Sport koji ceni gracioznost, lepotu pokreta i stil, mada se u njemu najčešće pada. Često se greškom smatra sezonskim, iako se kliže tokom cele godine. Đaci se najčešće kližu u avgustu, a studenti u periodima januar/februar, jun/jul i septembar/oktobar.
Matori, ode Kiza sa stilom. Pitala ga geografičarka da joj pokaže Ohajo, a on joj rekao "Sedneš mi na jajo!". Oborice ga sto posto, ima da bude klizanje i u avgustu...
Puno ko Marakana kad peva Ceca. Puno ko škola kad počne septembar. Puno ko faks kad se uzimaju potpisi. Puno ko neotvorena tegla ajvara. Puno ko u kineskom SUPu. Puno ko šiptarski vrtić.
- E, ovi moji baba i deda smorili su me ko Ivan Ivanović petkom i nedeljom.
Te nemoj da ložiš non stop, pa odakle nam tolko drva, te znaš li kolko su tvoji drva skupo platili, neće preguramo zimu, te maj je bio prošle godine hladan...
A znaš kolko nam je puna šupa, trepavica nema gde da padne!
Jedan "prljavi" paradoks, dokaz kolektivnog pamćenja našeg naroda koje ne doseže dalje od dve nedelje. Naime, aeromiting je zakazan za 13. septembar u uluci pukovnika Milenka Pavlovića, a gosti su njegove ubice iz 15 NATO zemalja koje su pre 10 godina sipali bombe po tom istom aerodromu.
Zločinci se uvek vraćaju na mesto zločina...
Prevedeno sa studentskog srpskog, značila bi: "Profesore, da li mogu da pokušam da se nalupam za šesticu?".
Rečenica kojom smo u najavi žigosani.
Ali ne, ti si pametan. Imaš opšte obrazovanje (čitao si kao klinac 1000 zašto, 1000 zato) i čuo si od sedog Radeta iz čitaonice da se kod tog profe polaže i sa loše naučenom skriptom.
Ulaziš u kabinet spreman da pocepaš ispit kao litar Step soka u avgustu!.
U tebi se ne odaziva đavolčić koji bi da šapne da ćeš bre izvesti magiju iz Kabale, nego položiti. Cepaš papir iz sveske, mudro se mrštiš; obrve se spajaju i izgledaš kao Suzan Bojl.
Vadiš cedulju, samopouzdanje ne jenjava; prosipaš mudrost na koncept kao Roko Sifredi semenu tečnost u staru kuju koja nema da plati za opravku cevi u kupatilu.
Onda te prozove...i terarijum tvog uma puca, te insekti krivice sada beže na svakoga. Pa nisi ti valjda kriv šospao?
....
-Dončić, neka uđe! Ajde, kolega, sedite, dajte mi cedulju..."Mikroekonomija i institucije".
Krenite, molim..-Izvinite profesore, jel mogu ja svojim rečima to?
-Pa nisam ja udario monopol na svoju terminologiju, haha. Slobodno!
-A? (tupava faca)
-...Ovaj, kolega krenite vi, krenite, svakako da možete!
-Pa ovako...mikro je od grčke reči μικρο što znači malo, Plotin u Enejadama koristi i za nešto što je duhom nezrelo. Mikroekonomija, to znači kao ekonomija u malom. U plotinovskom smislu te reči.
E sad, institucije...pa postoji dosta institucija, imamo državne institucije, instituciju braka...-Kolega, da probate vi ipak u septembru, sigurno ćete tada moći bolje? (sažaljiv osmejak)
............
(izlaziš iz kabineta, hiljadu ljudi oko tebe)
-Kako pita?! Šta kaže?! Jel' te pustio??!-E znači da ne verujete koja debilčina! Traži sve napamet iz njegove knjige da se zna, odmah te zaustavlja ako ne koristiš one njegove usrane termine! Ja izvukao pitanje "Mikroekonomija i institucije" koje sam do jaja znao, a on mene pita o udaranju monopola, znači katastrofa je, mamu mu jebem pokvarenu, to namerno rade da što više ispita za septembar ostavimo!!!
Ako vam je prvo što vam je palo na pamet 11.septembar i kule bliznakinje, niste normalni...
Normalan čovek bi trebao da pomisli na sledeće...
