Golman koji brani pogledom

Mnogo zajeban osmogodišnjak,rasturio kriminalnu grupu "mokra banda" uz pomoc raznih zamki i smicalica.Jedini lik,koji bi mogao da zajebe Čak Norisa.Idealan kandidat za ministra policije.

Најзајебаније парче челика и дрвета на свету. Најуспелији продукт Савеза Совјетских Социјалистичких Република, настао од полуосовине за Камаз и волана од Т-34. Сан сваког младог Арапина није да јебе него да само дотакне ову справу.

То су биле оне три године релативног благостања и привидног социјалног мира, када је многи Србин мислио да има непогрешиву формулу за добијање лаке лове за 24 сата. Ко је тад сумњао у доброчинитељство домаћих и иностраних банки, ко је тад читао она ситна слова при дну уговора, и ко је тад могао да одоли оним нападним рекламама о нуђењу новца које су искакале из телевизора, новина, фрижидера, рерне?
То је време када су кредити простирали пред очима милиона људи своје многоструке и варљиве благодети и стварали своју фатаморгану од комфора, сигурности и среће, за све и свакога, по "приступачним" ценама и на отплату.
Многи ли су до сад проклињали дан када су прекорачили праг банке, враћајући своту новца далеко већу од главнице. Ако је криза нешто добро са собом донела, онда је то отрежњење о узимању лаких кредита и зеленаштву, јер банке више не скривајући деру своје клијенте.

"...Ко удара тако позно у дубини ноћног мира?"
а) Поштар б) Свети Сава в) Јеховин сведок
Кхммм... Ни један од понуђених. Постоји још једна сорта ненајављених посетилаца, то су свакако промотери Кирбија. Омиљени су до неке мере, све зависно од чистоће куће илити саме просторије у којој боравите. Наравно ако је дошао ред за велико спремање, зашто не пустити друге да то обаве уместо вас? Они су увек спремни за такве акције, и такође су спремни на све да би исти тај производ продали за добре паре.

Не тако заступљена подврста рокенролера, која за разлику од остале браће по пиву и "Креатору", нема проблема са проналажењем блиске особе супротног пола. Шетњом кроз град, стиче се утисак да је реч о једној те истој особи, због кодекса у стилу облачења, начину хода, и генерацијској подели.

Металац швалер, тотални је опозит загорелом клинцу у мајици са принтом омиљеног бенда. Особа 21-24 године, која хвата последњи воз за привлачење млађих пунолетница на "ја сам фронтмен Ганса" фору, јер ће исте кроз годину-две, са јурњаве за косијанерима, прећи у поход на краваташе или спортисте, а за све оскудније нове нараштаје девојчица обучених у црно, постаће превише матор. Примерци са улица Београда, су високи момци дуге, светлуцаве косе, која је добила свој пун сјај захваљујући кевином балсаму. Често мрзе екстремни метал, клањају се старој школи, и узору у виду глемера, који су се и највише омрсили. Црвено марамче преко чела, заједно са скупим цвиџама, неизоставни су део. Често носе и торбу за акустару на леђима, иако су у њој уместо гитаре чисте гаће, кутија кондома и неплаћен рачун за комуналије. Делују надмено, можда превише феминизирано, али они нису геј, они свој стас користе на прави начин.

Под руку воде девојке, некад просечне, а некад и оне стварно завидне, надпросечне лепоте. Уколико изађу из "кад је ћале служио армију у Бихаћу" тексас прслука или кожњака, може се очитати њихов финансијски импулс. Оригиналне трејдмарк мајице, које кад се наплате са све царином, коштају колико и кевина отпремнина за двадесет година стажа, заједно са ћалетовом Опел "коцком". На свирку иду у фул опреми са костурским вуглама по одећи, гиљама у вредности целог фонда Катарине Ребраче, не да би они мували клинке, већ да би клинке мувале њих. У шутке не узлазе, јер тај пирсинг на обрви није био јефтин, евентуално млатну главом три до четири пута у два сата, ради "коњска грива" ефекта, на који девојке из окружења луче течнос'. Посебно су активни на калемегданској тврђави са почетком лета, јер су свршене средњошколке себи зацртале да желе луд провод до октобра.

