboljim si godinama! Posle ćeš se kajati, pitaće te starost gde ti je bila mladost!
Jel si jeb'o?
Uglavnom se ovo pitanje postalja redovnim nejebačima u ekipi/porodici.
- E ćuti sad, ide mi buraz... 'deee si mališa, reci nam kako je bilo sinoć sa devojčicom a? Jel pucala prečka?
- Pa nije baš...
- Daj bre ne zajebavaj, znam da si opasan, nego nećeš da se hvališ...
Opaska za nervoznog lika u trenucima kada mu zabijete toliko veliku gargiju, da ne može da istrpi koliko je bolna već prelazi na ekstremno vređanje.
Mini-spust koji je prevazilazi granice izraza "smiri doživljaje"
- E buraz, ko ono beše peva onu pesmu Šeherzada?
- Ne seri da nisi čuo za njega!? Pa Esad Plavi!
- Svršim ti po glavi :hnjo: :hnjo:
- Jebem li ti majku i sve po spisku i sestru na sred panja da ti pocepam svojom sekirom.. (nakon pet minuta) !%/#()$#"=%?#%
- Ajde, bre, ma volim i ja tebe!
- Ma šta ti meni! Sad ću ti jebati majku! "(=)$!%=!"%=)
Ti prosto više nisi kul, sve u vezi sa ''drugim'' je savršeno. U poređenju sa ''drugim'' ti si šupak.
- Vidi, Marija, ti si divna devojka...ali, upoznao sam nekog drugog.
- Super, i ja upoznajem nove ljude svaki dan.
- Ma znaš...drugu devojku.
- Joj, Dragane, sad kad ti zavrnem jaja, na stolicu nećeš smeti da sedneš!
Izraz koji koristi vrhunski šmeker. Jebač nad jebačima. Bio je učitelj Fernandu Kolungi, a Bredu pričao kako da smuva Anđelinu. Kazanova i Don Žuan mu peglaju košulju i čiste cipele.
On ne prilazi ribama, već ga one same pitaju da li bi bio ljubazan da ih pojebe. Mole ga da mu rode naslednika. Tatinog tate tata.
-Brate, jesi video kako te je pogledala mala Jovana? Au, ja ne verujem.
-Nije me pogledala, već je ostala trudna.
-A? Ne razumem? Šta?
-Nećeš nikad ni razumeti. (Izbacuje dim i baca cigaru u stilu Boško Buha).
Otac sa vojničkim kaišem i zakrvavljenim beonjačama.
- Isteraću ja zlo iz tebe! Nećeš ti meni da sediš po ladan beton i pušiš zelen duvan!
:Trš! Trš!:
- Ne po glavi Živorade, ubićeš ga, a ja drugog nema da ti rađam!
Dodavanje gasa na pola krivine tako da vučni točkovi počnu da proklizavaju i kontriranje volanom u suprotnu stranu od krivine radi ispravljanja auta i prolaza sa što većom brzinom. Izvodljivo samo sa zadnjom vučom.
Ako ste nekada videli snimke relija u kojem ladovina finac vozi kroz šumu i prska publiku blatom dok izleće iz krivina kao da ga đavoli jure, to je to.
Takođe, odličan izraz za kontriranje radi što boljeg izvlačenja iz krivina života.
- Arčibalde, shvati, ne dam ti pičke, ne dam i tačka.
- Što si takva dušmanka 'leba ti? Pa nije sapun da se potroši.
- Ma ne dam i kraj.
- Dobro, sad neću sve i da hoćeš da mi daš. Iz inata.
- Aha, 'oće to.
- Ozbiljan sam, neću sada. Makar mi lek od raka bio.
- Jesi ti to ozbiljan?
- Mrtav ozbiljan, ajmo negde na kafu.
- Pa dobro, ne moramo na kafu, možemo i ovde da ostanemo.
- Ma jok, ajmo na kafu a i hoću da kupim Žurnal, valjalo bi neki tiket večeras da bacim.
- Ma nećemo na kafu, ostajemo ovde.
- A koji ti je kurac sada, ajde oblači se, idemo na kafu.
- Neću da se obučem! :skida gaćice:
- Šta je sada? Zar ne reče da nećeš?
- Ćuti i dođi ovamo.
- Aj baš kad si zapela, al' samo ovaj put. Nego, znaš šta je finska kontra?
Najčešća ćaletova ucenjivačka rečenica
-E ćale odo ja u školu
-Je li ? A ko će svinje da narani ?
-Ma daj matori, vidiš da sam se već sredio za školu
-Nećeš da ih raniš al zato šunku oćeš da jedeš...
Poslednji stepen tešenja, kad više ne pomažu ni "jebiga", ni "dešava se", ni ništa, i kada je spoznaja da i drugi nisu uspeli, jedino što može da ti popravi raspoloženje.