Bliznakinje su dve: lepe, sočne, fino oblikovane(po staro-grčkim standardima), ženske sise.
Mada kako se uzme, može i obrnuto po pitanju normalnosti...
Naime radi se o pojavi gde student na kraju semestra izbroji tacan broj strana koje treba da spremi za ispit, nakon toga ih deli sa brojem dana koji su preostali do ispita. U tom trenutku to je prilicno relan i moguc broj strana po danu ali posto ne(odgovorni) student nikad ne krene na vreme da uci broj predvidjenih stranica se povecava iz dana u dan i tada nastaje panika. Optimista ce pokusati da nauci i ako zna da je taj poduhvat nemoguc i najcesce ce odustati dan pred ispit dok ce pesimista odustati na vreme.
Razmisljanje u sebi:"Imam jos destet dana a ostalo mi je 150 strana, znaci 15 strana po danu, laganica..."
5 dana kasnije:
"Uh jbt, ostalo mi je jos samo 5 dana a imam 150 strana, to je 30 strana dnevno, nemoguce je stici...Naucicu 3/4 pa sta mi padne.
3 dana kasnije:
"Kad malo bolje razmislim ostavicu ipak I ovaj za septembar"
Obavezan ritual koji prati sve važnije dogadjaje u životu. Njačešće ovu drevnu i zahtevnu veštinu poznaju babe. Jedan od dana kada su zasigurno hodnici u svim zgradama mokri zbog ovog rituala je svakako 1. septembar. Nus pojave su mokre patike, klizavo stepenište i blam koji Vas razjeda u slučaju da Vas je neko video.
11. Septembar.
--konekcija sa Alahom obećavajuća
--Vrt večnog blaženstva/Večna slava/Džihad-torent pokrenut
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--Pogrešno tumačenje Kurana-spam
--upload bliznakinja pokrenut
#Trojan danger#
#Trojan danger#
#Trojan danger#
#Trojan danger#
--download duša terorista u pakao-unlimited speed
U zadnje vrijeme česta pojava na vukajliji i fb-u. Naime, ista pojava se sastoji u konstatnom kukanju i zavijanju kako je teško učenje, postavljanje postera na vukajliji povezanih sa religioznim osećanjem( povezivanje junskog ispitnog roka i smaka sveta itd). Istima nije jasno, a shvatiće da je septembar, oktobar ili eventualno novembar otelotvorenje pakla na zemlji te da ih još mnogo većih sranja čeka u daljem studiranju.
Koložeg - Januar
Sečko - Februar
Drikoža - Mart
Lažitrava - Aprila
Cvetanj - Maj
Trešnjar - Jun
Žetvar - Jul
Gumnik - August
Grozdober - Septembar
Šumopad - Oktobar
Studen - Novembar
Koledar - Decembar
Starosrpski, starohrvatski i svi starojezici na našim prostorima potekli su iz još starijih straoslovenskih jezika. Tako su i nazivi meseci u raznim sredinama dobili uglavnom prilagođene nazive prema prirodnim pojavama ili aktivnostima (poljoprivrednim, društvenim itd.).
Iako nazivi koji su pobrojani pomalo aludiraju na nazive mesaca u današnjem hrvatskom jeziku ovo su ipak nazivi na starosrpskom jeziku.
Savršeni mir i tišina, bez klinačke dreke, nastavničke histerije, gađanja kredama i sunđerima. Niko ne škraba po meni, nema igranja sa rasvetom, ubadanja šestarima po mojim zidovima, ostavljanja ljubavnih poruka markerima.
Savršen mir i tšina.
Povremeni upadi tetkica koje mi pobrišu prašinu i podove, otvore mi prozore da se malo provetrim, ili matorog domara koji se trudi da osposobi sve što su mali demoni na meni uništili? To nije strašno, čak naprotiv. Eto, ove godine su me i okrečili. Osećam se 10 godina mlađe i spreman na sve izazove koje mi donosi 1. Septembar.
