Devojka sveže okićena vereničkim prstenom.

Некада су пекаре имале изразито социјални ентеријер. Уопште, целокупан амбијент и атмосфера су били домаћински. Отварале су се у цик зоре и радиле су само док се не прода сво пециво које се спремало непосредно пре отварања, и које је самим тим, било увек свеже. Бурек се није морао куповати само на четвртине, него се могло узимати нпр. 350, 420, 570 грама...
Данашње пекаре су скоро све одреда јако фенси. Радно време им је углавном 0-24 али је зато пециво скоро увек бајато. Бурек се, наравно може куповати само на квотере. Поред класичног пецива, могу се пазарити и пице, сендвичи, слаткиши који нису у много бољем стању од пецива. Такође се, поред јогурта, могу узимати и Фанте, Кока-коле, Спрајтови... Данашње пекаре се, дакле, полако претварају у мини маркете које све мање личе на своје доскорашње претече.
Први тип пекара не припада тако далекој прошлости. Наиме, оне су кренуле рапидно да одумиру негде крајем прошлог миленијума отприлике. Данас се још увек може негде набасати на такву оазу доброг залогаја и отпора свепрождирућем духу безличне псеудо-цивилизације. Углавном по забаченим периферијским насељима, ако се у зору враћате кући. Али прави фан класичних пекара ће својим истраживачким инстинктом умети да нађе овакве институције и ближе центру града...
О кафанама да и не говорим. Свако ко има бар две вијуге у глави види да кафићи пре подсећају на апотеке него на угоститељске објекте...

Oprezno najavljivanje određene namere, sa ciljem da se ispita kakva bi bila potencijalna reakcija značajnih činilaca. Najčešće se odnosi na međunarodne odnose i politiku. Mada i ne mora.

To je jedan mit po kome klima uređaj ne treba podešavati na temperaturu koja je više od 5 stepeni niža od vanjske (poneko kaže i 10 stepeni). To je čista glupost iz više razloga.

Prije svega klima uređaj nije prekidač koji automatski snižava temperaturu na isprogramiranu, već rashladni uređaj kome treba dosta vremena da postigne željenu temperaturu. Tako da, ako namjestimo klimu na 18 stepeni, a u sobi je 30 stepeni (a napolju recimo 35), temperatura neće automatski pasti na 18 već će se lagano spuštati, i 18 stepeni vjerovatno neće ni dostići, već će se zaustaviti na prijatnih 23-24.

Druga stvar, da bi hlađenje uopšte bilo efikasno, vazduh koji izlazi iz klime mora biti znatno hladniji od onog u sobi. Ako bismo poštovali to pravilo, pri vanjskoj temperaturi od 37, klimu bi morali namjestiti na 32 stepena! A to je gotovo sigurno više od trenutne sobne temperature. Tada bi nas klima samo još više grijala!

I sam princip rada klima predviđa da se za programirane temperature preko 30 stepeni ni ne pokreće sistem za hlađenje, već onaj za grijanje.

Antički filozof koji je poznat po tome što je dobar deo života proveo živeći u buretu odričući se svega materijalnog.
Danas je to dobra prozivka u vidu ironičnog poređenja sa lažno skromnom osobom.

Osnovno sredstvo dede koji ih bere i živi od autorskih prava na pesmicu o ljulji i njemu koji bere kruške.

Jedino sto vam preostaje da kazete kad vam decko posle nekog vremena veze (voli vas, dosta ste zajedno,VEOMA DOBRO se poznajete) zeli da slusa o vasoj proslosti. Vi izbegavate(imate bogami i sta,ali sta on to da zna samo ce da se sekira) i kao neckate se i puknete posle vise casovnog ispitivanja i kazete mu otprilike sve ,onako otprilike ,bez detalja. I on se naljuti sto vas nije ranije primetio i sto vas nije imao prvi. I onda je vrhunac gluposti sto se naljuti na vas posto ste ,eto, vi krivi sto ste imale zivot pre njega divnoga!!!!! :D

