Sokovi koji su se pojavili i bili najprodavaniji devedesetih, ali ni sad nisu retkost u manjim marketima i lokalnim ducanima...Inspirativnih imena kao: Funta, Fant, Koca-Col, Spratte, Fizz obavezno imaju nalepnicu da, ako je osoba tezine do 80 kg, ne bi smela popiti vise od 4 litra ovog napitka. Deklaracije sa sastojcima nema (barem ne priblizne) mada se uvek sumnjalo da stave 2-3 komadica plastelina razlicitih boja u vodu, to razmute, malo sode (po zelji) pa "Pakuj Mile i vozi u Donji Strinjkovac i manja okolna mesta"...Cena im je uvek bila jaca strana posto se za te pare nije moglo dobiti ni pola litra normalnog soka...a ovi su se pakovali u flase od 2 i 2.5 l.
Studentska kombinacija kada treba jos jedan dan preziveti sa 100 dinara bi bila: Vision plavi, jedan Fant od 2.5l i kroasan sa sirom...
"Brate u ovoj maloj prodavnici imaju neki sokovi do jaja jeftini...sta ces da popijes Fant ili Cocu-Kol...?"
- Sto kupujes ta sranja bre...imas Koka-Kolu normalnu?
"Imam, imam i to bre naravno...(ko te jebe nevernice sad ces da vidis da nema razlike)"
Alternativni ultralativ, instant kobjasn nečije nadmoći u nekoj grani života.
- Skontaj lika, nema 80 kila, a odgurao onu sirovinu jednom rukom. Jaaak je, mater mu.
- Ne da je jak, nego zvoni. Ja se ovih bojim, jeb'o napucane.
Deminutivni način pojačavanja nipodaštavajućeg efekta izraza seljober. Slikarski rečeno, u pitanju je još jedna tamna, gradacijska nijansa u širokom spektru praktične primene izraza, a umetnik koji je koristi pojačava senku oko, već prisutnih, mrlja. Takođe, izraz se koristi i za osobu ženskog pola koja se svrstava u pomenutu mrlju.
- Izvini, brate, kako je unutra?
- Ma, ništa posebno... Sve neki seljoberi i seljoberice... Bolje ne ulazite.
---------------------------------------------
...Pred sam početak bitke kod Kurska...
Georgij Žukov: Drugovi! Junaci! Vreme je da Nemci osete pravu snagu ruskog seljaka i da zažale dan kada su pomislili da smo mi ovde neka obična seljoberica! Juriš, za Majku Rusiju!
Izraz nastao iz života našeg prvog boema, Đure Jakšića. Ukratko, Đuru je carinik uporno pitao čime sa bavi a on mu je uporno govorio da je književnik što carinik nije shvatao ozbiljno, već više kao hobi. Na kraju je carinik samo napisao "književnik bez zanimanja".
Ovu frazu koriste matorci kada njihova deca odluče da postanu slikari, muzičari, glumci, pesnici-cirkuzanti što bi se reklo. "Nema ti od toga 'leba" uzalud govore jer to nije posao, to je više kao neka zabava za budale. Tako da kada ih kum ili komšija pita šta im je mladi domaćin postao oni kažu: književnik bez zanimanja.
-Sibine, da častiš!
-Što more?
-Kako što? Pa reče mi moja Savka da ti mali upravo završio ovaj...kako se ono zvaše...fakultet?
-Ma to...pa jeste, što jes' jes'...
-Pa što si se tako smrko? To je dobra vest! Kad će da se zaposli?
-Ma gde on da se zaposli!?
-Što, šta je završio on?
-Šta ti je znam...za nekog kritičara u pozorištu, valjda se to tako zove...
-Pu jebem ti život...postade tvoj Mutimir književnik bez zanimanja. A dobro, možda se bar oženi s nekom iz dobre kuće pa ne pocrkate od gladi.
Somić,'iljadarka,jedna crvena,vajfert,1000 dinara...
X:"Aj zajedno da napravimo neki tiket,3 para,kvota od 1.80 do 2.30,stavimo po 2 somuna,šta nas boli kurac!?"
Y:"Ma stavimo po somuna,veruj mi,pa posle izgrmimo u Špance uveče po još jednog somuna."
Jedinica za telesnu masu kod nekih ljudi, obrnuto srazmerna koeficijentu samokontrole. Najviše se koristi nakon slava, svadbi, krštenja i ostalih proslava prehrambenog karaktera.
