Kaže se za nekog ko ga je najeb'o k'o... pa k'o devica u slešeru iz '80-ih...
-I sine, znači vraćamo ti se mi tako znači sa tekme ono - Babušnica - Dedušnica, i kao došli neki šabani, i kao š'a?!
I mi i' gledamo u fazonu š'a š'a?!
I kreće pegla, i ulete kerovi, i tu ti mi najebemo, znači k'o devica u slešerima iz '80-ih...
-I? I? Šta je bilo posle?
-Posle? Š'a posle?
Samo smo prebijeni sedeli u šinteraju, dok nas nisu pustili, znači, razumeš?
"Zinjak je 80% Tuluza,ako zaustave njega uradili su pola posla"
Sport,29.8.2009.
M.Bisevac
Životni vek. Tren, ako uzmeš u obzir da se Veliki Prasak desio pre 13 i kusur milijardi godina, u nekoj već postojećoj formi i dimenziji svemira. I da je ova naša loptica pretrpela gomile vulkanskih erupcija, kisele kiše, ledeno doba, kolizije sa asteroidima i kometama, nastanke i nestanke žive materije, evoluciju i istrebljenje. Bezbroj rođenja i isto toliko smrti (minus mi, koji jesmo).
Dakle, onog momenta kad počneš da se nerviraš što si niko i ništa, kad sitnim uspehom podstakneš svoju bolesnu ambiciju i još bolesniji ego, kad zarad malog, ličnog ćara ispadneš nečovek i prevariš bližnjeg svoga; seti se da tvoj životni vek traje minornih 80 godina, i to ako si živeo smerno i zdravo (čitaj: kao pičkica i papučar, a svi znamo da nisi).
E, sad, sa tih tvojih majušnih 80 godinica, koje predstavljaju zrnce peska u Sahari, naspram milijardi godina sveta i veka, pokušaj da zamisliš (mada nećeš uspeti) svoju ultra-piko-nano-egzistenciju u zaseoku zvanom Mlečni Put u ruralnom, zabitom delu nepreglednog prostranstva ovog Univerzuma. A bilo bi apsurdno da je jedini...
- Jedan himen, više-manje? Daj, zar stvarno misliš da je toliko bitno? Daš?
to su mere muskarca za kog svaka zena sanja da se uda,,,dakle:
80-godina
100-miliona evra na racunu
40-temperatura
Sistem rada automata za poništavanje karata u gradskom prevozu. Dovoljno je ubaciti dinar u aparat za poništavanje karata i nikada vam neće poništiti kartu koja vredi 80 dinara.
Ubaciš dinar i mirno sedneš kraj aparata!
I šta ako kontrola naiđe?
Ništa, držiš kartu u ruci i kažeš da si probao da poništiš al aparat ne radi...
Pušenje na Kaćkoj petlji nakon legalizacije.
-Šta bre 11.80??!! Kad si digla cenu? I odakle mi 80 centi sitno?
-Šta šta? PDV bato, skidaj gaće, daj 15 ili 12 u dinarskoj protivvrednosti ako hoćeš gotovinski račun za firmu.
Jedinka u pokušaju, nedorasli klon originala, skoro savršen proizvod sa nedostatkom onog jednog, najvažnijeg sastojka, onog šlaga na torti, snega na planini, vetra u nizini. Burek sa sirom, malo pivo, slatka papričica, zimske gume bez lanaca, amaterski boks sa kacigama...
Uspeva da vrši funkciju, ali ipak nije to to.
- Hoćeš večeras na fudbal?
- Ne mogu, imam nešto.
- Viđaš se opet s malom, a? Biće nešto!
- Ma kakvi, nismo više zajedno.
- Što? Pa govorio si da je baš za tebe.
- Dobra je ona i sve to, ali ne mogu sa njom nekako da komuniciram kako treba. Ona ti je kao Milka od 80 grama. Previše je mala. Fali joj još jedno 2 godine da bi bila prava.
Primadona, večito namackana fenserka koja ni u wc ne ide bez tone šminke. Uvek tip - top, skockana i ukrašena ko božićna jelka. Samim tim, takva, potpuno nedostižna svim prosecima ovog sveta, koji bacaju čežnjive poglede ka njoj, u uzaludnoj nadi da će jebati.
-Uuuu, matonji, paj onaj komad, jujuju...
-Ma da, vidi kakva je, ta će i 80-oj da brije čkapi, imamo veće šanse da jebemo Majku Terezu, neg ovo.
-Ma de bre, takve pičokice vole ovake klošare...
-Jeste da, nadaj se.
Dogovorili ste se da pogledate predstavu Ekatarina Velika. Dolaziš po nju i krećete, usput vam prilazi cigančica Azra kojoj dajete par dinara, prolazite pored nekoliko Pilota koji se vraćaju sa obuke, u romantičnom zanosu skačeš kao da imaš Srebrna krila i dohvataš joj Crvenu jabuku sa obližnjeg drveta, od skoka ti je otpalo Bijelo dugme sa jakne ali ne mari, idući dalje jedan Parnji valjak je blizu centra grada ravnjao neki trotoar, kad ste stigli na predstavu Prljavo kazalište vam nije smetalo jer ste na sedmom nebu. U povratku kući ste morali da se sklonite u jedan Haustor da biste izbegli Buldožer koji je pravio toliku buku kao da je Smak sveta. A kad ste svratili do tebe nakon predstave, saznao si da je dobila Riblju čorbu pa ste uzeli ploču i slušali Idole. Ona ti je nežno šapnula na rastanku " Izvini što sam bila Partibrejker", potom je odlepršala u svoj ulaz poput Poslednje igre leptira.
Izraz koji se koristi kada nekoj osobi hoćeš da kažeš da nema vajde od toga što on radi.