Matematički aspekti:
stopa smrtnosti = 0,5%
ukupan broj slučajeva do datuma:
12.5.2009. = 5251
20.5.2009. = 10.243
5.6.2009. = 21.924
19.6.2009. = 44.287
26.6.2009. = 59.814

Projekcija:

3.7.2009. = 89.460
17.7.2009. = 180.709
31.7.2009. = 365.032
14.8.2009. = 737.364
28.8.2009. = 1.489.475
11.9.2009. = 3.008.739
25.9.2009. = 6.077.652
9.10.2009. = 12.276.858
23.10.2009. = 24.799.252
6.11.2009. = 50.094.490
20.11.2009. = 101.190.869
4.12.2009. = 204.405.556
18.12.2009. = 412.899.222
1.1.2010. = 834.056.429
15.1.2010. = 1.684.793.987
29.1.2010. = 3.403.283.854
12.2.2010. = 6.874.633.385 što znači otprilike svi.
Naravno, vjerovatno će ova geometrijska progresija malo posustati, ali ako se nastavi ovako širiti kao sada što se širi, tj. broj slučajeva se udvostručava svakih 15-ak dana, do 12. februara će ga svi zakačiti.

Uz mortalitet od 0,5% to bi bilo oko 34 miliona mrtvih.

Dobre vijesti su što period u kome se udvostručava broj može da se produži, a takođe i stopa smrtnosti može da se smanji, ali sve u svemu, nije ovaj svinjski grip baš tako naivan.

S 3 krećeš u vrtić, sa šest si već u prvom osnovne jer nemaš više šta tamo da radiš na oduševljenje familije i vaspitačica, u školi odlične ocene, srednja prohujalo s vihorom pičkinog dima, fakultet otprilike u roku smandrljan i gotovo. Sedneš i čekaš.
Šta sad?

Poslednji upotrebljiv argument u odbrani posla mladog taze zaposlenog Srbina.

Novi monaški red poznat po izrazitoj disciplini i fanatizmu, razasut po svetu, mala elitna četa odabranih. Posvećeni kao Benediktinci, učeni kao Franjevci, biju kao jebeni Šaolin.
Potpuno posvećeni poverenim im odeljcima sajta, provode sate u tihoj molitvi pokraj ekrana svog računara uvek oprezni, poste na hlebu i vodi, kako bi im ruka na mišu bila brza, um čist, a pravda u srcu. Telesna zadovoljstva ih ne interesuju, a fiziološke potrebe ne dotiču, dobro obavljen posao je njihova najveća sreća. Oni su budni 24 časa, san je potreba slabih, a oni moraju biti jaki i budni jer haos uvek vreba.
Oni nisu uobičajena sorta koja sprovodi nužni globalni moderatorski fašizam, da se masa ne bi zatrtpala gomilom govana kad se dobacuje istim, da bi kakva takva diskusija i šizofreni red postojao u Internet raspravama. Ne, oni su fanatično posvećeni ziloti, jer je to feud njima lično poveren od boga, voljom božjom, a volja božja je da reda bude. I reda će biti! A ko opogani svete teme oftopicom i nečistim sapmom, biće smožden strašnom osvetom. Bog tako želi!

Izrazito neprijatan miris iz ženske vagine. Naziv potiče od italijanskog sira parmezan (ital. parmigiano) koji važi za lidera među smrdljivim sirevima.

Cepovi na sirupima ,,protiv nezeljenog otvaranja od strane dece'' koje redovno samo deca i mogu da otvore.

Jedna od najvećih paradoksalnih pojava na svetu (pored ekskurzije, na primer) jer obično očekuješ da će ti se desiti nešto lepo i jedinstveno, planiraš, zamišljaš "kule i gradove", a od toga najčešće ne bude ništa (u smislu da se sjebeš i zabedačiš, i završiš na železničkoj stanici negde pred jutro, utapajući svoju tugu u pivu ili nečemu jačem). Ne važi za svakoga, ali se svakome desilo makar dvadesetak puta... A ako nije, vi znate za šta živite, majke mi...