-Prekjuče sam se merila, ujutro, crta ispod 80. Juče krštenje i što su mi spakovali onih kiflica za poneti, danas dve crte iznad osamdeset.
Pista koju koriste samo jedrilice.
Širina piste dozvoljava mimoilaženje dve osobe ukupne težine do maksimalno 80 kilograma! Znak stoji ispred ulaska na pistu. Spada u grupu znakova izričitih naredbi!
Opis vrednosti nečega što je na prodaju.
-'Oćeš da ti prodam ovaj fon, može za 80 eura?
-Ma beži bre, aj da si reko da se trampimo za kilo krastavaca, a ovako, jok!
Novokomponovano tumačenje latinske izreke "Preko trnja do zvezda".
Misao vodilja 80% naših zvezda i zvezdica koje nam se ovih dana smeškaju sa ekrana, a ženskog su roda.........
Mada, ima i muških koje ova misao uzdiže!
Fenomen poznat kao:
Silogomanija ili Hording - opsesivno – kompulzivni poremećaj ličnosti, manifestuje se kroz nekontrolisano skupljanje nepotrebnih odbačenih i bezvrednih predmeta. Karakteristično je da vodi u poptpunu disfunkcionalnost životnog prostora (okupiranje i do 80% zapremine prostora), ne retko jedna (najčešće najmanja) prostorija “bude pošteđena“.
Do skora je postojalo uverenje da se radi o sublimiranom obliku nekrofiliji (gde su objekt mrtvi predmeti).
Često se pojavljuje kao, bibliomanija, zoomanija a često odvede u specifične oblike kleptomanije.
Obično je praćeno i Diogenovim sindromom samozapuštanja, poremećajima pažnje i hiperaktivnošću.
Bolest često počinje neprimetno kroz bezazleno kolekcionarstvo ali se vrlo brzo razvija u patološki oblik ponašanja. Fiziološki poremećaj nije dokazan mada je primećeno da se javlja razlika u moždanoj absorpciji glikoze.
Leči se terapijski i medikamentima isključivo stručno a bilo kakav oblik agresije geometrijski pogoršava bolest.
Sve što ovome napisah spada isključivo u domen površnih informacija i osim upućivanja na stručnu pomoć nema nikakvu savetodavnu svrhu.
Nestručno lice!!!!!!!!
Tragi - komično sredstvo prevoza, nemačke je proizvodnje negde posle drugog svetskog rata. Naravno 50-ih godina to je bila vrh kompozicija, ali smo ih mi nabavili 80-ih godina kao ''dobrostojeće polovnjake''.Međutim kad mislite da ste zaboli najgore od najgoreg, tek kad vam zapadne čuvena ''dizelka'' saznate šta je muka. Balkanski vozovi u sadejstvu sa balkanskim prugama su mašinerija za mlevenje živaca, kad uđete u balkanski voz svi kriterijumi o čistoći, urednosti, korektnoj usluzi padaju u vodu i na scenu stupa instinkt preživljavanja, borba za mesto, svađa sa kondukterom, prljavština. Balkanski voz je ustvari institucija, jer se u celodnevnim putovanjima sklapaju prijateljstva, ljubavi, saznate ceo nečiji život, za razliku od supersoničnih japanaca koji put od 500 km pređu za sat vremena.
Pored Adidasovih Univerzalki,još jedne kultne patike na ovim prostorima,ljubomorno čuvane po podrumima i ormanima;svaki matori roker,panker i sl. koji drži do sebe mora imati makar jedan par starki da ga podseti na mladalačke dane.
Možda zvuči neverovatno(mislićete da lažem),ali negde od 6. do 8. razreda osnovne nosio sam ćaletove plitke starke,koje je on obuo možda dvaput-triput otkad ih je kupio početkom 80-tih.
Čovek koji se 'razume' u sve lige, od druge japanske, preko Premijer do JSL-a. Uvek će imati neku zamerku na tuđi tiket, kao i neki lucidni tip dana kvote 4 pa naviše. Srešćeš ga svaki put kada uđeš u kladionicu i redovno će te dočekati sa pričom kako mu je baš pre dva dana prošla kvota 80 i kako će dati otkaz jer je toliko dobar da može da živi od kladionice, a verovatno i nema posao nego živi od penzije ćaleta koji je toliko mator da može da rikne svakog trena. Paradoks je u tome što nikad niko nije video njegov dobitni tiket ni njega kako podiže pare, niti je iko primetio da nosi nešto osim Mozzart majice u tri različite boje koje je dobio kao dugogodišnji član i ulagač novca.