- Šta misliš, hoću li dobiti sedmicu na lotou?
- 80% da hoćeš, a 100% da nećeš.
Cifra zbog koje hipohondar baca stari i trči da kupi novi aparat za merenje pritiska.
Sto dvadeset sa osamdeset!?!? Znao sam da ovo govno ne valja!!
Situacija u kojoj je sve išlo dobro, a onda smo igrom sudbine ispušili na samom kraju.
U fudbalu, kada sudija (biva potplaćen da) namešta meč, uz manje ili veće varijacije, situacija je ovakva. Samo što je u pravom životu sudija viša sila.
Pera: Lazo, šta to čujem da si sinoć izlazio sa Kaćom?
Laza: E, pa jesam...
Pera: Ooo, šmekeruu! Najjača riba u kraju, a i šire, i baš ti da izađeš sa njom. Pričaj, šta je bilo?
Laza: Pa ništa, nema devojka komplekse, sasvim je kul, krenemo mi. Prvo kafica, pa odemo u pozorište, pošto joj se ništa nije dopalo u bioskopu...
Pera: Ooo, dobro, i?
Laza: I ništa, sedeli u zadnjem redu u Narodnom, uhvatim je za ruku, pa ona onda uhvati mene... Pa se zagrlimo...
Pera: I, šta je bilo posle!?
Laza: Ništa, izađemo mi posle, bila malo gužva...
Pera: I?
Laza: Ma ništa... crveni karton u 80, penal za protivnika u 90. minutu!
Pera: Š..ta? Ne kontam te više... Kakav sad protivnik?
Laza: Ma, neki lik... Kad smo izašli, ona se skroz o`ladi i ispriča mi kako se već dugo loži na nekog Đoleta... Džiber opasan koliko sam skontao...
Pera: Au, brate, ne seri! Pa što je onda sa tobom...
Laza: I nije tu kraj. Još je baš tada taj Đole nazove i pozove je kod sebe gajbi. I ona me samo coki u obraz, uhvati prvi bus i zapali. Nije se ni javila.
Pera: Pu, majku joj jebem kurvanjsku, da joj jebem! Nemoj da se istripuješ zbog toga! Brate, ja sve nešto kontam da te ekstra ribe imaju neke fuksanjske škole, gde ih uče kako se suptilno vuče za jaja i nos...
Poluafro frizura, crveni Marlboro meko pakovanje u desnom gornjem džepu teksas jakne iz Trsta, farmerke, takođe iz Italije, i džemper, sa šarama koje bi se danas uklapale samo u spektar boja "Grand" Produkcije, upašen u iste. Cipele toliko glatke da kada se zagledam u njih vidim da mi je pokvarena gornja šestica. Posrednik svega ovoga naslonjen leđima na zid i desnu nogu drži savijenu u kolenu, đonom prilepljenom uza zid. S vremena na vreme prednji deo cipele obriše o list leve noge. Crveni Marlboro je uvek u ustima, pali se obavezno Zippom. Uz opis ovakve osobe najpogodniji je početak Mandićeve "Odlazim a volim te".
Dragan Nikolić, Žarko Laušević ...(sve u svoje vreme).
69-ka + PDV.
Trajanje diska od kog vam se (uglavnom) diže kosa i ježi koža, bilo da je reč o muzičkom albumu (i prokletnicima koji se preseravaju od umetnosti) ili o filmu, gde je reč o kilavcima koji su ga jedva nekako skrpili.
Zašto neko, već jednom, ne kaže Maidenima da su im najbolji albumi bili i ostali oni u trajanju od 40-ak minuta?!
Ovako treba da zvuci iskren odgovor WoW zavisnika na pitanje: "Je li brate, zasto ti ne nadjes neku ribu?".
Socijalni sampon, veoma popularan medju sirokim narodnim masama zbog svoje cene i kolicine koja se dobije za tu cenu. Kupuju ga penzioneri i fizicki radnici koji rade na gradjevini, gradskoj cistoci ili sl... Zbog redovnog tusiranja njihovog, socijalnim samponom se dobija na ekonomicnosti. Pravi se samo sa aromom koprive. Ali sto bi rekli nasi stari, utrljaj se koprivom i nemoj da se brines malera.
Sampon ima neprijatan miris. Njegovo specificno pakovanje omogucava da ga pomesamo sa hemijom za wc.. Sprecava brzo mascenje kose, jer totalno isusuje kozu glave...
- Pu jebem ti, kako ti smrdi kosa...
- Mala, tusirao sam se malopre...
- Cime si se prao? Misomorom?
- Kopriva bre... Sta ti je...? Dzordz Kluni se kupa ovim, videla reklamu?
- Nista, kupicu ti ja sampon, sad stavi ovu kapu na glavu...
Stvar koja može da te usere jedino na monopolu.
Sve što danas kompjuter obavi za tri sekunde, nekad je radilo trideset žena po 8 sati dnevno! Od njih 30 u prosjeku na radnom mjestu bilo je 5-6. 10 je bilo na bolovanju, 7-8 na odmoru, 2-3 nijesu došle jer ih boli glava a 3-4 su po gradu, kupuju na rate!
Ove što su ostale takodje boli glava i non-stop kukaju... Kada se pojavite, morate da sačekate da one završe medjusobno da pričaju. Kad vas napokon pitaju: Šta je!? Vi vadite smotuljak papira i dajete im. Sad jedna ustaje uzima papire i odlazi. Vraća se za pola sada i kaže da TO nije kod njih i čudi se ko vas je posalao! Zatim vas šalje kod Ruže iz poreskog jer je to NJEN posao uz opasku da ju je pozdravila Milanka iz katastra i da više za OVO ne šalje ljude kod nje.