S vremena na vreme natrči debeli diša, i preko stola naguzi sekretaricu koju je zaposlio, a ponekad se i nastavnik fizičkog zapije sa hemičarem, i sve je to ok, i ne traje dugo. Naročito dišina jebačina. hi-hi
I onda opet mir i tišina. Opušteno dremkam se i gledam. Tabla, čista, umirujuće zelena, ormani izglancani, ćute po ćoškovima, dupke natovareni knjgama i vežbankama, kompjuter i grafoskop prekriveni čistim čaršavima, spavaju svoj letnji san. Spavam i ja sa njima.
Savršeni mir i tišina...
A onda dođe taj jezivi 1. Septembar. Od zvona koje najavljuje otvaranje školskih vrata dobijam napad panike. U daljini čujem stampedo dečijih nožica, graja je sve glasnija i bliža, otvaraju se vrata, prva torba leti preko mene i pada pored stola, rulja uleće naglavačke i završava se moj letnji raspust.
Mali zlikovci su se vratili, počinje haos.
Kod svakog poduhvata (ili ti projekta) prva pomisao ti je "koliki je moj deo", za žešću klopu koristiš odrednice/mere tipa "voz" ili "metar", rečnik ti se satoji od višeznačnih reči (crta: dolazak na istu, kredit u kafani, ili crtanje belim posle čega sledi šmrkanje), znaš da sastaviš fudbalsku/košarkašku reprezentaciju i da vodiš nacionalnu ekonomiju, omiljene teme su ti tipa hoćemo li se prikloniti ruskom ili japanskom caru, raduješ se padu Dow Jones indeksa (padaj silo i nepravdo), a ni 11. septembar ti nije mnogo teško pao - ne radujem se, ali...
To "ali" ti je inače omiljena reč... Ali Mohamede Ali.
I nije lako biti Srbin
(A i Bog je Srbin bio kad je stvar'o svet)
Huloahopke ili ti duge čacrape ono što nosim u svakom mesecu koji ima slovo R u imenu.
Januar, februar, mart, april, septembar, oktobar, novembar, decembar.
Nekad je to bio drugar iz vojske s kojim ste zajedno služili,danas verovatno drugar s kojim prevrćete bake i deke u gerontološkom centru,na služenju civilnog vojnog roka,a sutra kad se ukine vojska,izumrla vrsta.
Nekad je bilo decembar najhladnija,mart najpamenija,jun najtoplija,septembar najgluplja.Objašnjenje je prosto:Decembar je zbog zime najhladnija klasa,u martu su dolazili svršeni studenti i srednjoškolci pa se smatrala za "najpametniju" klasu,jun zbog leta je nosio naziv najtoplija,a u septembru su stizali oni koji nisu uspeli da upišu studije ili su propali u školi pa su ih slali u vojsku na jesen.
Prijatno septembar!
Iako lep i dekorativan predmet, izuzetno nepraktičan. Ko će svaki dan da premešta one kockice, do đavola. A i mesece. Ja obično namestim datum kada onako generalno sredim sobu, dakle na nekih dva meseca (khm), ponekad ni tad.
Gledam da obrišem prašinu s tog čuda, kad ono prvi septembar. Zanimljivo.
Polemisanje o gej paradi k'o da je to najbitnija stvar u univerzumu. Ovo i ono u američkim filmovima. Printskrin-posteri sa Fejsbuka i JuTjuba. Nikome nije smešno, meni nije smešno, shvatite! Rijaliti šouovi, jebali vas oni. "Definisanje" tema aktuelnih 15 minuta. Dobro bre, paljba, i ja sam gledao tekmu! Isidora Bjelica. Milka Canić, jebala vas Milka Canić, priča "dobro veče", pa šta?! Dečije definicije-doživljaji sa časa biologije. "Štreber ovo" definicije i "štreber ono" defnicije". Kukanje za obrisanim posterima - glupi su, kako ne provaljujete?! Sise po posterima - skinite bre neki pornić, smarate, jebali vas plusevi. Pravljenje Hastlera od opcije omiljeno, eksploatisanjem kad god vidite sise. Smešne slike sa komentarima u stilu "reci braćala kako je carski". Dupli nalozi za psovanje Džimija i Bleka, pa niste valjda tol'ko umobolni da vam to pruža neku satisfakciju?! Dunjica Slatkica klon-trolovi. Glumljenje sofisticiranosti po internet forumima. Prvi septembar i definicije o njemu. Minusi na Milisava, a car čo'ek.
Mrš u školu bre!
