Матија (у улози Обија): И тако ти је смувам малу Сару, има језичну јебо јој пас матер само такву. Много добра пичка...ма шта да вам причам и сами сте видели...
Вукашин (небитан лик-Чубака): Ау, брате, озбиљно? Који си ти цар!!!
Јован (сада већ као Дарт Вејдер): Хмммм...мислиш на ону Сару што има дугу косу до дупета?
Матија: Та.
Јован: Па она ми је пушила баш пре журке. И шта кажеш добро се љуби, а?
Настаје тотални хаос. Матија не верује и сви га гледају и смеју му се у лице док Јован победнички ликује. Поражен одлази испред оближњег дисконта пића и пије пиво да убије стид. У том тренутку долази Јован, очигледно као Анакин јер тамна страна није била довољно јака да га задржи у облику Вејдера.
Матија: Шта ти хоћеш, сисо једна?
Јован: Извини молим те, морао сам да кажем то да бих испао баја у друштву...ти си ме тако учио.
Матија: Па не мене да спустиш, мајмуне!
Јован: Ево извини молим те, хоћеш да ти купим бурек или желиш да ти попушим курац?

-Ајде устај Зоране из кревета, дете нам је сломило руку кад је пао са скејта, ајде брзо устај.
- Е нећу. Тако му и треба кад вози то америчко говно, а ја сам му лепо причао да се не бави таквим глупостима.
- Зоране, уозбиљи се , па нећеш ваљда седети скрштених руку, дете ти је у питању..
- Ајде полази, само ми је још ово требало..

- Добра ти екипа брате. Него, што ниси звао Сркија, он не маши тројке, таман вам такав треба?
- Срки зарадио црвени крстић. Играо неки баскет прошле недеље, поломио је прст на шутерској руци, ван терена 4 до 6 недеља.

-Менталаћу, помагај. Инсталирао сам нови кол оф дјути и таман дупалим он ми тражи неке узвичнике, па опет неке дискусије после тога ништа не могу да по'ватам..

- Где си ти до сада, већ пет сати си напољу?
- Ту сам играо фудбал са Стевом, Микијем и њговим рођацима.
- Добро, 'ајде ону математику да урадиш.
- Имам сутра преподне, уморан сам!
- Па кад прашинариш цео дан, него седај и ћути.

Епилог су краткотрајан смех и препирка, жестока свађа и рајска батина.

1: "Ријетко добар фудбал."
2: "Да, не сјећам се кад смо посљедњи пут сви били у оваквој форми."
(Улазе у лифт. Лифт стаје и заглављује се на трећем спрату.)
1: "Шта ћемо сад?"
2: "Чекај саћу да назовем некога.."
1: "Срећа па ти не смрде ноге."
2: "Да јебо те, тад било неиздрживо."
1: "Идиоте, то је сарказам. Де бржи зови, угушићу се."

- Шта радиш то?!
- Шта, сечем шуњу.
- Па јес ти педер? Прво те ухватим како пишаш седећи, као, хтео си да кењаш, ал' нејде, добро, прогледао сам ти кроз прсте. Па те онда видим како носиш оне мајице са геј изрезом, сад ово.. Разумеш зашто сумњам?
- А шта је сад, не разумем?
- Па шта листаш ту шунку к'о за изложбу, ко ће то да ти једе? Вилењаци? Крезавих хвала Богу немамо! Вид' ово! Може да се гледа кроз њу! Почни то да сечеш као човек, ако нећеш да те се одрекнем преко новина!

- Ћале, оставила ме Јелена.
- Па што?
- Каже да ју је сморило. Али ја њу волим!
- Не волиш. Заљубио си се и то је сасвим нормално. Проћи ће те то.
- Неће, никад.
- Пази. Прележао сам богиње даавно, знам. Хоће не брини. Биће ти смешно то касније.
- 'Ајде да ти верујем.
- Кад порастеш, само ће ти се казати.
---------------------
- Опет ми црк'о ауто.
- Кад не знаш да возиш, ко те јебе.
- Знам како не знам.
- Видим како знаш. Лепо ти кажем да је боље да у петој возиш 120 а не у четвртој. Штедиш мотор, имаш мањи број обртаја. Зато су стари аути дуже трајали, били ограничени на хиљаду обртаја плафон.
- Па нема то везе.
- Сине, немој да сереш. Прележао сам богиње још док ти ниси знао шта је волан.

-Који сте ме курац додавали у ово прело ? написали сте хиљаду јебених порука и још нисте уговорили обично пијанчење за вечерас, као да је то неки проблем. Кад се одлучите пошаљите ми нормалну поруку, нисам расположен. Збогом жохари :*

Десетар: Четврти вод, у једну врсту - построј' се! Војници са положеном Ц категоријом, један корак, напред марш!
Војник: Десетару, ја имам Е.
Десетар: Ууу, још боље, иступи. Па каже: вас петорица - генглање спаваоне. Ти и ти - клоња. Вас тројица - џубаја. Остали по брезову метлу и на чишћење круга. А ви, драјвери, јесте ли некад возили дајца?

И на зелени тепих Менсфилд роуда истрчавају фудбалери Манчестера и Иствича...

