Kaže se za ljude kojima je odstranjen jedan testis. Izgleda kao veliki hendikep, ali u suštini to nije, pošto je operacija rutinska,a "plastična" hirurgija je odavno u mogućnosti da vizuelni utisak popravi jednostavnim ubacivanjem implanta.

НАСЛОВНА СТРАНА
Слика цвета, а испод текст: Пролеће је стигло у наш град! На углу Војводе Милана и Милоша Великог јутрос је пронађен овај прекрасни цвет.

ДРУГА СТРАНА - ПОЛИТИКА
Ђукић Мишићу на Седници Градског одбора за улепшавање расвете на највећем (и једином) тргу претио да ће му забости виле у стражњицу.

ТРЕЋА СТРАНА - ДРУШТВО
Посета из Министарства - Дођоше, наједоше се ко стоке, обрлатише јагње из печењаре ''Јанковић'', уништише оно мало ракије од Чачанске родне што је претекло од посете неке Европске комисије.

ЧЕТВРТА СТРАНА - ОБРАЗОВАЊЕ
(Уједно и репортажа о авантурама) Ученику који преживи све препреке на полигону у сали за физичко (греда не спадне са лежишта, струњача се не распадне, итд) - аутоматски се закључује петица!

ПЕТА СТРАНА - СЕЛО
''Нас сељаке, бре, нико не шљиви ни пет посто! Ове грађане заболе, да простиш, плајваз за нас!''

ШЕСТА СТРАНА - ГРАД
''И шта ти сељаци више хоће, опет просипају оно млеко! Те сељаке све треба изгазити ФАП-ом!''

СЕДМА СТРАНА - ЗДРАВСТВО
Дошао да измери притисак, остао без бубрега.

ОСМА СТРАНА - КУЛТУРА

9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 СТРАНА - ЧИТУЉЕ

ШЕСНАЕСТА СТРАНА - СПОРТ
Судија Матијевић задобио тешке повреде након што је на утакмици шесте западне лиге наше општине Вујан - Младост судио пенал.

Rec koja budi neverovatan osećaj sreće kod većine kladioničara.

Искрено, тешко ми пада вређање балавурдије у сваком смислу, али тако је како је.
Шта, мене су старији тукли кад би био брезобразан, шта је проблем пар лоших речи.
Елем, када погледамо прошлост дежурних ретарда је било мање, није битно, ако их је било више, били су неприметни, бар колико се ја сећам.
У ово време, дежурни ретард је онај клинац из краја који је већи смарач и размаженко од осталих, такорећи, дежура по крају док се ретардинише. Да се не лажемо већина њих су мегадебили, али овај искаче по свему, по ограничености, понашању па и облачењу.
Наравно, тешко да неки старији тип хоће да мало клепи дежурног, ипак зваћу тату, па зови оћеш да ти позајмим мобилни? Па и њега ћемо пребити. Него они имају и други назив, зову их г а с е р и, мрзим ту реч, избегавам је, али ипак, г а с е р је у очима дежурног ретарда похвала, како и не би била, кад имају приступ свему, на жалост, распадамо се, биће горе.

Neponovljivi crnogorski sportski komentator sada na IN televiziji, pasionirani navijač Milana i veliki poznavalac svih vrsta sportova, ipak daleko je poznatiji po svojim komentarima koji bi ga da radi na nekoj televiziji globalnog auditorijuma glave koštali, navešću jedan legendarni da bi videli o kojoj je dileji reč:

Izraz koji opisuje pokušaje bilo kakvog ozbiljnijeg upuštanja u neke dublje filozofske teme, što često zna da se desi prilikom dijaloga pod uticajem psihoaktivnih supstanci, (na primer: kafa, cigare, alkohol, THC, LSD, kokain, svež planinski vazduh...).
Ili "kad ljudima nadođe inspiracija da kenjaju o stvarima za koje misle da "znaju" u kojoj meri ne shvataju u potpunosti".

Понашање својствено особама које желе да се што боље покажу током конверзације на релацији купац-продавачица.

Иако се превасходно брину да оставе добар утисак, такође се труде и да прођу без великих последица по свој новчаник; јер забога, они не траже спонзорушу већ девојку која ће без много муке да падне на њихове шабанске форе и харизму.