-'De ste čika Mićo majstore, 'ajde mi uplatite tiket, nemam ličnu izbaciće me gamad napolje. Evo vam 200 dinara.
-E moj mali u tvojim godinama su mene matorci molili da im uplaćujem tikete, jer je ceo kraj znao da Mića zna kladionicu! Daj da vim šta ti je to.
Dvominutna cenjena provera tiketa uz listu..
-Klinac, pojma ti nemaš, idi uči školu. Danas igra Džizli, engleska četvrta i umesto lepo da staviš iz 2 u 1, siguran tip, ti se glupiraš tu sa nekim Malgama kurcima palcima. Beš' kući, zadržaću pare da uložim u nešto pametnije, vratiće ti čika Mića kad dobije.
Sintagma koja je kroz vreme poprimila drugačije značenje.
Nekad: "Obožavam da čitam, čitam najmanje knjigu nedeljno."
Sada: "Školarila je 80 000, knjige su oko 6 000, nemam šta da jedem, jedino da počnem da gutam knjige."
Naši političari se uzaludno trude da ubede naciju da smo idejno bliži zapadu nego istoku. Ali jedan ministar zdravlja je uspeo da pobije ovu teoriju. Oduvek mu je Dostojevski bio ispred Hemingveja, Jelcin bolji od Klintona, Gagarin brži od Armstronga. Bio je oduševljen Staljinovom metodom ratovanja - tri vojnika, jedna puška, pa je uspešno prebacio u svoju profesiju i današnje vreme - tri bolesnika, jedan bolnički krevet.
- Sestro gde ćemo ovu pacijentkinju?
- Čekaj da vidim tablicu, aha, ima 90 kila, ništa nek ide u sredinu, ovaj dole ima 110, a ovaj gore 80...
Jebač koji radi sve, samo ne jebe... barem ne da ti vidiš. Neka viša sila spreči poglede na koitusni put između njega i dame koja je potpuno spremna da mu se prepusti uz saksofon karakterističan za jebačinu...pardon, vođenje ljubavi 70-tih i 80-tih godina.
Čarls Bronson je neko kao fol toliko velik, božanski velik, da se ne vidi ni kako jebe. On priđe ženi i nema seksa, samo se vidi scena naredno jutro kako ona navlači jorgan preko visećih sisa i odlazi da se tušira ne bi li se kući vratila pre muža, dok Bronson pali meki Marlboro a pogled mu se u daljini gubi. Čarls Bronson je bio toliko velik, da je jedina šansa da ga vidiš u akciji, bila da budeš sa one strane kurca.
Tmuran je dan. Gusti, sivi oblaci kao da se utrkuju koji će se više otvoriti i pokvasiti Božje delo. Ona izlazi iz pasaža dok joj blagi vetar pirka kosu. Sama je. Čeka. Gleda na sat misleći da li je moguće da je ostavljena. Krišom suza iz oka kreće. On prilazi i pali joj cigaretu. Ne bi trebala sama ovuda da šetaš, opasan je to kraj - reče on. Kadar se polako gasi i prebacuje na drugi. Ona je u krevetu. Pali X-tu cigaretu posle četvrte jebačine sinoć. Čarlsu pogled nestaje negde između dva gradska kvarta. You know, I gotta some shit to do - reče on, i ode...
Ako izlazeći u grad, uđete u neki klub gde se posle 12 pustaju "narodnjaci" znajte da je bar 80 posto pesama u ovom fazonu iz naslova. Sa ciljem da ugode ženskoj klijenteli koja sebe ne svrstava u ziljave, ali za koju bi ovdašnji autor Ababović rekao da predstavljaju "poštovane ziljave" ribe, ponosni di džej pusta splet ženskih narodnih pesama, čiji tekstovi pogađaju krhku žensku dušu. Svaka od njih bi rekla da pesma nosi određenu poruku i da je pevaljka majstorski opisala ženska osećanja.
Ako si kojim slučajem solo keršme ili čoporativno s ortacima šanse da te navedene pesme podignu su ravne nuli. Nema gorih stvari od ženskih pogađajućih narodnjaka, a tebi ostaje, ako već ne napuštaš lokal, da čekaš neki muški vokal modernog narodnjaka koji bi bar malo mogao da te digne iz letargije. Ako ne, onda žljuvaj pivce, klati zglob i umri od dosade.