- Znači, ne mogu da verujem da nećeš da mi daš zguza...
- Jebiga dragi i bolji od tebe su pokušali ali dalje od spreda nisu stigli...
- Čekaj malo, rekla si mi da sam ti ja prvi!
Automehaničarima je signal da nešto sa autom nije u redu (kočenje, ulje, akumulator...). Slično je i sa našim organizmom.
- Zdravo Mile. Kako si?
- Ma šta da ti kažem... Tri lampice su mi upaljene.
- Kako tri? Koje tri?
- Holesterol, pritisak i pesak.
- Au brate. Nećeš ti tehnički da prođeš...
Svi znamo za ženske probleme. Žena će odjuriti nervozno u klonju, davaće sebi pravo da se ponaša kao totalni idiot i svako sranje tome pripisivati.
Muški problemi su po pravilu jednostavni.
Neka večera. Gosti sede za stolom, piju, jedu. Čuje se zvono.
Dragi, zvono.
Znam.
Pa zar nećeš da otvoriš?
Ajde ti.
Milane, ne budi seljačina, otvori.
Dušo moja, grlice moja, muški problemi.
Kakvi bre jebeni muški problemi? Otvaraj stoko!
Draga, kurac. Digao mi se kurac.
Povreda skupa sivih ćelija, dakle, više psihološke nego fizičke prirode. Javlja se u situacijama kada se pojavljuje (neizdrživ) pritisak između lobanje i mozga, što onemogućuje svakodnevno normalno životno funkcionisanje određenom broju jedinki. Ne leči se konvencionalnim metodama koje postoje u medicini, već fizičkim aktivnostima kao što su: onanija, analno opštenje i razne druge zdrave fizičke aktivnosti uz prisustvo psihički opuštajućih aktivnosti, kao što su obilato korišćenje blasfemičnih i tabu sfera vokabulara; onog vokabulara koji s dinamičnom pažnjom neguju kočijaši ili vozači gradskih autobusa.
Primer:
Blasfemičar garsonjerskog tipa: "Joj, čuj ovu rospiju iz stana iznad, pušta one njene jebene krajšnike opet! Najebaću joj se svega živog i mrtvog ako joj odem...! 'Ej, bre, Milanka, stišaj to sranje, jeb'o te sveti Ilija gromom po sred guz'ce!!!"
Primer 2:
Razočarani student mediokritetaš po padu na ispitu: "E, Đole, jebem mu mater, daj da zovemo onu Svetlanu, moram jebati nešto, inače će mi eksplodirati glava!"
Primer 3:
Razočarani asocijalni student po padu na ispitu: "Aaaaa... aaaaaah, aaaaaaaaah! Jaaaaoooo...! E, sad je lakše!"
Plaćanje čekovima.
Prodavačica: Gospođo plaćate patike kešom, ili karticom?
Keva: Čekovima!
Prodavačica: U redu.
Sin: (tiho) Kakvim čekovima, kad ti je firma u stečaju četrnaest meseci?
Keva: (još tiše) Oćeš ti nove patike ili nećeš?
Lik koji nikad u životu nije gledao ribe, nije skinuo đanu iako je više nego zagazio u treću deceniju i naravno, pojavi se povremeno u našim životima iako niko ne zna odakle je došao i kuda ide. Kada se neka riba zajebe, sedne pored njega i počne da ga merka, on je pogleda pravo u oči onda munjevito okrene glavu na drugu stranu ili još dalje u istu stranu i kad izgubi ribu iz vidokruga pravi najdebilnije face...
-Daj brate nećeš valjda da se potabaš na ovoj žurci... smiri se... čekaj !
-ma pusti me brate, idem da razjebem onog svevnuha. Već treći put zbunjuje onu malu.
Lažan, nasilan, neopravdano usiljen, besmislen, suvišan.
Lik koji se pojavljuje u društvu da bi socijalne degene oraspoložio, u nedostatku ženskinja i pravih zabavljača. On prosipa trule štoseve, buđave viceve, prepričava ćaletove fore iz vojske kao svoje vlastite, jede govna, pije pišaćku, ponižava sebe i svoj rod na sve moguće načine samo da izmami jedan govnjivi plus od prisutnih kreatura. Nešto kao papa Franja, samo bez one šiptarske kapice i skupog prstena.
- Čujem sklonili postere i reakcije sa Vuke?
- Jesu. Ali su zato ostavili defincije. Znaš kakve su - jebu kevu!
- Nekrofilija, brate, nekrofilija i opštenje sa licima zaostalim u razvoju.
- Takva količina sranja se kači, da su komotno mogli da ugase i definicije.
- Ne seri. To je kao da mi kažeš da ubijem već mrtvog konja. Trza se, ali neće ustati. Još manje će jebati.