Pesma predvodnica svih ostalih u tom žanru koji neki zovu srpske junačke - "izmedjukosovski ciklus". Kad muzika na veselju, svadbi recimo, dodje do kuma, a on, neki zajeban bradonja, izvadi 100 evra, onda kreću: Jeremija pali topa, Vojvodo Sindjeliću, Od Topole, Na planini na Jelici, Dunja na ormaru/fijoci, Djurišiću mlad majore,... Svi ostali gosti mora da se strpe jer neki nisu ni čulu za neke od ovih pesama pa mogu samo da statiraju. Iako u principu pesme nisu nikada same po sebi dnevno politički šovinistiške, učestalost pojavljivanja i vaskrsnuće nekih se umnogome podudara baš sa sad već našim političkim a ne vojnim porazima. Prva od pomenutih lepo i dosta tačno opisuje naflekavanje i makljanje Oskara Poćoreka i njegovih satelita, jedino što se zaboravlja da smo nekako bili na pravoj strani i uz nas imali "nas i ceo nornalan svet od 300 miliona" a da smo ovih dana nekako spali na 68 posto našeg stanovništva i to povuci potegni. Gde smo se zajebali i na kojoj pesmi, 'bem li ga.

To Vam je najcesce upotrebljena rec u prepirci izmedju Delije i Grobara !

1.У буквалном преводу са арапског "Алах је велик" ; "Алах је највећи"

2.Национална химна Либије.

3.Две речи које не желите да чујете ако сте у возу, метроу, аутобусу или високој згради неке развијене западне земље.

описни придев који описује крајње безизлазну ситуацију ситуацију и користи се за описивање услова коришћења неког уређаја, последње резерве новца или пак времена позива друге особе!!! Наши стари су имали израз: Дотерали цара до дувара.

Deo molitve, koji u prevodu sa hebrejskog znači "neka bude tako".
Ali u kada biste je upotrebili u svakodnevnoj komunikaciji, ne bi slalo tu poruku, nego bi vas ljudi gledali sa dozom čuđenja, zabrinutosti i želje da odatle pobegnu.

Omiljeno literarno štivo naših roditelja.

Nacija koja ima patološku potrebu da vlada celim svetom i pri tome ih svi tapšu, zovu oslobodiocima, govore im da su u pravu i da treba da nastave da vladaju - ukratko da im titraju jajca. što Evropejci uglavnom i rade.
Ako niste znali, američki vojnici ginu zbog slobode govora, tako kažu njihovi mediji. Ameriku niko ne mrzi zbog agresivne i licemerne politike, nego zbog "stila života i demokratije". Verovatno se ljudi raznose sa nadom da će ih u raju čekati 40 devica zbog toga što im se ne sviđa muzika Britni Spirs...

Izrazi koje koristite pri razgovoru sa maloumnom osobom u pokušaju da je zajebete.

Rusini su narod čiji jezik predstavlja prelaznu formu između Ukrajinskog i Slovačkog. Poreklom su iz ukrajinskog grada Užgoroda (i okoline), koji se nalazi na krajičku Panonske nizije koji zalazi u ukrajinsku teritoriju, i koji je Karpatima odvojen od preostalog dela Ukrajine. Značajnije su naseljeni na teritoriji Ukrajine, Slovačke, Poljske, Vojvodine i Slavonije.
Rusini su se doselili u Vojvodinu u 18. veku. Po veroispovesti su, uglavnom, grkokatolici.
Stereotipi vezali za Rusine su sledeći:
1. Vredan su i miran narod.
2. Skoro svaka rusinska kuća ima traktor.
3. Boja kose je najčešće plava ili svetlo smeđa.
4. Često su pegavi kao kajsija.
5. Često imaju debele usne i kvadratno lice.
6. Oči su im sitne, uspavane i liče na one rupice na roletnama.
7. Cinični su, smatraju sebe pametnijim od ostalog življa i uživaju da "lože" glupljeg od sebe.
8. Gradski Rusin poštuje kulturu, često posećuje pozorište i književne večeri, kupuje umetničke slike...
9. Seoski Rusin zna da bude dibidus-seljačina.
10. Mladi Rusini slušaju "metalike", češće nego ostala omladina.
11. Najčešće rusinko muško ime je Đura.
Najpoznatiji svetski Rusin je zasigurno Andy Warhol, otac POP-ART-a.

Put kojim se redje ide još od 11.veka. Preko 200.000 ljudi iz celog sveta godišnje dodje u Santiago.
Opevan je, opisan, oslikan i ekranizovan.

Za neke je avantura, za neke hodočašće, popunjavanje praznine u životu ili obično pešačenje.
Postoji nekoliko različitih trasa ali se sve na čudesan naičin završavaju u Santiagu. Jači i odlučni će sa rancem na ledjima gaziti utabanim stazama najmanje mesec dana. Za stare, bolesne i razmažene je kilometraža svedena na minimum
Put ima svoja pravila. Zahvaljujući peregrino pasošu (credencial) po povlašćenim cenama se može noćiti u albergama.
Na putnike (peregrinose) deluju čudne sile. Niko ne moće izgubiti, ali može sam sebe pronaći. Mnogi odustanu nakon povrede, bolesti, upale mišića, plikova na stopalima ili loših vremenskih uslova. Neki su zauvek ostali na Caminu. Peregrinosi iz Srbije se broje prstima jedne ruke.

