Nekad je bilo dovoljno da ne dođeš mamuran u čitaonicu i mogao si neometano da štrebaš, od stimulansa da popiješ eventualno jednu- dvije proljevuše sa aparata i to je to. U posljednje vrijeme se ljudi počinju svačim služiti, prvo su studenti počeli sa ožderavanjem energetskim pićima, pa kljukanje B vitaminima za koncentraciju, "Koprivit" da ne idu pišati bar 12 sati, markeri u 162 nijanse radi boljeg vizuelnog pamćenja (nemam pojma kakvo je to, ja sam bojio od dosade), trpanje čepova u uši, muzički plejeri pa mlate glavom dok uče "s razumjevanjem", pitam se samo kako im se ne trese slika dok čitaju. Sve za nauku.
Ko je samo jednom ušao u čitaonicu zna o čemu pričam.
Beba - plače i kad treba i kad ne treba. Najviše zakmeči kad je vreme odmora.
Dete (5- 12 god) - Ispred radnje plače zato što mu nisu kupili šta je hteo/la.
Tinejdžnjer - Pijan. Peva rodoljubive srpske pesme. Bez zastave ni u vc ne ide. Voli Šešelja na putovanju iako sam ne veruje u to.
Stariji - Sedi na terasi , i cirka pivo... I sa ortacima ogovara prolaznike.
Oženjen - Ogorvara svoju ženu zarad čistog zezanja, pošto nema ničeg pametnijeg da radi. Prečesto je u društvu ortaka, sa kojim na putovanju zajedno ogovaraju raznorazne.
7 godina: Svi igraju fudbal, samo ti uporno pokušavaš da se dobaciš do koša.
10 godina: Svi voze "obične bicikle" , ti tražiš od ćaleta i keve da ti kupe "brzinku" sa 18 brzina.
13 godina: Svi slušaju narodnjake, samo ti slušaš neke tamo Mejdene, Ejsidisi, Metaliku ...
16 godina: Pola odeljenja trenira neki sport, samo ti kući vežbaš gitaru.
18 godina Klinci oko tebe skupljaju kintu za nove najke od 12 'iljada, ti skupljaš pare za nove felne za golfa.
45 godina: Ostali ćalci troše kintu na ispraćaje sinova u vojsku, samo ti gradiš kuću za sina.
96 godina: Svi pomrli, samo ti odbijaš, postao si stalni član kliničkog centra.
To je kad se prvi odvališ od alkohola na nekom rodjendanu, žurci ili jednostavno u gradu, pa kreneš da se razbacuješ parama i svojim inventarom: baciš svoje ključeve u masu usled transa prouzrokovanog nekom pesmom "koja pogađa", izgubiš mobilni ili neka dokumenta, novčanik, jaknu, patiku ili bilo šta drugo...
Iznervirani drugovi te onda vode (ili nose) kući pre 12 sati ili (u boljem slučaju) ti sam kreneš.
Sutradan pak, na vratima ti se pojavljuju ortaci koji ti donose izgubljeni inventar od prethodne noći, smeju ti se u facu i zajebavaju te zbog toga još mnogo, mnogo godina...
U noci izmedju subote i nedelje, Srbijom se odigrao- Docek Vaskrsa!
U svakom gradu, selu, zaseoku, u svakom kaficu, diskoteci, kafani, mesta nije bilo ni za stajanje, a sedenje je bilo pojam za nemoguce za svakog ko je usao u lokal posle 22:30h.
Svi studenti iz manjih mesta koji su otisli u vece gradove, dosli su na svoju rodnu grudu i time napunili lokale svakog moguceg karaktera. Sve je izgledalo kao neki prolecni docek Nove godine. Samo se cekalo da prodje 12, pa da ljudi krenu sa "Srecan Uksrs!" pozdravom.
Ponovo se pokazalo da su crkveni praznici odlican povod za okupljanje ljudi, sto je dobro. Tom prilikom nije cudo videti onog koji za sebe tvrdi da je vernik i da posti, a da nam to prica u krajnje alkoholisano-bahanalisanom stanju i sl.
Da li na ovaj nacin nastavljamo tradiciju ili je unistavamo- djavo ce ga znati...
