Старамајкин обичај да сваку произвољну уочену нит искористи као конац за зуб. Ја ли види да се распарала блуза или докачи ли конче са бошче, следи призор током којег заборављаш шта то беше апетит.

Поклич напредних родитеља сличан оној крилатици "једном се живи", упућен инертној и за провод незаинтересованој деци.

Јел си јеб'о?
Углавном се ово питање постаља редовним нејебачима у екипи/породици.

Израз који користи врхунски шмекер. Јебач над јебачима. Био је учитељ Фернанду Колунги, а Бреду причао како да смува Анђелину. Казанова и Дон Жуан му пеглају кошуљу и чисте ципеле.
Он не прилази рибама, већ га оне саме питају да ли би био љубазан да их појебе. Моле га да му роде наследника. Татиног тате тата.

Опаска за нервозног лика у тренуцима када му забијете толико велику гаргију, да не може да истрпи колико је болна већ прелази на екстремно вређање.
Мини-спуст који је превазилази границе израза "смири доживљаје"

Ти просто више ниси кул, све у вези са ''другим'' је савршено. У поређењу са ''другим'' ти си шупак.

Отац са војничким каишем и закрвављеним беоњачама.

Додавање гаса на пола кривине тако да вучни точкови почну да проклизавају и контрирање воланом у супротну страну од кривине ради исправљања аута и пролаза са што већом брзином. Изводљиво само са задњом вучом.
Ако сте некада видели снимке релија у којем ладовина финац вози кроз шуму и прска публику блатом док излеће из кривина као да га ђаволи јуре, то је то.

Такође, одличан израз за контрирање ради што бољег извлачења из кривина живота.

Најчешћа ћалетова уцењивачка реченица

Последњи степен тешења, кад више не помажу ни "јебига", ни "дешава се", ни ништа, и када је спознаја да и други нису успели, једино што може да ти поправи расположење.

Аутомеханичарима је сигнал да нешто са аутом није у реду (кочење, уље, акумулатор...). Слично је и са нашим организмом.

Сви знамо за женске проблеме. Жена ће одјурити нервозно у клоњу, даваће себи право да се понаша као тотални идиот и свако срање томе приписивати.
Мушки проблеми су по правилу једноставни.

Повреда скупа сивих ћелија, дакле, више психолошке него физичке природе. Јавља се у ситуацијама када се појављује (неиздржив) притисак између лобање и мозга, што онемогућује свакодневно нормално животно функционисање одређеном броју јединки. Не лечи се конвенционалним методама које постоје у медицини, већ физичким активностима као што су: онанија, анално општење и разне друге здраве физичке активности уз присуство психички опуштајућих активности, као што су обилато коришћење бласфемичних и табу сфера вокабулара; оног вокабулара који с динамичном пажњом негују кочијаши или возачи градских аутобуса.

Плаћање чековима.

Лик који никад у животу није гледао рибе, није скинуо ђану иако је више него загазио у трећу деценију и наравно, појави се повремено у нашим животима иако нико не зна одакле је дошао и куда иде. Када се нека риба зајебе, седне поред њега и почне да га мерка, он је погледа право у очи онда муњевито окрене главу на другу страну или још даље у исту страну и кад изгуби рибу из видокруга прави најдебилније фаце...

Лажан, насилан, неоправдано усиљен, бесмислен, сувишан.

Лик који се појављује у друштву да би социјалне дегене орасположио, у недостатку женскиња и правих забављача. Он просипа труле штосеве, буђаве вицеве, препричава ћалетове форе из војске као своје властите, једе говна, пије пишаћку, понижава себе и свој род на све могуће начине само да измами један говњиви плус од присутних креатура. Нешто као папа Фрања, само без оне шиптарске капице и скупог прстена.

Једна од преосталих реченица која задржава ауторитет маторог пензионера, родитеља који свако мало диже руке од својих потомака. У старости долази до фазе константног закерања које се може поредити са понашањем деце предшколског и млађих узраста.

Ко зна што је то добро. Не знаш ни сам како си је добио, не можеш да вратиш филм. Долазиш из болнице и седаш за фејс да би јавио то неким ортацима. Они кажу својима, тако да за 5 дана доста њих сазна. Ти цео дан седиш и куцкаш се, умиреш од досада, а укључују се неки леви ликови којима се једва јављаш, да те питају како си, али ипак битније им је како си је добио и онда и сами враћају филм да л` случајно нису пили после тебе на некој пијанци, или јели. Пола њих и не зна шта је то, па си са википедије направио пречицу да би им копирао линк ако те питају, али су чули да је нешто зајебано, да нећеш смети да пијеш 6 месеци и да мораш да лежиш месец дана. Сви се одједном нешто интересују и шлихтају, запиташ се колико си ти уствари важан. Баба и деда редовно почели да доносе ручкове посебно прављене за мене, сећајући се кроз маглу шта волим и смем да једем, јер далеко живе, у згради прекопута, па се зато веома често виђамо, на неких месец дана и када деда прими пензију. Све се на крају сведе на једног, два, или, у најбољем случају три човека који нису дупелисци, поред родитеља, рођене браће и понеких из уже родбине којима је стало до тебе и који се стварно интересују и за твоје здравље.

Тако фин, културан, интелигентан, млад, диван.
Када причате са њим, он се топи као шећерна вуна, напросто је предиван.
Сада је студент, био је одличан ђак и у основној и у средњој школи.
Увијек су цурице падале на њега зато што је увијек био углађен, намјештене косе, намирисан, само малом броју се није свиђао. Кажу ''педерко''.

Његов живот је заснован на томе да се свакоме свиди у сваком тренутку на било ком мјесту. Не, он се не шупка, барем не очигледно, он се дискретно увлачи под кожу својим љепозборањем и приказаним интелектом.
Увијек се правио најпаметнији, увијек се истицао, можда знањем, а можда и само наметањем, ко ће га знати, ко би памтио те будалаштине.
Сада је успјешнији од тебе, оно, понекад се смориш, али онда увидиш да би радије био то што јеси него премазани педерко.

Док се додворава некој цури, из њега излазе разноразни хвалоспјеви, не би он да се хвали, али ето, шта ћеш... Његов књижевни говор вас дрма по можданим ћелијама, толико је извјештачен да дјелује да му конци држе осмијех на лицу док читаво вријеме кења о неким интелектуалним срањима.
Не улази у расправе и препирке, далеко од тога, то је за нееманциповане кромањонце, он је културан.

Неки ће рећи да је то само љубомора, али опет је л' би ти волио да си улицкани педерко премазан свим бојама?
Да будеш извјештачени робот који се свима осмјехује и прича као Сања Маринковић?
Нико те не ћера да си прљав и да смрдиш, далеко од тога, али брате, буди макар нормално чељаде, немој да понекад стрецам јер не знам што си, да морам да гурам гузицу уза зид и да те питам по десет пута да ми поновиш то што си рекао јер нећеш да ми кажеш нормално него твојим књижевним језиком.

Након сат-два грицкања семенки, кикирикија или кокица. Смежураних прстију и уста, огромне жеђи која је проузроковала велика количина соли. Следи категорични престанак који траје неколико минута (само што си обрисао руке и попио много воде, хваташ се опет за зделу са сланом занимацијом), јер ''заразу'' никако не можеш да обуздаш.