Kamino nudi odgovore na mnoga pitanja ali i postavlja nova.
Na put se kreće sa jasnim ciljem. Često se ispostavi da je ostvarenje cilja bleda senka u odnosu na sveukupnu dobrobit.

Nikome se putovanje ne završava sa povratkom u svoju državu, dom i porodicu.

Australijska serija koja se kasnih devedesetih prikazivala na trećem kanalu.Bila je popularna kako kod ženskog tako i kod muškog roda.
Ženski deo tinejdžerske populacije bio je oboren sa nogu pojavom Drezika.Mada i Rajan i Kurt su buli miljenici ženskog dela,pa su se često devojčice u jednoj grupi dobrih drugarica deklarisale tako da svaka po mogućstvu bude fan drugog lika..Prva glumačka postava u seriji nije se baš isticala lepotom,ali zato je ova kasnija plenila mnogo više osmeha i uzdaha.Drezikova popularnost je bila veća i samom činjenicom da je glumac poreklom sa ex-YU prostora.Počinjala je kasno uveče(u rečniku tadašnjih osnovaca je 11 sati uveče bilo kasno)ali bila je redovno gledana,jer iz prve smene niste mogli stići na reprizu,a niste je mogli gledati ni kad ste bili druga smena,jer ste se tad baš spremali za školu.
Da li zbog toga što nije bila iz američke produkcije ili zbog toga što je prikazivala jedan mnogo lepši a novcem manje opterećen svet,i kako je imala edukativni karakter,pobrala je u to vreme mnogo simpatija mladih.

Емисија из деведесетих година, једна од многих која је за циљ имала да убеди народ да полиција ради свој посао (бијем а зашто - појма немам, такво је стигло наређење), иако то у стварности није био случај (бијем а ишо' би да дремам, мирно да чекам ја унапређење). Водитељ је био дебели Игор Спасов, увек у свађи са словима Ш,Ж,Ђ,Ц и С. За разлику од данашњих емисија које се баве сличном тематиком, Позовите 92 је била специфична по томе што се давала око 2 поподне, у време када су сва деца могла да је гледају (и гледала су је, у недостатку сателитских антена и кабловске). Због садржаја саме емисије неретко је долазило до трауматских реакција - пишкења у кревет, страха да се спава са угашеним светлом, страха да се оде у ВЦ - јер ко зна који од оних из акрепа из емисије може да искочи из неког буџака. Сви смо причали да гледамо емисију због музике - која јесте била добра, постојала су 2-3 злослутна инструментала који се провлаче кроз целу емисију(и који су после изазивали страх кад год се чују), а онда на крају као шлаг на торту долази снимак хапшења неког пајдомана са музиком из Отписаних (ако се неко сећа и зна који су инструментали у питању нека јави). Касније је П92 заменио Експиријум на БК, али како се емитовао од 11 ноћу никада није достигао популарност П92, нарочито међу клинчадијом (фала Богу).

kad smo bili kljinci 10, 11 godina u kraju je postojao lik koji je bio 5, 6 godina stariji od nas kome skoro niko nije znao ime al svi su ga zvali Vođa, Don, Gazda, Šef itd. Mi smo bili njemu kao neki poslušni regruti. Kad smo pravili skloništa svi su se utrkivali oko toga ko će više da skupi granja, ko će da donese Vođi vodu itd. ne bi li udovoljili gazdi i napredovali na dvorišnoj hijerarhijskoj lestvici.

Kad smo išli u krađu malina, purenjaka, trešnji vođa bi nam obično davao instrukcije dok smo mi izvršasvali zadatke.Naravno nakon krađe vođa se najviše ogrebe.

Na njega smo gledali kao na gurua, kao na boga. On nas je upoznao sa tim šta je seks, i kako je to biti pijan (naravno kroz priču), a mi smo ga slepo pratili kao nekog diktatora, kao svevišnjeg mudraca.

Nakon toga kad sam ja zapravo došao u to doba, kad sam ja bio u prilici da postanem shvatio sam kolika je jajara i grebator on bio, koliko ga je zapravo boleo kurac za sve nas, i koliko je gledao samo svoj interes. I pored svega i ja sam neko vreme bio vođa.