Probajte da se setite jednog domaćeg ,,hita'' iz '11 ili '12 a da nije ukradena, pardon, pozajmljena muzika, ili bar takt od neke strane pesme. Ne ide? Ako smo zajmili ideje i za Evroviziju, šta tek treba očekivati od običnih malinara i ostalih kvazi muzičara. Ako se slučajno dogodi da ni muzika ni tekst nisu plagijat, naš priznati umetnik Dejan Milicevic (kako piše u njegovim spotovima) će se pobrinuti da ekranizacija tog muzičkog dela bude loša kopija, pardon, rimejk nekog stranog spota.
A: Jesi čuo onu novu od Marine Tadić? Konačno i naši da smisle nešto dobro. Pa kaže: I bool za bool, i laaaž za laaž....
B: Da smisle, kako da ne...
Najveći stadijum lenjosti. Prosečan lenjcov obično ima oko 25 godina, živi sa roditeljima koji ga izdržavaju, ne radi nigde, ne studira, leže u 3 ustaje u 12, nema ni kučeta ni mačeta. Prosečan lenjcov ima 2 prijatelja u životu, od kojih je jedan njegov kolega lenjcov a drugi je vredan i radan, završio je fakultet, zaposlio se i ima devojku. Lenjcov svakodnevno nailazi na kritike i uvrede od strane svojih roditelja koji su odavno digli ruke od njega. Lenjcova prati izražena kurcobolja i nezainteresovanost za spoljašnji svet, iz kuće izlazi samo kad treba da uplati tiket.
Ćale: Alo majmune jedan diži se iz kreveta, 1 sat je posle podne je. Izađi malo u svet, među ljude.
Lenjcov: Daj bre ćale, šta se dereš od ranog jutra pusti me da spavam. Išao sam juče do kladionice, dovoljno je za ovu nedelju,
Ćale (udara se po glavi): Kakvog sam ja lelemuda napravio jebo me konj!
Nedelja. Sinoc se malo popilo, jedva si dosao kuci. Zaspao sa prvim petlovima i ostavio prozor otvoren cisto ca se ne bi ugusio od isparenja. Oko 10h ujutru komsija krene da se igra sa brusilicom kao da je prvi put u ruke uzeo istu! Trudis se nekako da ignorises buku, nadas se da ce gad prestati, glavu stavljas pod jastuk, ali ne vredi! Konacno, oko pola 12 ustajes, recitujuci sve moguce psovke na glas (onaj majmun preko puta ne cuje, ima posla!), zatvaras prozor, vracas se u krevet, ali posle 5 minuta majstor je zavrsio, a ti ne mozes ponovo da zaspes!
Slavko, jebem te u usta, sledeci put cu ti ruke odbrusiti!
1. januar - 1. mart: JUPI!!! SNEŠKO; SANKANJE; GRUDVANJE;
oko 20. januara - oko 15. juna: JAO KUKU, OPET ŠKOLA...
maj: JUHU! TREŠNJE, JAGODE, JUHU!
kraj maja početak juna: UŽAS, VALJA ISPRAVLJAT OCENE, MOZAK DA PROKUVA; TOTALNO ZASIĆENJE ŠKOLOM
15. jun: KRAJ ŠKOLE - najsrećniji dan u godini, u višim razredima osnovne povod za cepanje udžbenika i napijanje
15. jun - 1. septembar: RASPUST!!! BAZEN; ADA; MORE (sa roditeljima); FUDBALA PO CELI DAN NA LIVADI; ROLE; BICIKL
jul i avgust: JUHUHU! LUBENICE! JUPI!
avgust i septembar: KUKURUZI! JUHU!
1. - 15. septembar: kratkotrajni period u kome je prisutna radost i entuzijazam zbog početka nove školske godine
15. septembar: Mene ova škola već smorila!
oktobar: Prvi krug ispitivanja - već je krenulo, užas
oktobar - novembar, decembar: škola, kiša,užas jedina radost - KESTENJE!
decembar: NAJDUŽI MJESEC U GODINI! ISPITUJU, U ŠKOLI ISPITUJU MOZAK SE PREGRIJAO, VREME RUŽNO
15-31. decembar: Razmišljanje samo o novoj godini i o završetku usrane škole
31. decembar: Povod za nečije prvo iskustvo sa alkoholom ili prvo napijanje
Jedina stvar koja sprecava Srbe da uzimaju pare na kladionici.
Srbija - Estonija 2
kvota 12,03
Pogrdan naziv koji koriste (uglavnom) Sremci kada govore o stanovnicima Mačve. Izraz najčešće koriste stanovnici Sremske Mitrovice da "nagrde" Mačvanske Mitrovice i Noćaja.