Jedna od preostalih rečenica koja zadržava autoritet matorog penzionera, roditelja koji svako malo diže ruke od svojih potomaka. U starosti dolazi do faze konstantnog zakeranja koje se može porediti sa ponašanjem dece predškolskog i mlađih uzrasta.
- Ćale, mislio sam da porazgovaramo oko tog staračkog doma, pa imaš tamo svojih vršnjaka, mošte da pičite karte do mile volje..
-Nećeš ti meni tako pizda ti materina, Rajka, zovi advokata, brišem đubre iz testamenta!
Ko zna što je to dobro. Ne znaš ni sam kako si je dobio, ne možeš da vratiš film. Dolaziš iz bolnice i sedaš za fejs da bi javio to nekim ortacima. Oni kažu svojima, tako da za 5 dana dosta njih sazna. Ti ceo dan sediš i kuckaš se, umireš od dosada, a uključuju se neki levi likovi kojima se jedva javljaš, da te pitaju kako si, ali ipak bitnije im je kako si je dobio i onda i sami vraćaju film da l` slučajno nisu pili posle tebe na nekoj pijanci, ili jeli. Pola njih i ne zna šta je to, pa si sa vikipedije napravio prečicu da bi im kopirao link ako te pitaju, ali su čuli da je nešto zajebano, da nećeš smeti da piješ 6 meseci i da moraš da ležiš mesec dana. Svi se odjednom nešto interesuju i šlihtaju, zapitaš se koliko si ti ustvari važan. Baba i deda redovno počeli da donose ručkove posebno pravljene za mene, sećajući se kroz maglu šta volim i smem da jedem, jer daleko žive, u zgradi prekoputa, pa se zato veoma često viđamo, na nekih mesec dana i kada deda primi penziju. Sve se na kraju svede na jednog, dva, ili, u najboljem slučaju tri čoveka koji nisu dupelisci, pored roditelja, rođene braće i ponekih iz uže rodbine kojima je stalo do tebe i koji se stvarno interesuju i za tvoje zdravlje.
Tako fin, kulturan, inteligentan, mlad, divan.
Kada pričate sa njim, on se topi kao šećerna vuna, naprosto je predivan.
Sada je student, bio je odličan đak i u osnovnoj i u srednjoj školi.
Uvijek su curice padale na njega zato što je uvijek bio uglađen, namještene kose, namirisan, samo malom broju se nije sviđao. Kažu ''pederko''.
Njegov život je zasnovan na tome da se svakome svidi u svakom trenutku na bilo kom mjestu. Ne, on se ne šupka, barem ne očigledno, on se diskretno uvlači pod kožu svojim ljepozboranjem i prikazanim intelektom.
Uvijek se pravio najpametniji, uvijek se isticao, možda znanjem, a možda i samo nametanjem, ko će ga znati, ko bi pamtio te budalaštine.
Sada je uspješniji od tebe, ono, ponekad se smoriš, ali onda uvidiš da bi radije bio to što jesi nego premazani pederko.
Dok se dodvorava nekoj curi, iz njega izlaze raznorazni hvalospjevi, ne bi on da se hvali, ali eto, šta ćeš... Njegov književni govor vas drma po moždanim ćelijama, toliko je izvještačen da djeluje da mu konci drže osmijeh na licu dok čitavo vrijeme kenja o nekim intelektualnim sranjima.
Ne ulazi u rasprave i prepirke, daleko od toga, to je za neemancipovane kromanjonce, on je kulturan.
Neki će reći da je to samo ljubomora, ali opet je l' bi ti volio da si ulickani pederko premazan svim bojama?
Da budeš izvještačeni robot koji se svima osmjehuje i priča kao Sanja Marinković?
Niko te ne ćera da si prljav i da smrdiš, daleko od toga, ali brate, budi makar normalno čeljade, nemoj da ponekad strecam jer ne znam što si, da moram da guram guzicu uza zid i da te pitam po deset puta da mi ponoviš to što si rekao jer nećeš da mi kažeš normalno nego tvojim književnim jezikom.
Nakon sat-dva grickanja semenki, kikirikija ili kokica. Smežuranih prstiju i usta, ogromne žeđi koja je prouzrokovala velika količina soli. Sledi kategorični prestanak koji traje nekoliko minuta (samo što si obrisao ruke i popio mnogo vode, hvataš se opet za zdelu sa slanom zanimacijom), jer ''zarazu'' nikako ne možeš da obuzdaš.
Nakon dva sata grickanja semenki.
- To je to. Neću više. Pobelela mi usta od ovog sranja. Daj bokal vode.
Posle 2-3 minuta.
- Daj to vamo.
- Pa rekao si da nećeš više.
- Ma zajebi. Moram.