Prelazi se na "narodno".
Di džej pusta: "Šta je bilo moje, njeno je", ribe se deru, dižu čaponjke, tebi nije toliko smorno.
Onda se pređe na: "Deset dana plakala, nije ona nego ja". Ribe trans, ti buljiš u reflektor ili s ortakom komentarišeš neki vic.
Di džej prelazi na: "Lepa, a sama, ne ide pod ruku!". Ribe penal, ti gledaš koje je stvarno pesma pogodila, malo si se trgo, ali sve završava na ofsajdu.
Kreće se sa: "Da se nađemo na pola puta..." ribe mrečka, dok ti i ortak diskutujete o tome da li dolazi dupla pobeda sutra na Ajaks.
Sa zvučnika odjednom: "Uđi slobodno, vidi da li dišem", ribe pičvajz, osmeh na puder-lica, tebi se i ne diše, a i izašo bi. Ipak se strpiš i čekaš sledeću.
Počinje pesma koja je totalni ofsajd: "Glumim ribu jaču, al za minut zaplakaću, ooooooouuuu!" ribe se grle, suze biserne teku, ti osećaš da ti je mozak formatiran, drmneš iz flajke i čekaš.
Odjednom, didža preseče sa : " A čitav grad zbog mene gledo te ko pravu damu!"...ribe i ne gledaš, dižeš flajku i razdereš se: "jer ja sahranio sam svaku tvoju tamnu stranu...to, Dado!"
Pesma ne dođe ni do pola, a onda se začuje majka: "Moje suze prema tebi padajuuuu!", ribe lome čaše o čelo, a ti nabijaš sebi flajku u rčma.I posle neko meni da kaže da grešim kad igram pes ili grickam semenke na klupici.
Čuvena putna isprava i dokument iz doba SFR Jugoslavije. Mlađim generacijama Srba(svi rođeni posle '80)apsolutno nepoznata, ali se zato legenda o njenim mističnim moćima prenosi sa generacije na generaciju. Slušajući razne priče starih jugonostalgičara, titoista i njima sličnih likova, mladom Srbinu koji nije lično doživeo da uživa u čarima ovog magičnog papira se može učiniti da je u pitanju neka od vanzemaljaca lično poslata narodu Jugoslavije sprava koju kad pokažete na carini bilo koje zemlje automatski dobijete felacio od strane ženskog dela carinskog osoblja, novog rols-rojsa sa sve šoferom i dve gratis Ukrajinke da vas animiraju prilikom posete toj zemlji. Plus naravno bocu Čivasa starog kao Toplica Milan i diplomatski imunitet.
Takođe, jedna od omiljenih stvari za pomenuti istih tih jugonostalgičnih pripovedača(uz naravno nezaobilaznu frazu „eee kako se tad živelo...uvek je bilo para“(?!) i famozni Trst) kada počne da se priča o Golom otoku ili gušenju slobode govora u toj istoj divnoj Jugoslaviji.
Kaže se za nekog ko je pred kraj života.
Ženo danas mi dedi rođendan. Da odemo do njega?
Ma daj , ideš dedi na 80-ti rođendan...
Ajmo bre, obradovaće se, a i onako mu ističe garancija, ko zna dal će sledeći dočekati!
Nas narod i narodnosti cesto se u nekim trenutcima sa setom a ne retko i nostalgijom sete kako je sve nekad bilo mnogo bolje.Tada obicno nasi stari otvore svoje srce i kazu kako je nekad plata bila redovna i mnogo veca,da su cene bile nize,skolarina na fakultetima se nije placala,svi su imali siguran posao,svakog leta se islo na more a svake zime na planine a pasos je imao svako i svi su njime lako prelazili grane...Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji,nastavljaju oni tada svoju drevnu besedu,sve je bilo krasno ni nalik ovom mestu gde mi sada zivimo. "E sta smo mi tad sve imali..."Kazu oni tada."To su bila vremena..." Tako to oni pricaju,tu bajku,cuvenu i poznatu svima nama iz 80 i neke.
Tada je kazu i Goran Bregovic bio mlad,imao je duzu kosu,pravio bolju muziku a i Milan Stankovic se jos nije rodio...Prosto covek da ne poveruje!