-Шта је ово, што нам је само девет играча на терену, је л' то неко црвени попио?
-Ма, Шики и Миркец пишу изјаву.
-Што бре?
-Направише хаварију, једног лишише мастурбације на дуже стазе, а другом узеше ногу за привезак.

- Ајде, ево, чек да одувам мало.
- Ау брате колко још?
- Па има још два спрата, што?
- Јел могу ја први јеботе, нема везе што идем уназад, сморило ме ово заопшивање, прешао сам дупло већи пут него ти. И који си курац куповао телевизор који не може да стане у лифт јебем те напаћеног!
- Брате, блу реј је кева! Ето толико.

(Никола Алтомановић и Санко Милтеновић пију вино у "Таверни Војиновић" у предвечерње сате)

Никола: И тако, мој добри Санко, сад кад победисмо Гоиславу (Николина стрина од које је он отео поседе пошто јој је умро можи који је поседе одузео Николи док је још био малолетан, кобјасн аутора), шта ћемо даље да освајамо?
Санко: Дубровник.
Никола: Ја човека, шта си запео за тај Дубровник више, к'о да је једини град на овом свету!
Санко: Ја кажем, ако мене питаш, идемо на Дубровник.
Никола: Аман човече, због једног града у ком људи морају да пређу границу кад им уплове бродови да би гости стали унутра ти 'оћеш да нас увалиш у рат против Мађара, Венеције и бог зна још кога!
Санко: Ама ја ти кажем, ја л' идемо на Дубровник, ја л' ме не питај.
Никола: Ма ид' у курац, наш'о сам и ја кога ћу да питам за савет. Него к'о је она пичока тамо на улици?
Санко: Ауф, на гадну си се рибу намерио, њен је ћале грк, има радње од Дубровника до Звечана, а велик к'о Срђ-брдо.
Никола: Реци ти мени, је л' ти сањаш тај Дубровник ноћу, јеб'о те он?
Санко: Јашта.
Никола: Е до курца, и ја сам наш'о кога ћу узети за вазала. Него 'де је тај Грк, 'де му је радња?
Санко: Ма каква радња, ено ти га човек на улици, онај с бундом од међеда.
Никола: Пајсад како Никола успоставља коректне односе с браћом Грцима.
Санко: Али, кад кажем "грк", не мислим на....
Никола: Ма ћут' ту и гледај.
(Никола прилази грку)
Никола: Ооо, калимера, калимера, аделфи, серби ке елини аделфиа ортодоксиа, Паралија, Олимпик бич, ПАОКАРА, ПАОКАРА!
грк: А?
Санко: (себи у браду) Јаооо какав је дунђер овај Никола, мајко моја, је л' ово могуће?
Никола: Ее, Тесалоники, Егеја, ♫ oОoО ПАОКАРА, ехо трела ме сто мјало, опу кена пезис пада та са колутооо, јасена та петано ке ја сена ♫
грк: Је ли, мали, ти то мене мало подјебаваш, а?
Никола: Ооо, ви говорите српски? Како доле код Вас у Солуну, је л' још ПАОК дере, а?
грк: Слушај ти мене, мали, као прво ја сам члан управе Олимпијакоса, као друго ако ли ми будеш још реч рек'о на грчком, има да те у'ватим за те твоје ножице, однесем те горе уз Леутар, па да те одатле бачим право на Градску вијећницу у Дубровнику, шчуо? Ајд' сад куш тамо!
(Никола се враћа за сто)
Санко: Је л' ја теби реко' лепо да то није тај грк на ког ти мислиш?
Никола: Ма ћут' ту.
Санко: А и да те бацио у Вијећницу, видиш то не би било лоше, онда би прогласили унутрашњу узбуну у Дубровнику, таман би их ми сјебали споља.
Никола: МОРЕ ДА СЕ ЈЕБЕТЕ ВИШЕ И ТИ И ДУБРОВНИК, МАРШ ОДАВЛЕН ДОК ТЕ НИСАМ САРАНИО НА ЛИЦУ МЕСТА!

У средњевековној Русији обијање прагова било је мољакање околних феудалаца да ти буду спонзори (мецене). У модерној Србији обијање прагова, пак, представља свакодневно јебавање по шалтерима.

- Ђе ћеш то ?
- Одо кући, сморило ме пиво и трафика.
- Како ћеш такав пред стару мајку, а шмрчо ? Ноздраве су ти се излизале, Волдеморде један, изгледаш к'о утичница, к'о да си главом од асфалт дрљао.
- А знају моји за проблем који имам..
- у Црну Ријеку би' ја тебе.

-Чича Горане, пребацићемо Вам Скупштину, гледамо утакмицу...
-Немој, синко, данас су најавили да ће Вучић донети женски веш који је нашао код Чеде у колима...
-Чича Горане, биће сутра реприза, сад играмо финале са Немцима...
-О ти Немци...сећам се 42...или беше 43...ја сам био сам у шуми а јурило ме 2000 Немаца. Предводио их је неки капетан Мартин Бурген...како оно беше, нешто Бургенбаг-Бургендинг-Бургенхофер...(настаје 4 минута непријатне тишине) и он је имао тик на мене јер сам им дигао у ваздух базу где су крили оружје којим је Хитлер хтео да освоји...
-Добро је било, Алберте, платићемо ти ми један вињак, само нас пусти да гледамо утакмицу!