Mesto gde idu vozači GSP-a. Nalazi se "gore".

Kviz u kom bi se pobednik odlučivao već u prvoj igri.

Raširiti. Raščepiti. Farbati. Pajkiti na nekome. Ili još bolje, pajkiti u nekome.

Spavanje !

Asocijalan tip. Lik sa kojim na slavi pričaš o prognozi u narednih sedam dana i koliko je šuteva u okvir gola imao Grimzbi.

Dan se, jelte, djeli na 24 sata. Od tih 24 sata šest sati spavamo, 5 do 6 sati smo u kafani, tri visimo na internetu, jedan sat molimo ženu za malo guze. Ne da zbog kafane, 15 minuta drkamo. Ostaje osam sati. Osam sati trpljenja šefa i kolega iz kurac palac sela iz kojeg si i sam pobjegao. Tih osam sati moraš ispoštovati, zbog radi onih 400 kaemova koje služe da se ide u kafanu i vrati rata banci, kumu ili zelenašu ako pored alkohola imaš problema i sa kartanjem.

Ali kolege, moj ti kolega! Kolege su posebna vrsta cvjećki. Kancelarijske intrige kojih bi se postidio i sam Ilija Čvorović. Skeniranje od glave do pete odmah sa vrata zajebalo je i najmodernije ultra mega giga američke čitače misli i odavajućih pokreta tjela. Sve se skenira, obradi u sekundi i prepričava na puš pauzama svakih 10 minuta. Smilja Vojinova, Persa Gojkova, Rada Milanova, Bosa Čupina ne znaju naći ćirilicu na taskbaru ali zato poznaju sve rodovnike, plastične sise, kurvanja, probleme sa alkoholom i ostale pseudo informacije. Te gospođe bi postidjele bilo koju obavještajnu službu na državnom nivou. Svaki novi radni kolega mora proći njihovu dobrodošlicu i po defoltu upada u zamku iskrivljenih osmjeha, kafa proseruša, usputnih potpitanja iz kojih se izvlače potrebne informacije. I dok si rek`o prva plata, cjela firma zna ti ćaću i mater, datum prve vakcinacije i kad si izgubio nevinost. Ili nisi.

Ipak, ponekad u rjetkim slučajevima kad se nekom od kolega desi nekakva nelagoda, kao na primjer, da Vojina Smiljinog udari auto ili se Bosin Čupo prevrne sa traktorom prilikom oranja njive u Šimširovićima Gornjim, na površinu ispliva ona instiktivna emocija što djeli ljude od životinja. Tada se ostale kolege solidarišu sa problemom unesrećene i pokušavaju da pomognu na nekakav način. Skupljaju se pare medju kolektivom ili eventualno u slučaju smrtnog ishoda, organizuje se par kolega s kojim dotična skener baba može da pije kafu - zbog kafe, pa je posjete u njeno selo da joj predaju keš u plavoj koverti. Sve sa urednim spiskom imena koji su dali pare.

Ta dva do tri dana koliko traje solidarnost, uglavnom se priča najljepše, najbolje, najveselije o unesrećenom. Taj period takođe služi za resterećenje mozga od zastarjelih informacija jer, jelte, dolazi novi mladi kolega iz područne jedinice Kneževo a čule su od Spomenke Gligine da mu je stari dužan šestosedamnes` hiljada kaemova poreza državi.

I to kao fizičko lice.

Izraz oznacava velikog izdajicu,da ne kazem p***u,i zbog toga ima,naravno,negativnu,konotaciju.
Skoro uvek,ovaj izraz je uzvikivan-retko kad ce neko nekom reci "Judo!" sapatom....
Nastao verovatno nekoliko dana posle raspeca Hrista,iz veoma ociglednih razloga.
Koristi se u raznim prilikama,mada nije toliko cest.
Jedna od najpoznatijih upotreba je u obliku prozivke,posle koje,po obicaju,sledi kletva.Ovaj nacin veoma je primenjivan kod politicara,a i kod "obicnog sveta".