Stereoti koji važe za Gejake:
1. Mršavi su i "suvi".
2. Govore kroz nos.
3. Cenkaju se na pijacama.
4. Psuju "dete plekano".
5. Nikom ne persiraju.
6. Tuže se i parniče sa najbližom rodbinom, čak i sa rođenom decom.
7. Škrti su.
8. Sremce smatraju Šokcima ili Švabama.
9. Nariču na sahranama.
10. Gejak je sposoban da se posvađa čak i sa samim sobom.
11. Često imaju izraženu Adamovu jabučicu.
12. Na krsnu slavu ne zovu kumove, jer je "sramota psovati pred kumom".
Čuvanje kuće. Obično ga obavljate u mlađim godinama kada vam ne dozvoljavaju da izadjete iz iste.
-"Danas je 8-mi Mart, tvoj tata me vodi na večeru."
-"Jel mogu i ja sa vama? Moooooolim te mama!"
-"Žao mi je sine, neko mora da ostane da čuva kuću!"
Shodno naslovu, radi se o onoj vrsti zaposlenih u taksi službama diljem Srbije, nekako posebno u Beogradu, kojima je zajednička sklonost ka lovačkim pričama "sa one strane reke", koje obiluju neverovatnim zapletima, džemsbondovskim situacijama, te kulminiraju vrelim seks scenama sa, sasvim izvesno, u tom trenutku top manekenkama, najboljim cicama naselja u kojem se radnja priče odvija, a sve u cilju pokazivanja dominacije nad susednom nacijom, preko najstarije alatke, koja je svima dabome, najveća i najmasnija.
Pojava je karakteristična posebno za zaposlene koji su u doba svojih priča imali, po slobodnoj proceni, oko 12 godina. Sitan paradoks, ali je glupo kvariti ljudima fabulu.
Beograd, sunčano popodne, bulevar kralja Aleksandra, taksista u drugoj polovini četvrte decenije života
-I tako ti kažem sine, tvoja generacija ne zna šta je pravo zezanje. Onomad sam operisao po Istri, jednom prilikom, ortaci i ja krenemo bez kinte autostopom da kampujemo na plaži dve nedelje u Rijeci..
-(kako li su preživljavali)
-...jedno veče, krenu da nas prozivaju neki slepci, valjda navijači Rijeke oko nekih ribica koje su tu blejale i samo nam se smeškale, ja uhvatim onaj barski visoki sto, olupam njih petoricu, krene frka, beži ka plaži, skupilo ih se niotkuda milion...
-(verovatno čekaju iza ćoška takve i danas..kad će Pravni više jebote...) da, da, i?
-...zapalimo mi, izgubimo ih, kad ono, jedna mala se tu nadje, valjda išla za nama zbog mene, kad je palo karanje u talasima posle par minuta, da ne veruješ, Hrvatice su to, znaju šta je BG pimpek, to je na ceni, tako mu tepaju tamo znaš hahah! Ma, ako pola primorja to leto nisam jebao, ništa nisam uradio!
-(ovaj lik realno ima oko 36 godina, kako je on jebeno mogao tada da...) Hahah, da čuo sam za izraz, naravno..
-A lepe, leb im jebem, još kad mi zacvrkuću onako po njihovom, sav se naježim. Znala sve bre. Posle smo se kao zgotivili i sa onim šabanima, valjda ukapirali da nema smisla da nas cimaju, ionako im se ribe više lože na nas. A da vidiš, drugom prilikom, Pula, osamdeset i neka, kad ono beše, jebemu..ma bilo leto bre isto..
-Hahah, verujem, hoćete ovde na semaforu, tako je najzgodnije, ne treba kusur, hvala..
Lat. Labia Oris Maximus
Zarazna bolest koja poprima razmere epidemije na svetskom nivou.
Ugrožene grupe: Osobe ženskog pola, uglavnom između 12 i 25 godina, IQ<100.
Simptomi: Refleksna reakcija postavljanja usana u karakterističan položaj sa ciljem da izgledaju što privlačnije, usko povezano sa položajem tela koji zove na seksualni čin (postavljanje grudi i zadnjice na maksimalnu udaljenost u odnosu na osu tela). Najizraženiji u prisustvu fotoaparata/mobilnog telefona/ogledala u WCu.
Na osnovu analize obolelih, utvrđena je sublimirana poruka koju ovo ponašanje šalje: “Nisam pametna, nisam ni mnogo lepa, ali zato pušim k’o Turčin!”