Dokle?! Sere mi se bre više! MILISAVEEEEEEEEEE!!!
...je onaj ortak koji je preskočio zastavicu u Super Mariju. Svako poznaje jednog i u svakom društvu ima jedan, ni manje ni više.
Beograd, septembar 1996:
-E brate da vidiš juče šta sam uradio, preskočio sam zastavicu u Mariju i otišao iza zamka, ima kao neka aždaja što vozi motor!
Ova rečenica se često čuje kad se neko uskopisti, pa neće ni da mrdne, bilo fizički bilo psihički. I neka je svestan/na da nije u pravu, i da mu/joj taj stav škodi - džabe. Neće pa to ti je.
Septembar: učiću, ima vremena.
Oktobar: učiću, ima vremena.
Novembar: učiću, ima vremena. Izeš tromesečje.
Decembar: učiću, ima vremena. Izeš polugodište.
Januar: učiću, ima vremena. Uostalom, bio je raspust.
Februar: učiću, ima vremena.
Mart: kako da učim dok je post? Dobro, ja ne postim al' svejedno.
April: učiću, ima vremena. Izeš tromesečje.
Maj: učiću, ima vremena. Neće valjda baš mene.
Jun: nema veze, popravni je iz raja izaš'o.
Avgust: Došlo mi je iz dupeta u glavu. Ali neću sad da učim, pa da jebe jež ježa!
Septembar: E jebiga.
Nasmejano dete trči preko livade, juri leptira i preskače potočić, usput preplaši dva zeca i pticu dok ga u pozadini pozdravljaju ovce. Gleda u svetlo plavo nebo tražeći leptira dok ga obasjavaju savršeni sunčevi zraci. Neko ga doziva, brzo se vraća isto tako neverovatno realno nasmejanim roditeljima koji mu daju jabuku kako bi imalo energije za još trčkaranja na pikniku. U pozadini se čuje neki glas, pojavljuje se slogan na ekranu: “Za bolje sutra!” i skraćenica neke političke partije.
Reklame su završene i nastavljaju se vesti. Voditeljka saopštava kako se Vuk Jeremić zahvalio Angoli na podršci po pitanju Kosova, a na traci u donjem delu ekrana se ispisuje: Sutra počinje isplata dečijeg dodatka za septembar 2011. godine u iznosu od 2.205 dinara.
Nedelja, 11. septembar 2011. U 21:00.
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena.
Naša hrabra istraživačka novinarka Brankica Stanković ulazi u mračne hodnike Vukajlije gde će pokušati da odgonetne neka od najbitnijih pitanja. Ko je Kaizen? Zašto se svi boje moderatora i da li su oni stvarno Kaizenova policija koja guši slobodarski duh ovog sajta, surovo se obračunavajući sa neistomišljenicima? Da li se na Vukajliji stvarno planira državni prevrat i ko je Gorila? Da li je to jedini borac za pravdu na sajtu ili je samo ucenjivač koji hoće Kaizenu da uzme pare?
Ko su Gorilini Svedoci? Da li sile mraka planiraju Kaizenov atentat? Da li je istina ono što tvrde Kaizenovi protivnici da je on zajedno sa Moderatorima uhapsio Caru, jednog od lidera destruktivne struje Kaizenovih protivnika i drži ga u svom privatnom zatvoru u Donjim Pičkovcima ili je Cara ustvari Gorila? Da li je kult Radeta Lackovića samo još jedna u nizu sekti koje su nastale na Vukajliji ili religija koja će na kraju ujediniti svet i šta o tome misli Srpska Pravoslavna Crkva?
Saznajte u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena.
Brankica Stanković: Kada se saznalo da ću raditi ovu emisiju meni je odmah prećeno i to još više nego kada sam radila emisiju o navijačima. Morali su da mi dodele duplo obezbeđenje. Tamo se dešavaju strašne stvari.
Kaizen: Ucenjen sam od strane Gorile i znam da ima svoje ljude na sajtu koji mu pomažu. Istraga je u toku i mora da se utvrdi ko je umešan pored njega u celu ovu priču.
Ivica Dačić: Napad na Vukajliju je napad na državu i to ćemo zajedno sa Kaizenom sprečiti, a krivce ćemo osuditi na velike zatvorske kazne. Gorila je kriminalac i anti-državni element.