Ko je sisao vesla umesto majčine sise taj je sklon da bude prevaren, obmanut i doveden u neku više ili manje neprijatnu situaciju.

faca čiji je zaštitni znak crna lacosta majca. od nje ne odustaje čak ni kada dočekuje evropljane u odelima zakopčane i ukravaćene. nema veze, jedan je mrkonjić.
veoma je druželjubiv (neko je već stavio ilustraciju kako privija velju ilića na grudi udarničke). najnoviji drugar za kafanu već neko vreme mu je gradonačelnik đilas. umeju tako oni da pijuckaju do sitnih sati, pa kada stignu do faze stalenih očiju, mobilišu svoju kamarilu i " u po burne crne noći" sa sve sredstvima javnog informisanja (takođe pod mobilizacijskom uzbunom) obiđu gradilište. dunđeri su veoma srećni kada ih vide.

Davno zaboravljena stvar, koja nase starije seca na "lepa vremena", kada se sredjivalo za par krugova po ulici koja je nosila obelezje korzoa, a sluzila- bilo da prosetas lepsu polovinu, bilo za "gledanje" ili ti kibicovanje simpatije iz kraja... Generalno bilo je zdravije vreme: simpatija je na prvom mestu bila suprotnog pola, sto znaci da, i ako je bilo pedera, nisi mogao kao danas da ih vidjas na svakom koraku, drugo- bili su u kondiciji- posto su setali redovno, zdravije ziveli- nisu imali toliko kafica i trafika koje rade od 00-24 gde su mogli da zavrse pivo i "unucice", podatak o gudri nemam, a i da ju je bilo, cale i keva mi ne bi pricali o njoj, kosi se s nacelima vaspitanja... Nekako mi lepo zvuci, drugo- lep je i osmeh na njihovim licima dok o tome pricaju, al iskreno nisam bas siguran, naravno s ovom pamecu, da bi funkcionisao u tom okruzenju... eventualno bi, al da "drzim" neku pivnicu, birtiju...

Kraljina od čoveka.Kralj svih ispala.Predstavlja umetničko delo filmskih kostimografa.Ima najluđi outfit ikada viđen,friz kao harambaša najžešćih hipika,pogled kao da vari vutru 24/7. Naravno nigde ne ide bez svoje kapetanske kape koja najverovatnije zajedno sa njegovom maramom prekrivaju njegovu masnu neopranu kosu.Vodu nije osetio na svojoj koži od kada ga je babica okupala u bolnici (ako se to uopšte desilo), sa izuzetkom kada upadne u more. Četkica za zube je za njega misaona imenica. Za sapun je čuo da postoji, ali nezna zašta se koristi. Od ruma i drugih žestokih pića veći broj komada zuba je zamenio zlatnima. Ponašanje mu je veoma napadno, a uglavnom stradaju maloletnice kada svrati u Singapur i Šipvrek siti. Već je navikao na to da iz razgovora sa suprotnim polom izađe sa barem jednim crvenim obrazom. Što se utoka tiče, prihvata one sa isključivo jednim metkom jer je tako zanimljivije.

Uplaćen broj na LOTO-u koji se nalazi tik pored onog koji je izvučen.

Na terenu zvanom Srbija ističu se pojedini igrači koji u ovih sumornih 30-tak godina izuzetno dobro prolaze i uvek se nadju blizu kazana da zgrabe naj lepši komad. Osobine koje ih krase nisu genetski stečene već godinama formirane u svrhu što boljeg prilagođavanja novonastalim okolnostima.
Dres koji nose označava pripadnost klubu koji obožavaju i u koji se kunu dok se ne pojavi bolji ili se ne zakače sa upravom. Uglavnom zbog novca, pozicije, novca, pozicije, novca...
Kad promenu dres i obuku noviji, lepši, aktuelniji ili bezbedniji, potonjeg obično napljuju i priznaju kako su bili zavedeni od strane (po)grešnih ideologa. Transferi se vrše preko noći i bez najave. Klub koji je ostao bez igrača se momentalno ograđuje od menjača i isprati ga drvljem i kamenjem, ali menjača dresova to ne iritira preterano.
Obraz debljine đona vojničke cokule ih štiti od sveg zla i daje im moć da vas uvek pogledaju u oči...

Mislio sam da je vrhunac TV zadovoljstva kada imaš četiri porno-kanala koja nisu zaključana ni preko dana,a onda otkriješ izvesne bugraske muzičke kanale.Muzika koja je nastala tokom dvodecenijskog silovanja umova ljudi od Ankare do Zagreba,mora da ima svoj medijski dom.Nakon neobjašnjivog i neuspešnog napada čistunstva na "velikim" balkanskim medijama,porno-folk se povukao u nekakav underground,ali i odatle suvereno caruje.Ljudi ga hoće i ima da im ga daš! Ima da im ga daš 24 časa.Duh izvorno sprske Palme primoran je bio da ode u egzil na istok.Vraćaj ga kako znaš i umeš jer to raja hoće.Balkanska porno-folk federacija toliko je prirodna i osuđena na uspeh da prosto moraš biti lud da je ne uvrstiš u svoju TV ponudu.Idealno bi bilo da konačno neko ukine tu finu,ali ipak prisutnu,granicu između pornografije i folka i da spotovi konačno postanu hardcore klipovi.