Metode za lečenje: Nažalost, za njima se još uvek traga.
Dan koji se razlikuje po godinama
1-4 Spavaš i nose te po kući oko jelke ludujući
4-12 Ležiš u krevetu, gledajući crtaće
12-16 Ležiš u krevetu gledaš filmove
16-25 Ležiš u krevetu mrtav pijan
25-30 Igraš se sa osobom iz prvog primera
30-50 Sediš na kauču i uživaš uz Novogodišnji koncert, Garmišpartenkirhen i kolače sa decom
50-70 Isto ko i gore samo sa unucima
70-100 Sediš na kauču ili ležiš u krevetu i razmišljaš da je ovo poslednja nova godina koju si dočekao
Sećanje Vuka Draškovića na početak bombardovanja, na Deveti mart, na pad Krajine, na atentat na Đinđića, na bilo koji važan datum iz novije istorije, šta god da se obeležava, voila, izvlači se Vuk iz plakara staroga da da svoje sećanje, viđenje i sud, da bljucne po koju anegdotu u velikom intervjuu na sedamdeset strana, da nam kaže konačno istinu o svemu. Sigurica novinarska: pozvati Vuka, a Vuk dokon čovek, što da ne, penzioner, šćepan šćekić, žena radi umesto njega, a on kući sprema njoke, pa ima vremena, dok meša Vojislava Mihajlovića na tihoj vatri da drobi o raznim temama, iz prve ruke, kao učesnik svih tih važnih događaja.
Pričanje Vuka sastoji se uglavnom od toga da je on uvek bio mudriji, staloženiji i pametniji od tadašnjih vlastodržaca i savetovao je vrlo mudro i Miloševića i Đinđića i Tita i Dražu, ali oni su bili ludi i malo na svoju ruku pa ga nisu slušali i cap eto što mi najebasmo, a uz to Vuk je ipak nekakav književnik pa zna da složi priču, ubaci neki skeč i neku osrednju publicističku mudrost u rangu Vanje Bulića pa to njegovo trtljanje zaliči na nešto zaokruženo i kao taman jedna kuglica domaćeg rafaela da uz kafu klizne niz grlo prosečnog čitoca nedeljnika Nedeljnik, Vreme, Nin ili Duga, dobro ne Duga.
- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.
Pratićemo ga po školskoj godini. 1.septembra, posle vrućeg leta, svi sedaju u klupe. Odmori, čipsevi, palačinke... poneki fudbal. Dolazi zima, nema više fudbala, a kvantitet predivne, nezdrave hrane se povećava. U decembru su skoro sve slave-pametnom dovoljno. A onda vrhunac je 31.12. kada se sve zalije pozamašnom količinom alkohola. Još ako neki posle odu na Zlatibor na sudžuk i kajmak... Uglavnom, kad staneš na vagu imaš 4-7 kg više nego 31. avgusta. Sa dolaskom proleća to se polako topi. I ako se sve lepo uklopi na more odeš kakav si došao u školu. A posle mora kreće skola....
Stanje u kome se nalazite posle prekomerene upotrebe alkohola. Dolazi kasnije, par sati posle zadnjeg pića, jer dok pijete sve je super. Dok si u nit-sam-mrtav-nit-sam-ziv stanju, definitivno nisi ni trezan, a to skontaš dok ležiš u krevetu okružen još uvek komiranim prijateljima i demoliranom sobom, pokušavajući da se setiš kome sve treba da se izviniš jer si ih podejebavao sinoć. Nakon bezuspešnog prisećanja opet zadžonjaš, i posle 12 sati sna, od nit-sam-mrtav-nit-sam-ziv stanja ostaje 'samo' glavobolja.
-I čujeeem ubile ste se sinoooć, aaa ?!
-Ma ćuti bre, jutros sam ustala, nit' sam mrtva, nit' sam ziva !
Ekipa koja uvek vodi na poluvremenu, a na kraju izgubi za 1 gol razlike ili ih napune do kraja, obično zbog neke gluposti.
Srbija-Poljska 26:27 (11:10)
Srbija-Norveška 31:32 (16:14)
Srbija-Švedska 24:28 (13:12)
Srbija-Hrvatska 24:24 (13:12)
Sa Alžirom i Argentinom smo jedva izvukli pobedu, uprkos velikim vođstvom na poluvremenu.
Srbija-Alžir 25:24 (13:9)
Srbija-Argentina 26:25 (15:13)