Kizo: Vukajlija je sajt koji finansira Vatikan i Papa, Kaizen je Hrvat, a Gorila Šejpšifter. Novak Đoković je takođe Hrvat jer Srbi su dečki koji ne znaju igrat tenisa.
Zyclon: Prvo moram samo da pomenem da sam primetio česte greške u izgovoru Brankice Stanković kao i svih njenih gostiju i mislim da je to apsolutno neprihvatljivo, pošto televizija koja je veoma popularna treba da promoviše pravopis i ispravnost govora a ne da podjaruje nepismenost naroda, koje je i ovako na jako visokom nivou. Dalje, smatram da je potpuno neprihvatljivo praviti emisiju na nekim polunagađanjima a predstavljati ta nagađanja i polunagađanja kao neke dokaze jer dokaz treba da bude nešto čvrsto i opipljivo a ne spekulacije, pošto je takođe poznat sindrom u našem narodu “Što je bilo na TV-u, to mora da je istina”, i služiti se tim verovanjem naroda je krajnje podmuklo i veoma neprincipijelno. To je sve što imam da kažem.
StefanKostić: O meni kruže razne priče na sajtu, kako se trtim da postanem moderator i želim odmah da kažem da to nije istina i nije istina da sam ja drukao grupu koja je pokušala da svrgne moderatore da bi im se ušlihtao i postao Mod. I po stoti put ponavljam i podvlačim, NE ZNAM GDE JE KULEN!!!!
Black Hole (Moderator): Kostiću ajde idi grli sekvoju ili još bolje, što bi rek’o Jogurt, onako iz duše, idi mešaj malter.
Johnny Kurajber: Ja nemam pojma šta se dešava, ja sam samo došao da vidim da li mi je bejbe tu i želim samo da napomenem NAPRED PARTIZAN. Ovaj, Brankice nisam ja navijač, ja gledam iz fotelje i to. Nemam pojma o nikakvim izlozima, incidentima i tako to. Nek’ uđe u zapisnik.
Ella Kurajberka: Ej srećak tu sam.
Johnny Kurajber: Dušo bež’mo na PVT, evo sa’će hapse.
Roki Bilbao: Ja sam išao ulicom, a dan je bio siv i kišovit, kao i moje misli. Tada se ispred mene pojavio Rade Lacković, dotako me prstom po čelu i nebo se razvedrilo, a moje misli su postale najzad jasne i sve sam video. Obećao sam mu da ću širiti NJegovu reč i tako postah prvi Apostol Radetov, jer On će ujediniti svet i neće više biti rata i gladi a vladaće samo pesma.
Patrijarh Irinej: Ta nova vera je jako opasna i apelujem na ministra Dačića da joj stane na put jer je moguće da baš odatle potiču grešne misli ljudi koji obitavaju na Vukajliji. Glavne krivce pohapsiti a zalutalo stado ćemo mi vratiti pod svoj okrilje.
Dankan Ferguson: OOOO POŠTAREEE, HOĆE DA TE ZABRANEEEE, DA BI STRAJA BIO PRVIIIIIII, HAPSE SVE S VUKAJLIJEEEEE.
SMarko: A đe ja znam šta se događa, ja znam samo da sam lijep i za ostalo me baš briga.
Električar: Mene ako neko iznervira, ja samo uzmem kalaš i najebem mu se mile mame jer ja sam Krajišnik i nije istina da ne znamo gde ćemo na prelo.
Samhain: Mene moderatori non-stop hapse jer tvrdim da je Sinanova muzika lek za ranjeno srce, ali ja uvek izađem sa mardelja i nastavim isto. Ne može mi niko ništaaaa, jači sam od sudbineeee, ne čekaj, to je Tarmi Rićmi, ma i on je dobar, mogu samo da mi pušeeee, oni što me ne voleeeeee.....
Buttinacookiejar: Alo bre decxko Brankice, zašto to radiš? Zašto praviš tako glupe emisije decxko? Opameti se više.
Boris Tadić: Ja se unapred izvinjavam svima koji će ovo gledati, jer ne znam da li će tu biti nečeg za izvinjavanje, pa da to uradim odmah.I još mnogo toga, u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena. Večeras u 21:00 samo na B92.