Едуардо "Едо" Мојега, бивши колумбијански фудбалер раскошног талента и потенцијала, чију су звездану каријеру спречили бројни малери, како на професионалном тако и на приватном плану.

Прве фудбалске кораке чини у ФК Богота у свом родном граду, где као један од најбољих појединаца пролази све млађе категорије клуба те му управа истог нуди професионални уговор и могућност да наступа за први тим. Међутим - и ово "међутим" на неки начин постаје рефреном његове читаве каријере - на дан лиценцирања Мојега обољева од тешког облика проливчуге (diarrhea borealis) те га у ФСК ненамерно лиценцирају под презименом Манига, због чега губи законско право да игра за свој матични клуб докле год буде носио своје оригинално породично име. Разочаран к'о Јелена Томашевић после своје прве брачне ноћи (али реално), Едо одлази у не превише удаљени Чиле и у једном фудбалском кампу привлачи пажњу скаута Коло Коло-а који су просто одушевљени његовим фудбалским знањем и желе да га ангажују. Не морате даље да нагађате - ни ово се није остварило младом Мојеги, који је на потписивање уговора оптимистично дошао на штакама и у гипсу а будући да се раније тог јутра оклизнуо на банану и сломио ногу. Шефови Коло Коло-а су му се само осмехнули и показали врата.

Едуардо, међутим, к'о и сваки латиноамерички ганци остаје упоран у намери да постане афирмисан фудбалер (са аутентичном зурком) и 6 месеци касније већ игра у нижим дивизијама Перуанске Лиге, и то веома успешно. На основу једне аудио касете са утакмице његовог клуба, водећи људи једног неименованог клуба из Србије доводе Мојегу у Београд, најављујући га, између осталог, и као "огромно појачање у борби за презимљавање у Европи...ако не и шире." Након првих неколико утакмица, пак, навијачи почињу да му скандирају "Сад си одигр'о 'До Мојегааа, до мојегааа, до мојегааа-а-а", што он и не разуме баш најтачније...али разумеју људи који су га ту довели и седам месеци касније он седи у авиону за Милано, одакле га чека директан лет за родну Боготу и, можда, нови-стари почетак његове фудбалске каријере.

И да, погодили сте - авион се руши над Алпима, свих 114 путника и чланова посаде гину на лицином месту, међу њима и Едуардо "Едо" Мојега, несуђена легенда најважније споредне ствари на свету. Црну кутију никада нису пронашли...

Сви смо били клинци, и сви смо одувек имали неки афинитет према добрим бајсевима. Бајс је био престиж, још ако имаш раван корман, са уским сицем, јер је онај мекани широки за бакуте. Наравно, мора да има најмање 24 брзине, и да кад закочиш, можеш да направиш полицајку.

Кад си сигуран да поседујеш све сегменте да би био главни баја у друштву, онда ти остаје још само једна ствар. Рогови.
То је оно што те одваја од осталих, и изгура те на врх.
Рогови су наставак кормана, који стоје са оба краја кормана, под углом од деведесет степени, и чине да ти бајс изгледа као подивљали бик.

Остаје ти само да седнеш на своју махину, и провозаш га са поносом, смешкајући се и ослушкујући запрепашћене погледе другова из краја који имају лошији бицикл, и уздахе напаљених девојчица које би радо поделиле сладолед с тобом.

Svaki natpis za moju babu.

Примарна занимација ђака/студената на досадним предавањима.

Rečenica kod Srba koja se izgovara u trenutku kada shvatimo da nam je propao zajeb uz koji smo planirali za sebe određenu vrstu dobiti ili koristi.

Uobičajena izjava naših naivnih baba, ali i deda kada se požalimo da nemamo para ni za leba od juče, ili na sadašnji politički režim (zbog kog i nememo para). Oni ne kapiraju da nam je vec 20 ( pardon, sada već i 30) godina loše, da je sve gore i gore i stanje ne misli da se popravi ovog milenijuma. Za njih ceo svet spava.

Par kanala na nacionalnim frekvencijama kod onih koji još uvek nemaju kablovsku ili total tv. Više nije potrebno posedovati antenu da bi imao prijem na tv-u...